21.05.2017.

Na ušću dveju reka ispod Avale


Moj plan da svakog meseca pročitam bar jednu knjigu domaćeg autora za sada funkcioniše. Ko zna, možda tokom maja uspem da dovršim i započeti ''Vračar'' Svetlane Velmar Janković. Međutim, knjiga Radivoja Bojičića se nekako ugurala preko reda i zato ćete ovog nedeljnog jutra čitati o njoj. Na poleđini korica piše da je ovo najduhovitiji roman o Beogradu i Beograđanima svih vremena, što zaista ne mogu da potvrdim (niti da poreknem), budući da sam ih vrlo malo pročitala, a znate već kako ti ljudi koji sastavljaju opise umeju da preteraju. 

Roman je pisan u formi razgovora između našeg pripovedača, koji se takođe zove Radivoje, i izvesne Džud, Amerikanke srpskog porekla. Džud je željna da sazna više o domovini svojih roditelja, tako da se obraća Radivoju za pomoć. On je više nego voljan da joj pruži potrebne informacije, tako da je ovaj dijalog zapravo više monolog jer nam Radivoje najpre ukratko prepričava istorijat Beograda, a zatim se zabavlja opisujući njegove stanovnike, često se šaleći na njihov račun. Saznaćete mnoštvo zanimljivih činjenica o srpskoj prestonici, iznetih na krajnje pristrasan način - što je normalno jer je ovo ipak roman, a ne istorijski udžbenik. Provešće vas Kalemegdanom, Skadarlijom, Ulicom Kneza Mihaila i još nekim istaknutim delovima grada, usput vam govoreći kako je Dorćol dobio ime, ko je tvorac Pobednika, pričaće vam o stradanju Narodne biblioteke, ponešto o enterijeru Kraljevskog dvora, kućama lopuža koje stanuju na Dedinju i svašta još. Većinu tih podataka možete naći i u drugim knjigama, ali ako volite neposredan i neformalan način pripovedanja, više će vam se dopasti Bojičićeva verzija. 

O izdanju: Dopada mi se - ćirilica, broširan povez, lepe korice, pristupačna cena (regularna cena je oko 600 dinara, a ja sam je tokom sniženja platila oko 450). Postoji još nekoliko knjiga iz ove edicije koje su delo drugih autora. Izdavač: Dereta.

Ocena: 🌟🌟🌟

15.05.2017.

Cimetaste prodavnice

Sklepy cynamonowe / Bruno Schulz

Tanušna zbirka isečaka života glavnog junaka, dečaka Josifa i njegovog viđenja sveta oko sebe jedna je od knjiga koja će obogatiti vaš jezik i to vidim kao njenu glavnu vrlinu. Autobiografski elementi prepliću se s bizarnim čineći jedan konstantni kontrast između stvarnosti i mašte. Šulcova nezaustavljiva bujica reči uvešće vas u jedan neobičan svet. Sijaset prideva i maestralni opisi preovlađuju i uspevaju da nadomeste ne tako razvijenu fabulu, međutim, ne mogu reći da mi se knjiga mnogo dopala - suviše je iščašena za moj ukus. Šulc je pesnička duša tragičnog života i žrtva svog jevrejskog porekla, ubijen od strane nacističkog vojnika. Posebno mesto u njegovim pričama, kao i u životu, ima otac - jedna doista neobična i bizarno dočarana figura. 

Zaključak: Divnim, bogatim jezikom služi se Bruno Šulc, ali mi je na momente knjiga bila pomalo naporna. Razumem zbog čega je hvaljena među mnogima koji su je čitali, samo ja više naginjem klasici, pa je moje oduševljenje izostalo. 


                                                                             📖

Moj otac je lagano nestajao, vidno je propadao. Skupio se ispod velikih jastuka, s divlje nakostrešenim čupercima, tiho je razgovarao sa samim sobom, potpuno utonuo u nekakva složena unutrašnja pitanja. Moglo se učiniti da se njegova ličnost raspala na mnogo posvađanih i udaljenih individua jer se glasno svađao sa samim sobom, uporno i strastveno pregovarao, ubeđivao i molio, a zatim je ponovo delovao kao da predsedava sednici s velikim brojem učesnika i iz petnih žila se trudi da ih svojom krasnorečivošću pomiri. Ali svaki put ti bučni skupovi, puni usijanih glava, na kraju bi se rasprsli u psovke, kletve i uvrede. 



