Vreme suza

Pišući prethodni post ni slutila nisam  koliko će taj vikend postati oblačan i sumoran, kao i dani koji su usledili za njim i koji kao da se nižu u beskraj. Izgubila sam bebu kojoj sam se toliko radovala. Jesam strepela prvih par meseci trudnoće, ali sam se kasnije, otkako sam ušla u četvrti mesec malo opustila i već počela da smišljam imena za bebu, razmišljam kako će izgledati i naručila svoju prvu trudničku haljinu. Dva dana sam ležala u bolnici, slušala plač beba iz porodilišta i tugovala za svojom. Jedva sam dočekala da me puste kući da tugujem na miru, bez beskorisnog tešenja doktorki i sestara kojima je to gotovo svakodnevna pojava. Stigla sam taman na vreme da se oprostim sa svojim zekom koji je umirao, čekajući da me vidi poslednji put. On uopšte nije bio bolestan, odjednom  je malaksao i počeo da kopni. Veterinar nije mogao ništa da učini, umro je na njegovom stolu, pogledavši nas svojim nedužnim plavim očima poslednji put. Sahranili smo ga u kutiji, ispod jednog drveta, ubacivši jednu našu fotografiju i bebinu sličicu sa ultrazvuka, jedinu koju smo imali. I dalje mi je teško da poverujem kako mi se svet u trenu okrenuo naglavačke. Dosad je život prema meni bio relativno blag, bila sam pošteđena užasa koji snalaze neke ljude, pa pretpostavljam da je došao red i na mene. Sada mi jedino ostaje da mislim da su beba i zeka negde zajedno. Znam da me mnogi neće razumeti jer samo onaj ko je doživeo ovako nešto može znati koliko je teško. Druge dece nemam da mi pruže utehu, suprug i ja smo sami u stanu, sad nas više ni zeka ne čeka kad se vraćamo, lupkajući i tražeći hranu i društvo.  Otputovaćemo negde, da se bar nakratko sklonimo od ove praznine koja razara. Znam da će nam, kako vreme bude prolazilo, biti lakše, ali to treba dočekati. Najgore mi je kad mi neko kaže ''Dešava se''. Kao da će meni biti išta bolje ako znam da su i drugi ljudi nesrećni jer ostaju bez članova porodice. 
Trudila sam se, a i nadalje ću se truditi da ovaj blog bude jedno veselo i bezbrižno mesto, ali mi treba vremena. Vratiću mu se kada se malo oporavim. 

Moja spavalica sada zauvek spava.