30.06.2017.

Mislim na tebe


Knjige Džil Mansel spadaju mi među omiljene u svojoj kategoriji - lagana literatura za razbibrigu, letnje odmore i slično. ''Mislim na tebe'' roman je o Džini Holand, tridesetosmogodišnjoj ženi čija se kći upisuje na fakultet i seli u drugi grad; sindrom praznog gnezda svom snagom udara na Džini koja, ubrzo nakon odlaska ćerke, doživljava još jedan veliki gubitak. Ispunjena velikom tugom i teskobom, rešava da uvede promene u svoj život - traži sustanarku-prijateljicu koja će joj praviti društvo, nalazi novi posao, ali i na napredviđene teškoće. Bivši muž joj dosađuje, optužena je za krađu, dugogodišnja najbolja prijateljica je izdaje, a ni nova cimerka nije ono što je Džini očekivala. 

Utisci: Preporuka za one koji vole laganije štivo. Ja sam čitala oko 5 knjiga ove autorke i sve su simpatične, zabavne i opuštajuće. Nije za one koji vole isključivo ozbiljne knjige; ja volim da lutam po žanrovima, pa zađem i u ovaj, pogotovo tokom leta ili ako imam težak period u životu. Naravno, naići ćete na mnoštvo predvidivih obrta, koji su neizbežni kod ovakvih romana. Ja sam uvek smatrala da se naslov Mislim na tebe odnosi na to koliko Džini misli na svoju ćerku i koliko mnogo joj ona nedostaje, ali je vrlo moguće i da se odnosi na novu ljubav u Džininom životu - muškarca. 

Podaci o izdanju: 332 strane, mek povez, latinica, izdavač za Srbiju: Vulkan. Naslov originala: Thinking of you / Jill Mansell. 

29.06.2017.

Sjaj renesanse

 Danas sam posetila izložbu Sjaj renesanse u Muzeju grada Beograda (Resavska 40b). Razlog zbog kog objavljujem ovaj post danas je taj što se izložba sutra zatvara, dakle, imate još samo 1 dan ukoliko želite da je posetite. Ja sam kasno saznala za nju, pa nisam bila u prilici da je obiđem tokom propisne ture s vodičem; jedva sam ugrabila vremena da na brzinu prođem kroz prostorije u kojima se nalaze raskošne plemićke odore i osetim duh tog vremena. Božanstveni detalji odeće s italijanskih dvorova, skupocene tkanine, nakit i perike dočarali su nam deo svakodnevice vladajuće klase.

28.06.2017.

This Thirtysomething Life


Za svakog od nas u životu dođe trenutak kada se moramo oprostiti od bezbrižnog života, celovečernjih izlazaka, konzumiranja preteranih količina alkohola, spontanih putovanja i izležavanja u krevetu, i uhvatimo se ukoštac s roditeljstvom, dugačkim radnim vremenom, isprekidanim snom i umorom. Hari Spenser, oženjeni tridesetvogodišnji nastavnik istorije, saznao je da će postati otac i oseća kako mu se čitav život poremetio. Njegov dobro utabani, poznati život, večeri u pabu s drugarima i opijanja se bliže kraju, a on nije spreman na promene. Zabrinut je kako će izaći na kraj s trudnom suprugom, a kasnije s roditeljstvom, vaspitavanjem, osećajući zebnju da će potpuno podbaciti kao otac. Ima dve mogućnosti: da prigrli svoj novi život, koji uključuje menjanje pelena, kupovinu nameštaja vikendom u Ikei i retke izlaske s prijateljima ili da ostane bez supruge i pridruži se klubu samaca, a zbilja je tužno kad sredovečna osoba izlazi svake večeri, opija se i nabacuje devojkama upola mlađim od sebe. 

Utisci: Na momente smešno, potom, kako radnja odmiče, postajalo mi je sve dosadnije i jedva sam čekala da se Emili porodi i da bude kraj knjige. Ima zanimljivih situacija domaćeg, bračnog života koje su duhovite jer su realne, malo špijuniranja novih suseda, problema na poslu, posebnog odnosa sa dedom i zavrzlama kada treba pričuvati prijateljevu decu. Nije nešto što bih ponovo čitala. Pošto je pisano u prvom licu, u vidu dnevnika, podseća me pomalo na Adrijana Mola, pa ako ste ljubitelj, možda vam se dopadne i Ovaj život od trideset i nešto.