11.05.2017.

Insta Lately


Zdravo svima! Kako provodite majske dane? Nisam pravila nikakvu aprilsku rekapitulaciju, pa se sad javljam s ponekim novostima. Nakon dve godine pauze (a i duže), učlanila sam se u gradsku biblioteku. Stalno sam odlagala upis jer sam htela najpre da pročitam knjige koje imam kod kuće, ili bar njihov veći deo, ali kako se gomila nepročitanih knjiga uopšte ne smanjuje, digla sam ruke. Ne nameravam mnogo knjiga da pozajmljujem, ali mislim da je pametnije, kad me uhvati kriza za nekim trilerom ili čiklit laganicom, da uzmem iz biblioteke nego da kupujem. Kad sam već počela o knjigama, pročitala sam Moju genijalnu prijateljicu i uopšte nisam oduševljena. Knjiga je, po mom mišljenju, go prosek i zaista mi nije jasno zašto je izazvala toliku pomamu. Na slikama ispod (i ovoj iznad) možete videti deo enterijera novootvorene Bookastore knjižare; nalazi se u centru grada i nedavno sam saznala da je pet friendly. Yess! 


Pokrenula sam se što se tiče vežbanja i sad skoro svake večeri optrčim nekoliko krugova oko bloka sa Emom, umesto da pijem koka-kolu i gledam Očajne domaćice. Malo me je mrzelo u početku, ali sam se navikla i sad se mnogo bolje osećam. Biće dobro sve dok ne počnu vrućine, tada ću opet da posustanem, ali se nadam da ću uspeti da organizujem neko plivanje na bazenu, a imam i podršku svoje najbolje drugarice. 


Danas je otvorena manifestacija Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10 - veoma mi se dopada ova inicijativa kulturne propagande po Srbiji, tako da ću narednih dana posetiti poneku izložbu. Više informacija o samom događaju možete naći OVDE. Moji postovi o izložbama su tradicionalno najmanje čitani kada je reč o statistikama na mom blogu, ali ja ipak povremeno pišem o tome zato što želim. Nasuprot tome, najčitaniji blog post je tekst o anticelulit gelu. Da li biste bili malo razočarani da ste na mom mestu? Ja stojim iza svakog teksta koji sam napisala ovde, ali naravno da pravim razliku među njima - neki su mi manje, a drugi više omiljeni. Samo sam iznenađena da se moj ukus i izbor čitalaca toliko razlikuju. Na drugom i trećem mestu su takođe kozmetički postovi - Avon Planet Spa i Pupa. (Ne računam giveaway objave.) 


Isplanirala sam već neke zanimljive aktivnosti za vikend, tako da vam se verovatno neću javljati do ponedeljka. Želim vam svima lepe predstojeće dane. 

🌷🌷🌷

06.05.2017.

Biblioteka

''Biblioteka'' Zoran Živković

Sadrži 6 priča: Virtuelna biblioteka, Kućna biblioteka, Noćna biblioteka, Paklena biblioteka, Najmanja biblioteka i Otmena biblioteka. 

Svaka priča je ispričana u prvom licu, iz ugla nepoznatog naratora - u ovoj knjizi nećete naći nijedno lično ime niti bilo kakvu geografsku odrednicu i to mi se dopalo jer je čitalac onda sam može smestiti u bilo koji kontekst. I, naravno, u svakoj je reč o knjigama i biblioteci. Meni omiljena priča je Paklena biblioteka u kojoj je pakao zamišljen kao zatvor u kome su grešnici osuđeni da po ceo dan čitaju knjige, što se smatra efikasnom terapijom protiv grešnih misli i dela. Vrlo ironično i duhovito, a opet, sasvim prikladno. Sve priče u sebi sadrže element fantastike. 

Idealna za one koji nemaju mnogo vremena, a žele da pročitaju nešto lepo jer se može pročitati za jedan sat. Meni se veoma dopala, pa sam je čitala dvaput. Na svim mestima gde sam gledala je rasprodata, verovatno zbog toga što je pitka, zanimljiva i vrlo prigodna kao poklon nekom dragom knjigoljupcu. 


📖

Svaka čast zdravom razumu, ali na njega se ne možete uvek osloniti. Ponekad je znatno uputnije i korisnije prihvatiti čuda. 

