The cursed child

Za neke dugoočekivani, za mene iznenadni nastavak Harijevih dogodovština (prestala sam da pratim dešavanja u čarobnjačkoj Internet zajednici, tako da nisam imala pojma šta se sprema). Bila sam toliko neupućena da sam se čak iznenadila kada sam kupila knjigu, otvorila je i ugledala dramski tekst, mislila sam da je i ovo roman. Međutim, znala sam u čemu se sastoji zaplet (''Albus i Skorpijus uzmu vremenski okretač da bi spasili Sedrika Digorija i sve zeznu'', parafraziram svoju rođaku Anu koja mi je otkrila suštinu, ''a Cursed child je u stvari dete Voldemora i Belatriks, Delfi''), tako da prilikom čitanja nisam doživela bogznakakva iznenađenja. Zapravo, iznenađenje je bilo to da mi je knjiga bila sasvim čitljiva i u određenoj količini zanimljiva, tako da sam je pročitala za dva popodneva. 

Za razliku od standardnih HP knjiga, ovde priča nije prikazana iz Harijeve perspektive (ono što zna Hari, zna i čitalac), već je akcenat na Harijevom sinu Albusu Severusu, koji pohađa Hogvorts i nerazdvojan je drug sa Melfojevim podmlatkom, dobroćudnim Skorpijusom i s kojim je smešten u zajedničku kuću - Sliterin. Vrlo bitan deo je i zategnut odnos oca i sina: Harijevi pokušaji da razume Albusa i Albusov osećaj nepripadanja i neprilagođenosti, život u senci slavnog oca i popularnog starijeg brata. Radnja počinje otprilike dvadeset godina nakon sedme knjige. 

Sam Hari je prikazan kao sredovečan čovek, pomalo već u godinama (iako je rođen 1980, a sada je 2016.), Hari je prikazan kao četrdesetogodišnjak (ili čak s kojom godinicom više), pomalo već umoran, usporenih refleksa, dakle, kao da je ispao iz glave nekog omladinca kome je, svako ko je prešao tridesetu, jednom nogom već u grobu - podilaženje mlađoj publici. Autori ovog scenarija pisanog za izvođenje na londonskom Vest Endu su gospoda Džek Torn i Džon Tifani, a ime Dž. K. Rouling stoji da bi prodalo knjigu (podrazumeva se da je Harijeva stvoriteljka aminovala čitav projekat). 

Iskreno, smatram da knjiga nije vredna trošenja tih hiljadu dinara koliko košta (dok bih za ''prave'' knjige o Hariju dala opet i opet toliko), ali sam, kao i svi stari ljubitelji serijala, morala da je imam. Od samog početka sam imala vrlo niska očekivanja (tipični fan fiction materijal), tako da se nisam razočarala, čak sam se pomalo i oraspoložila shvativši da neće biti naporno kao što sam mislila. Možda je pročitam još koji put u životu, ako budem zaludna.