12.10.2013.

Vreme suza



Pišući prethodni post ni slutila nisam  koliko će taj vikend postati oblačan i sumoran, kao i dani koji su usledili za njim i koji kao da se nižu u beskraj. Izgubila sam bebu kojoj sam se toliko radovala. Jesam strepela prvih par meseci trudnoće, ali sam se kasnije, otkako sam ušla u četvrti mesec malo opustila i već počela da smišljam imena za bebu, razmišljam kako će izgledati i naručila svoju prvu trudničku haljinu. Dva dana sam ležala u bolnici, slušala plač beba iz porodilišta i tugovala za svojom. Jedva sam dočekala da me puste kući da tugujem na miru, bez beskorisnog tešenja doktorki i sestara kojima je to gotovo svakodnevna pojava. Stigla sam taman na vreme da se oprostim sa svojim zekom koji je umirao, čekajući da me vidi poslednji put. On uopšte nije bio bolestan, odjednom  je malaksao i počeo da kopni. Veterinar nije mogao ništa da učini, umro je na njegovom stolu, pogledavši nas svojim nedužnim plavim očima poslednji put. Sahranili smo ga u kutiji, ispod jednog drveta, ubacivši jednu našu fotografiju i bebinu sličicu sa ultrazvuka, jedinu koju smo imali. I dalje mi je teško da poverujem kako mi se svet u trenu okrenuo naglavačke. Dosad je život prema meni bio relativno blag, bila sam pošteđena užasa koji snalaze neke ljude, pa pretpostavljam da je došao red i na mene. Sada mi jedino ostaje da mislim da su beba i zeka negde zajedno. Znam da me mnogi neće razumeti jer samo onaj ko je doživeo ovako nešto može znati koliko je teško. Druge dece nemam da mi pruže utehu, suprug i ja smo sami u stanu, sad nas više ni zeka ne čeka kad se vraćamo, lupkajući i tražeći hranu i društvo.  Otputovaćemo negde, da se bar nakratko sklonimo od ove praznine koja razara. Znam da će nam, kako vreme bude prolazilo, biti lakše, ali to treba dočekati. Najgore mi je kad mi neko kaže ''Dešava se''. Kao da će meni biti išta bolje ako znam da su i drugi ljudi nesrećni jer ostaju bez članova porodice. 
Trudila sam se, a i nadalje ću se truditi da ovaj blog bude jedno veselo i bezbrižno mesto, ali mi treba vremena. Vratiću mu se kada se malo oporavim. 
Moja spavalica sada zauvek spava.

19 коментара:

  1. Ne mogu ti opisati koliko mi je zao zbog tvog gubitka, kao sto si i rekla ne mogu ni da zamislim kako je to, ali vjerujem i suosjecam s tobom. Nadam se da si ti fizicki ostala zdrava nakon toga, kako bi se psihicki lakse izborila s tim.
    Sigurna sam da te ceka mnogo lijepih stvari u buducnosti, uzmi vremena da se oporavis a nakon toga nemoj odustati.
    Zelim ti puno zdravlja, mira, sabranosti i srece u daljem pokusavanju. <3 ljubim te :*

    ОдговориИзбриши
  2. Draga moja Aleksandra, užasno mi je žao zbog ove tuge i nesreće koja te snašla, kad sam pročitala prve rečenice posta nisam mogla vjerovati što se dogodilo. Više od ičega bi ti voljela napisati nešto pametno i prije svega utješno, no znam da ti takve sitnice u ovim trenucima ne mogu pomoći da si umanjiš tugu. Sve riječi mi sad djeluju nekako hladno i bezosjećajno, da mogu, sad bi te samo zagrlila.
    Drži mi se i uzmi si svo vrijeme svijeta za oporavak :* Mislim na tebe :*

    ОдговориИзбриши
  3. Draga Aleksandara, ne nalazim riječi utjehe koje bih sada mogla da ti napišem... Samo se nadam da ćeš što prije skupiti snage da nastaviš sa svojim životom. Kada budeš mogla pročitaj tekst Gibonnijeve pjesme "Ozdravi mi ti" <3

    ОдговориИзбриши
  4. Jako mi je zao..=( Budi sigurna da su tvoje dve bebe sada negde zajedno. Posle kise dolazi sunce, to jedino sigurno znam.. Imaces sigurno puno razloga za radost tokom zivota, ovako nesto nas ojaca i tera da guramo dalje. Zelim ti sto pre lepe i srecne dane.