***
Dobro se zna da knjige nemilice gutaju prostor. Od toga nema odbrane. Koliko god mesta da im pružite, nikad im nije dovoljno. Zaposednu najpre zidove, a onda nastave da se šire gde god stignu. Jedino tavanica ostane pošteđena. Stalno dolaze nove, a vi nemate srca da se otarasite nijedne od njih. I tako, polako, neopazice, tomovi potiskuju sve pred sobom. Kao glečeri. 

***
Sve bi, naravno, bilo drugačije da nije bio petak. Ovako, ako sad ne bih uspeo da uzmem knjige, naredna prilika za to ukazala bi mi se tek u ponedeljak, što je značilo da preko vikenda ne bih imao šta da čitam, a ta mogućnost nimalo mi se nije dopadala. Kako živim sam, neizbežno sam suočen s obiljem slobodnog vremena koje nečim treba ispuniti. Odavno sam ustanovio da mi najivše prija da ga prekraćujem čitanjem. To je svakako znatno korisniji i prijatniji način od zaglupljujućeg gledanja televizije. 

04.05.2017.

Ispovesti knjigoholičarke


Jedan dan u životu knjiškog moljca

Prošle nedelje sam udomila (čak) 9 svojih knjiga koje više neću čitati i bila sam veoma ponosna na sebe. Ostaje još samo dvadesetak. To neće bogznakako rasteretiti moje police, ali svakako predstavlja lep početak. ''I upražnjeno mesto za nove knjige koje ću kupiti'' mislim u sebi. Ponedeljak, 1. maj bio je divan sunčan dan, pravi prolećni, pa smo drugarica i ja protegnule noge do ne tako davno otvorene Bookastore knjižare-kafeterije u centru grada. Vrlo prijatan ambijent u kome bih mogla da presedim ceo dan, u društvu novih knjiga i drugih zavisnika od pisane reči. Razgledala sam neko vreme, a onda sam se ipak odlučila na jednu od najpopularnijih knjiga objavljenih prošle godine, a to je Moja genijalna prijateljica Elene Ferante. Svi utisci koje sam imala prilike da čujem bili su pozitivni - od onih koji misle da je knjiga genijalna, do onih kojima je samo dobra. I tako sam poklekla i ja koja je uvek izbegavala knjige s kojekakvih top listi i uglavnom čitala neke izvučene iz naftalina.

Moja drugarica knjigoholičarka (smem li da napišem da se zove Maja?) je takođe odvojila neke svoje knjige za rashod jer ni ona nema mesta u kući, i naravno da sam bacila pogled i rekla da mi ne bi smetalo da postanem nova vlasnica njene Umetnosti vožnje po kiši (roman iz perspektive jednog psa koji sam čitala pre neku godinu). I tako mi se u torbu ušunjala još jedna knjiga. Ali, Maja mi je neočekivano donela i dve knjige na pozajmicu jer sam pre izvesnog vremena izjavila da bih volela da ih pročitam (Cimetaste prodavnice i Ćutanje). I tako su se četiri knjige našle u mojoj ciklama ceger-torbi. Već pomalo otežalog ramena iskobeljah se iz Bookastore i uputih se u Knez Mihalovu jer je lep dan, a i baš bi mi trebala pastelna majica s rukavima. Mic po mic, nađosmo se u Vulkanu jer Maja želi da kupi knjigu koja je nedavno izašla, što je već neko vreme iščekivala. ''Doobro, idem da joj pravim društvo''. Uđem, a ono još uvek traje akcija 30% popusta na klasike. A svi na gomili onako lepi, sa sjajnim koricama, ne znaš koju pre da dohvatiš. Pošto posedujem većinu tih naslova, na kraju sam uzela samo jednu, Majstor i Margarita. Čekala sam da mi padne šaka neko bolje izdanje, ali, hajde, nema veze, može i ovo Vulkanovo, ko će sad da traži. A i ona mačka na koricama me gleda i kaže ''Uzmi me, Aleksandra, biće ti lepo sa mnom''. To vam je ona knjižara na Trgu republike u koju retko zalazim, ali baš mi se dopalo što smo mogle da razgledamo koliko hoćemo, bez uplitanja suviše revnosnih prodavaca. Svakako ću opet ići tamo ako mi zatreba nešto od Vulkana. Krenem ka izlazu, zastanem kod Dikensovih knjiga i potpuno neplanski uzmem Ukletu kuću. Da nisam morala kući, ko zna kakvu bih štetu još načinila. Tako biva kad, sva naivna, pođem po jednu knjigu, a ponesem 4 hiljade u novčaniku. 

