Weekend getaway / Mokra Gora

Dobro jutro! Ustala sam na vreme da postavim novi post o jučerašnjem izletu na Mokru Goru, pre nego što me familija uvuče u sledeću avanturu. Išlo je nas četvoro+pas (nismo znali gde bismo s njom pa smo je poveli), bilo je malo naporno dovesti se iz Beograda i vratiti u jednom danu po vrućini, ali smo se svejedno lepo proveli, uživajući u prirodi i čistom vazduhu. 

Najpre smo zastali u Šargan Vitasima, početnoj stanici voza koji ide za Mokru Goru (s tim što sezona počinje tek za nekoliko dana, tako da smo mi svuda išli autom), a potom produžili za Mećavnik. Mokra Gora je vrsta prirodnog parka nedaleko od Zlatibora, a iz Beograda smo putovali dobra 4 sata sa pauzama (nešto preko 200km). Nemojte zameriti što sam malo čupava i izgužvana, to je od puta (tek sam sinoć kad sam došla kući stigla da operem kosu #blam). Bila sam obukla drugu haljinu, ali sam je uflekala jagodama za doručkom, pa sam obukla ovu zelenu Mango koju ste već videli pre neki dan. Verovatno je previše za dnevni izlet, ali nisam imala vremena da smišljam šta ću obući jer sam naprečac odlučila da pođem. Izbegavala sam da se slikam ovih dana jer još uvek imam fleke od losiona za potamnjivanje koji sam stavljala zbog sestrine svadbe :-D 

Nakon svraćanja u železničku stanicu, popeli smo se na brdo Mećavnik i ušli u etno-selo Drvengrad (na nemačkom se kaže Küstendorf, što predstavlja igru reči sa prezimenom reditelja Emira Kusturice, idejnog tvorca ovog mesta.) Parking se ne plaća, a ulaznica za selo košta 250 dinara.

Čitav kompleks izgrađen je u starinskom maniru, od materijala koji je donošen iz cele Srbije i Republike Srpske. Mislim da je divno doći ovde zimi na vikend i prenoćiti u nekoj od drvenih kućica s pogledom na snegom posute krovove, posmatrati pahulje kako promiču dok u kaminu cvrči vatra. Da se vratim u realnost - mi smo špartali na blizu 30 stepeni Celzijusa, pa smo jedva dočekali da se odmorimo u hladovini poslastičarnice Kod Ćorkana. Nisu imali ništa protiv da privežemo i Emu, koja je bila vrlo mirna (kao i uvek kad se umori). 

Ema je našla društvo:

A mi Džonija Depa (koji je glumio u Kustinom filmu Arizona Dream), Maradonu i Kastra (pretpostavljam da je to Fidel, nisam proveravala)

Štandovi sa ručno rađenim suvenirima:

I na kraju, zasluženi odmor pre povratka za Beograd:

Bilo je ovo jedno veoma lepo iskustvo koje ću, nadam se, ponoviti drugom prilikom (i u drugom godišnjem dobu),  a sada moram da se spremam jer idemo kod rođaka u Rumu na roštilj (nabacila sam 2kg u poslednje dve nedelje, pa jedva čekam da odem na more i plivam).