Thursday thoughts

I evo nas pri kraju septembra, kada bi trebalo da se svode neki računi, rezimira protekli period, a ja nemam ništa. Mislim, što se tiče bloga. Tako to biva kad se zaletite pa hoćete i da uživate u knjigama, i snimate utiske o istima za Youtube, i onda svoj dragi blogić zapostavite. A to je stvarno šteta jer, kada bih morala da se odreknem jednog od ta dva, bez razmišljanja bih otpisala Youtube kanal. Ipak, gledam da i tamo budem redovna jer sam primetila da ljudi to najviše cene, a ja sam imala zaista mnogo brljotina kada je o tome reč jer se dešavalo da objavim dva videa u jednom danu, pa onda deset dana ništa, pa objavljujem dvaput nedeljno, a onda napravim rupu od skoro mesec dana, i tako. S druge strane, hobi bi trebalo da bude nešto u čemu uživamo i da mu se posvećujemo kada smo u mogućnosti, bez pritiska i jurenja statistika. Opet, nije to isto kao kad vam je hobi, recimo, vožnja bicikla, pa ako ne vozite mesec-dva, da se bicikl zapita gde ste i zašto vas nema; svaki društveni medij ima svoje čitaoce kojima dugujete izvesnu dozu uvažavanja i povremenih obaveštenja. 

Ali neću opet o tome, zvučaće kao da se pravdam. Poslednjih meseci Internetom kruži ''motivaciona'' fraza da svako od nas u danu ima isto toliko časova kao Bijonse. To bi trebalo da nas inspiriše jer, kako, zaboga, Bijonse uspeva da bude supruga, majka, poslovna žena, pevačica, glumica, modna kreatorka (ok, taj posao je propao, ali nema veze). I kako onda da se običan čovek ne oseti kao promašaj jer on ne uspeva ni pola od toga? E, pa, ja to odbijam. Nisam promašaj jer u toku 24 časa ne uspevam da ostvarim sve što sam isplanirala za taj dan. Ja sam ljudsko biće, a ne robot. Uvek iskrsava nešto neplanirano - razboli vam se pas, banka nešto zabrlja pa morate to da raščišćavate, nenajavljeni gosti, crkne bojler, razbijete ogledalo na najgluplji mogući način (to mi se desilo pre 3 dana) i tako dalje. A kad nemate dadilju, spremačicu i četu osoblja kao Bijonse, sami se snalazite i žonglirate svakodnevnim obavezama i obavezicama. I to je u redu. Svako se odrekne nečeg da bi imao više na drugoj strani. Ja sam se odrekla televizije i višečasovnog surfovanja Internetom da bih više čitala i provodila kvalitetnije vreme s porodicom. 

U stvari, ja sam danas došla da vam kažem da ću se potruditi da češće pišem i da vraćam rubriku On my bookshelf, koju sam zapostavila otkad sam počela sa snimanjem videa. Želim da pišem o pročitanim knjigama, a ne samo da pričam. Baš mi to nekako nedostaje i hoću da se vratim tome. Možda će se rubrika drugačije zvati, videću, ali će biti tu. A ostaće i ova rubrika Thursday thoughts koja će biti malo ličnija i koju ću objavljivati kad budem osećala potrebu da se ispričam ovako sama sa sobom. Pa ko voli, dobrodošao je da čita i, po želji, podeli svoja razmišljanja sa mnom i drugim čitaocima. 

Čitamo se 💋 

Aleksandra