    ОдговориИзбриши
  5. Alex tako mi je žao, nemam riječi kojima da ti opišem svoju tugu. Ne znam kako je to, ali ne želim niti razmišljati o tome. Nadam se samo da će vam vrijeme izliječiti rane, da ćete biti povezaniji u ljubavi i braku nego ikad prije i imati jednom cijelu familiju koju toliko želite.
    Sada je vrijeme za tugovanje, ali nemojte se prestati nadati i biti sretni :)

    ОдговориИзбриши
  6. Zao mi je...mogla bih dugo da pisem na temu bebe iz sopstvenog iskustva...ali znam da ti svejedno ne bi bilo lakse...

    ОдговориИзбриши
  7. Jao mnogo mi je zao sta se desilo i ja pravo da i kazem nemam pojma zasto se to uopste desava zenama.Ja isto jako zelim bebu, ali jos uvek nista. :(
    Zao mi je za zeku, nas je par puta bio bas jako bolestan i spasili smo ga svaki put.Obicno su zubici bili problem!!
    Mogu ti samo recu da dokle sam citala ovo su mi oci bile pune suza, a i moja svekrva nije ostala ravnodusna.
    Zelim Vam svu srecu u buducnosti!! <3

    ОдговориИзбриши
  8. Jao draga bas mi je zao! Evo i ja sam se rasplakala.,.. :((((((( Citam, citam i onda me je jos dodatno pogodila prica o zeki i tu sam pukla... :( Iskreno mi je zao, iako se ne poznajemo... :'(
    Bice bolje. To je jedino sto mogu da ti kazem. Ovaj period moras preziveti, bolan je i tuzan, ali ZNAM da ce biti bolje. Uvek bude. Ljubim te i drzi se <3

    ОдговориИзбриши
  9. Draga Aleksandra, beskrajno mi je žao :((( Drži se, doći će jednom opet lepi dani...

    ОдговориИзбриши
  10. baš mi je žao! iako te ne poznajemo lično nekako se osećam kao da nas vremenom ove naše mrvice sajber prostora zbližavaju i nadam se da će ti ove pozitivne misli koje ti svi šaljemo makar malo pomoći. jako je bitno da se dobro sklupčaš suprugu u naručju i da odete negde gde imate mira da se malo oporavite. mislimo na tebe :*

    ОдговориИзбриши
  11. Draga Aleksandra, neiszmerno mi je zao zbog tvog gubitka. Ne mogu ti opisati koliko me je ovaj tekst pogodio, u jednom trenutku mi se srce steglo od bola i suze su mi same krenule niz lice. Svesna sam da nijedna rec ne moze da ti pruzi utehu, ali budi jaka koliko god mozes u ovom trenutku. Pored sebe imas muza, tvoje najblize. Verujem da ce ti Bog podariti divnu decu u buducnosti. Zivi i raduj se tome.
    S tobom sam u mislima, iako se ne poznajemo. Ljubim te i grlim <3 :*
    Cuvaj se, srce...

    ОдговориИзбриши
  12. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  13. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  14. Žao mi je, jako. Vjerujem da ti je sad jako teško, uzmite si vremena i odmaka koliko vam treba, odtugujte koliko se može... Želim vam puno snage i ljubavi, sada pogotovo, ali i kasnije. Ne odustajte, ako je išta sigurno to je da vrijeme teče i da je svakim danom barem zericu lakše. Grlim, puno.

    ОдговориИзбриши
  15. žao mi je :(
    daj sebi vremena da se oporaviš fizički i emocionalno i držite se zajedno.

    ОдговориИзбриши
  16. Mnogo mi je žao :( Nemam reči da te utešim...
    Želim ti da se brzo oporaviš od tuge koju sada osećaš.
    Šaljem ti dobre misli. :***

    ОдговориИзбриши
  17. Užasno mi je žao što ti se to dogodilo, i ja sam nedavno izgubila svog zeku i znam koliko je to bolno...ovo drugo ne želim niti komentirati, jako mi je žao, nadam se da ćeš s vremenom biti bolje...drži se

    ОдговориИзбриши