Za kraj, pogledajte Harijev spisak ''za i protiv'' koji je sastavio kada je saznao da mu je žena u drugom stanju (loše strane pronađite u knjizi): 

DOBRE STRANE
1. Deca su slatka i obično se smatra da su nešto dobro.
2. Moja majka će biti najsrećnija majka na čitavom svetu.
3. Emili će biti najsrećnija supruga na čitavom svetu.
4. Možda ću čak i ja biti srećan.
5. Imaćemo nekoga da vodi računa o nama kad budemo stari i kukavni.
6. Imaću nekoga da ga ukalupim po svom liku.
7. Moglo bi da bude zabavno.
8. Godine prolaze.

27.06.2017.

Jedan prolećno-letnji

Išla sam prošlog vikenda u Ušće Cineplexx da gledam Kralja Artura (da, opet) i veoma su me nažuljale moje sandale, pa sam morala da uđem u neku od prodavnica da kupim nešto u šta mogu da se prezujem i tako sam u NewYorkeru uzela ove sive, hm, patike? Espadrile? Javite mi ako znate kako se na srpskom zove ovaj model obuće jer ja stvarno ne znam. Ali znam da su mi super udobne i nosala bih ih svaki dan ili bar dok mi ne zarastu žuljevi koje sam dobila od gorepomenutih sandala. Juče je vreme bilo promenljivo kad sam bila napolju, pa sam ponela i kardigan da se ogrnem jer je haljina vrlo tanka i lepršava. 
Ema, kao i obično, nije htela da pozira već samo da se igra, ali ja volim spontane fotografije s njom i obavezno iz svake serije izradim bar jednu za kućni album. 



26.06.2017.

Vračar


Vračar je zbirka koju čine 3 dela, 3 kratka romana: Molerova, Vračar i Kolarčeva. Svetlana Velmar-Janković nam priča kako su ove ulice i sama vračarska opština dobile svoj naziv i istorijske događaje koji stoje u pozadini svega toga. 

Petar Nikolajević Moler bio je srpski vojvoda i talentovan slikar (ili moler, kako se u to vreme govorilo). ''U to doba reč moler, ne samo među prekosavskim srpskim življem, označavala je cenjeno zanimlanje. Dobar moler ili, kako bi se danas reklo, sjajan slikar, smatran je kao vrsta izabranika, obdarenog da živopisanjem svetih likova i prizora iz jevanđelja prosvetljava duh naroda.'' Živeo je s prelaza 18. u 19. vek , u jeku borbi Austrije i Turske za prevlast u Srbiji, tako da se autorka dotiče i pojedinih događaja toga doba, kako onih u kojima je Moler imao udela, tako i onih kojima nije. ''Jedino Moler, od svih Karađorđevih vojvoda i od svih Miloševih žrtava, ima dve senke i dva glasa''. Uz obilje majstorski napisanih rečenica koje je pravo uživanje čitati, bio mi je na trenutke i konfuzan, moram reći, i bila mi je potrebna puna koncentracija tokom čitanja ovog prvog dela.

Drugi deo, Vračar, govori nam o postanku naziva ove beogradske opštine, i o zbivanjima koja su se odigrala na ovom, za srpski narod, svetom i posebnom mestu, o nadnaravnim silama koje se pojavljuju u odsudni čas, stajući na stranu napadnutog i napaćenog naroda u njihovim očajničkim težnjama za slobodom. 

Treći deo, koji govori o Kolarčevoj ulici, bio mi je možda najzanimljiviji. Kako svaki Beograđanin zna, Kolarčeva ulica se i ne može svrstati pod Vračar, ali je uvrštena u ovu zbirku jer se nije našla u Svetlaninoj zbirci Dorćol. Ona nas vodi stopama Ilije M. Kolarca, od dana detinjstva do njegove smrti, prikazujući nam ljudsku stranu njegove ličnosti, naporan rad, emotivnu povezanost sa suprugom Sinđelijom i kako je, usled nemanja sopstvenog poroda, odlučio da tuđoj deci ostavi nasledstvo, osnovavši fond za školovanje i svoju najveću zadužbinu, Kolarčev narodni univerzitet.