Na kraju sam potpuno zaboravila da siđem do pijace i kupim lale za prethodnu recenziju (tj. kupim ja cveće za kuću, ali ga često i slikam za blog ili Instagram kad je već tu). Uspela sam da se dočepam praznog sedišta u busu i odmah otvorila da čitam Cimetaste prodavnice. Ulazim u stan sva srećna zbog lepog druženja i kupovine i usput razmišljam kako da sakrijem tolike knjige od ukućana. Kad ono, čim sam ušla, muž se hvata za moju torbu i zaviruje unutra. 

-''Neeee'' viknem ja ''Ne možeš da mi uzimaš torbu tek tako, moraš da poštuješ moju privatnost, a ionako unutra nema ništa zanimljivo''.
- ''Gledam jesi li mi donela one kifle, crkoh od gladi.''

01.05.2017.

La tulipe noire


Danas ću vam pisati o još jednom klasiku, ovog puta čuvenog Aleksandra Dime i njegovoj, možda manje čuvenoj knjizi, ukoliko je poredimo s Tri musketara ili Grofom od Monte Krista. Crna lala ne samo da sadrži znatno manji broj stranica od pomenutih knjiga, već i mnogo manje likova, pa je u tom smislu jednostavnija za čitanje i praćenje. 

Sam roman ima uporište u stvarnim istorijskim događajima 17. veka i počinje ubistvom holandskih državnika, braće Kornelija i Jana de Vita, koje je, saterane u klopku, ubila pomahnitala rulja gladna krvi i osvete. Još jedna istorijska ličnost na koju nailazimo je Viljem Oranski, koji igra nemalu ulogu u raspletu ovog romana. 

Kornelijus fan Barle, kumče Kornelija de Vita, fiktivni je lik i protagonista ove knjige. On živi mirnim životom u Dordrehtu; po profesiji je lekar, ali mu je najveća strast uzgajanje lala. Toliko je uspešan u tome da se, ne znajući, zamerio svom prvom susedu, sredovečnom gospodinu Bakstelu i izazvao ljubomoru tolikih razmera da je pokrenuo čitav niz događaja koji će mu veoma naškoditi. Cvećarsko udruženje u Harlemu raspisalo je veliku nagradu za onog ko uspe da odgaji crnu lalu, savršenu i bez mrlja, tako da se Kornelijus prihvatio tog izazova, radeći marljivo i posvetivši sve svoje vreme i misli svom dragom cveću.  Zavidljivi Bakstel je naumio da prisvoji Kornelijusovo otkriće i pokupi nagradu i slavu koju će mu ono doneti. U priču se upliće i lepa Roza, mlada kći čuvara zatvora, koja je odlučila da svoje srce pokloni našem vrlom ljubitelju lala. 


Meni je roman vrlo simpatičan, čitala sam ga dva-tri puta i pretpostavljam da će se najviše dopasti mlađim čitaocima. Nadam se da će i moje dete jednog dana uživati u knjigama poput ove. Izdavač: Evrobook

📖

Dvadesetog avgusta 1672. grad Hag je tako bučan, čist i tako gizdav kao da je svaki božji dan nedelja; grad Hag, sa svojim senovitim parkovima, visokim drvećem pognutim nad gotskim kućama, sa svojim širokim kanalima u kojima se ogledaju zvonici s gotovo istočnjačkim kubetima.

***
Pij, jedi i troši ako hoćeš stvarno da živiš, jer raditi ceo dan na drvenoj stolici ili u kožnoj fotelji, u laboratoriji ili radnji ne znači živeti. Umrećeš i ti kad na tebe dođe red i, ne budeš li te sreće da imaš sina, pustićeš da se naše ime ugasi, i moje će začuđene forinte naići na nepoznatog gazdu, te nove forinte koje niko drugi nije izbrojao osim mog oca, mene i livca. I osobito nemoj da se ugledaš na svog kuma Kornelija de Vita, koji se upustio u politiku, najnezahvalniji od svih poziva, i koji će sigurno loše završiti.