19.12.2016.

The Tenant of Wildfell Hall


''Stanarka napuštenog zamka'' En Bronte

Konačno mi je i treća sestra Bronte pala šaka! Kupila sam ovu knjigu pre mesec-dva i relativno brzo je došla na red, kad se uzme u obzir da neke knjige u mojoj kućnoj biblioteci čekaju godinama da budu pročitane. 

Sama knjiga je prosečnog obima (oko 380 strana), ali sam je prilično razvukla. Nije mi bila primamljiva iz nekog razloga. Pretpostavljam da je suviše razvučena, a opet, dopadaju mi se Enini opisi, ambijent engleske provincije, smena godišnjih doba i introspekcija dvoje glavnih junaka, Helen i Gilberta. Roman je u formi pisama koje mladi Gilbert Markam šalje svom prijatelju Džeku Halfordu (o kome, pak, ne saznajemo gotovo ništa). Ipak, spisateljica nije odolela da nam ne pokaže i žensku perspektivu, te nju nalazimo u centralnom delu ovog romana, ispripovedanu iz ugla Helen Hantignton, odbegle supruge koja se nastanila u napuštenom zamku i svojim dolaskom uzburkala mirnu seosku sredinu. Tračevi i nagađanja prate mladu ženu na svakom koraku, a ona ih podnosi sa mirom i gordošću, brižno se starajući o svojoj najvećoj dragocenosti, sinčiću Arturu. Između Helen i Gilberta, kicoša iz susedstva, razvija se nešto nalik na prijateljstvo i oni uživaju u zajednički provedenom vremenu, trudeći se da ispoljavanje emocija svedu na najmanju meru. I uopšte, ponašanje tadašnjeg visokog društva je prilično uštogljeno, žene svoje muževe zovu gospodom i persiraju im, a o nekim stvarima, koje su danas potpuno uobičajene, nedolično je govoriti.

Knjiga je kod mene dobila prelaznu ocenu, ne žalim što sam je pročitala jer sam to dugo želela. Ono što mi se nije dopalo je okolišanje - razvučena radnja, dijalozi između likova deluju usiljeno i nedovoljno direktno, ali opet, to posmatram u kontekstu tog vremena i podneblja. 

Poruka koju nam gđica Bronte saopštava je da ne trpimo nasilje u braku, u ma kom obliku se ono ispoljavalo i da se odvažimo na samostalni život kojim ćemo sami gospodariti, ne obazirući se na to šta će okolina misliti o nama. U vreme kada je knjiga napisana, takav stav je bio nečuven i krajnje nepriličan, pa je naišla na osudu. Poput svojih sestara, i En je pisala pod muškim pseudonimom. 

3 коментара:

  1. Volim sestre Bronte i ovaj roman mi se podjednako dopao kao i Dzejn Ejr.Imajuci u vidu cinjenicu da su zene u Britaniji par godina nakon objavljivanja njihovih romana dobile pravo glasa na lokalnim izborima,njihova poruka je sasvim jasna.

    ОдговориИзбриши
  2. Meni se roman dopao i imam isto misljenje kao i ti samo ne za 'Stanarku' već za 'Dzejn Ejr' jedino su mi zadnjih 200 stranica bili zanimljivi . A sto se sestara Bronte tice Emili i 'Orkanski visovi' su mi omiljeni.

    ОдговориИзбриши
  3. Meni se roman dopao i imam isto misljenje kao i ti samo ne za 'Stanarku' već za 'Dzejn Ejr' jedino su mi zadnjih 200 stranica bili zanimljivi . A sto se sestara Bronte tice Emili i 'Orkanski visovi' su mi omiljeni.

    ОдговориИзбриши