Utisci: Vrlo informativno štivo koje, naravno, odudara od tipičnih vodiča i udžbenika o Beogradu na koje ćete naići, no svejedno, pruža vam pregršt zanimljivih činjenica i legendi, oslikavajući portrete stvarnih istorijskih ličnosti, spajajući svet realnog i fantazmagoričnog.


📖

Tada je bio oktobar, doba između Miholjdana i Svetog Luke kad su podneva još meka od zlatnog ozarenja, od paperja što lebdi, od crvenkastog lišća što se otpušta bez šušnja i kad su večeri sve duže, mraznije i tamnije, čak i pod ozvezdanim svodom.

***
Poslednjih godina na Vračaru kruži priča što podseća na nekadašnje legende. Mnogi od onih koji, svojim poslom, u časovima kada se zora tek sluti, a još ne nazire, prolaze kroz Karađorđev park pa, onda, preko vračarske zaravni idu pored Biblioteke i spomenika Karađorđu, pored male crkve i velikog Hrama Svetom Savi u izgradnji, gotovo redovno susreću jednog neobičnog starca. Svi koji ga sretnu imaju isti utisak: taj vrlo stari čovek lakog, lebdećeg hoda prolazi pored njih a ipak izgleda udaljen i kao da rasipa, oko sebe, blagu svetlost što budi spokoj. Čim neko zaželi da mu se približi, starac uzmiče, a za njim ostaju, kažu, do prvih prozračnosti praskozorja, tragovi svetlosnog praha.

24.06.2017.

Pesme snova

Pesme snova trotomno je izdanje ranijih radova Džordža R.R. Martina, jednog od najboljih pisaca fantastike našeg doba. Svi mi koji smo bili očarani njegovim serijalom Pesma leda i vatre poželeli smo da pročitamo još nešto iz Martinovog opusa, tako da sam pre otprilike pet godina na Sajmu knjiga kupila ove knjige koje je objavila izdavačka kuća Laguna. Danas ću vam pomenuti 3 priče koje sam izdvojila i koje vam preporučujem.

Druga vrsta usamljenosti nalazi se u 1. tomu i formulisana je u vidu dnevnika koji piše naš glavni junak. On se nalazi na svemirskom brodu već četiri godine i, pošto ima mnogo slobodnog vremena jer mu posao nije obiman, dobar deo provodi u razmišljanju o prošlosti i sadašnjosti. Bez ljudskog kontakta, sam među zvezdama. 
‘’Zašto se čovek dobrovoljno prijavljuje za ovakav posao? Zašto beži na srebrni prsten devet i po miliona kilometara daleko od Plutona, da čuva jednu rupu u svemiru? Zašto protraćiti četiri godine života sam u tami?’’ Govori nam o dvema vrstama usamljenosti, jednoj koja čoveka okružuje dok boravi sam u svemiru i drugoj, koju čovek nosi u sebi i koja ga steže poput okova koji se ne mogu zbaciti.  Misli mu se iznova vraćaju na bivšu suprugu Karen, na njihov zajednički život, preispitujući okolnosti zbog kojih su se rastali. 

Majmunska terapija
Umnogome različita od prve priče, mada je i ona o čoveku koji želi da promeni nešto u svom životu. Keni je veoma debeo, uživa u hrani bez ikakvih granica, nezajažljiv preko svake razumne mere.  Ipak, silno bi voleo da nađe devojku i svestan je da mu je to gotovo nemoguće u sadašnjem stanju. Posle brojnih neuspešnih dijeta, dolazi do novog otkrića – u jednom restoranu slučajno sreće svog starog prijatelja, Henrija, kog dugo nije video. Prijatelj u njegovom sećanju je gojazan čovek, međutim, vremenom se drastično promenio - sada je mršav, a i dalje jede gomile hrane. Keni izgara od želje da sazna u čemu je tajna i, uprkos Henrijevom protivljenju i ubeđivanju da mu nikako ne preporučuje svoj način mršavljenja, Keni ne odustaje i uspeva da iskamči adresu na kojoj može naći dotičnu terapiju. Keni će otići na označenu adresu i silno zažaliti zbog svoje odluke.

Čim pročitate poslednju stranicu Majmunske terapije, pred vama će se naći nova zanimljiva priča, Kruškasti čovek i očigledno je da ju je pisala ista osoba. To napominjem jer su  priče sabrane u ova 3 toma nastajale decenijama i razlikuju se međusobno po raspoloženju, temama i fazama kroz koje je autor prolazio. Džesi se useljava u novi stan s drugaricom i već prvog dana sreće suseda koji živi u podrumskom stanu ispod stepenica. Njegova pojava i zagonetne reči koje je izrekao videvši je ostavljaju uznemirujući osećaj u Džesi. Otad ga sreće gde god da krene, koliko god pokušavala da ga izbegne. I ovo je jedna vrlo zanimljiva priča s elementima fantastike (poput Zone sumraka) gde je akcenat, kao i u prethodnim, stavljen na unutrašnju čovekovu borbu. 

23.06.2017.

Dotted dress

Juče sam nosila novu haljinu i već je vidim kao nešto što ću eksploatisati ovog leta. Kupila sam je prošle nedelje, tako da je možda još uvek ima u H&M ako vas interesuje - znate kojom brzinom se u njihovim prodavnicama smenjuju kolekcije i, ako vidite neku stvar koja vam se dopada, bolje da je odmah kupite jer, ako sačekate koji dan, verovatno je više neće biti tamo. Uopšte, mislim da H&M nije ono što je bio i da je izbor sve veći, a kvalitet sve manji. Hiperprodukcija u punom zamahu. Ipak, uspela sam da nađem par komada od pristojnog materijala i planiram da ih iznosim ovog leta jer, realno, teško da može da preživi više od jedne sezone. Ja sam zimus odnela neku staru odeću na reciklažu u H&M i zauzvrat dobila vaučer kojim ostvarujem 15% na jedan artikal po svom izboru, tako da sam ga ovom prilikom iskoristila. Dopada mi se to što stara odeća ne završava na nekom otpadu već se prerađuje i od nje izrađuje nova (tako da je moja nova haljina može biti napravljena od nečijih starih gaća). Bilo kako bilo, meni se sviđa - crna je, na bretele, sa sitnim belim tufnicama, a preko sam prebacila River Island belu košulju bez rukava.

22.06.2017.

Moje omiljene serije

Verovatno ste primetili da ovog meseca pišem nešto laganije postove, uvrstila sam i neku laganiju literaturu pored svog standardnog izbora, nosim haljinice i pravim smutije, i planiram celog leta da ubacujem slične postove (doduše, ne svakodnevno kao tokom juna). Danas sam htela da s vama proćaskam o omiljenim serijama. Ideju sam dobila na blogu za koji sam saznala pre neki dan, a to je Magrit (bacite pogled). Najpre vas moram upozoriti da godinama nisam pogledala seriju koja me je oduševila i da će na listi uglavnom biti neke starije. Pa, da krenem od one najstarije među njima, a to je:
Put za Ejvonli (Road to Avonlea)
Smeštena na kanadsko ostrvo Princ Edvard, a inspirisana romanima Lusi Mod Montgomeri, ''Put za Ejvonli'' je serija mog detinjstva i budi u meni nežne emocije. Prikazuje nam stanovnike mestašceta po imenu Ejvonli i njihove dogodovštine s početka 20. veka. Predivni pejzaži i starinski šmek čine ovu seriju posebnom. Kasnije sam malo istraživala i saznala da je serija zapravo snimana u SAD i da su specijalno dovlačili crvenkastu zemlju i posipali je po tlu jer je zemlja u mestu gde je odrasla L.M. Montgomeri upravo takve, neobične boje. Pre godinu-dve serija se reprizirala na TV Vojvodina. 

Avanture Šerloka Holmsa (The adventures of Sherlock Holmes)
Najbolja ekranizacija najčuvenijeg detektiva na svetu (1984-1994, Granada Television) s maestralnim Džeremijem Bretom. Ne želim da gledam druge, pokušala sam. Holms je Bret. Bret je Holms. Glumca koji igra Votsona su jednom menjali, na to sam se nekako navikla. Devet sezona uživancije, britanskog akcenta i Holmsovog stana u Ulici Bejker 221b, zatrpanog papirima i obavijenog mirisom lule. 

Prijatelji (Friends)
Prijatelji je serija koju mogu da gledam u svako doba. Dešava mi se da se na kraju napornog dana strovalim na kauč i nemam koncentracije ni za šta i onda gledam Prijatelje na YT (na telefonu). Deset godina I deset sezona trajalo je snimanje ove kultne američke serije. Prijatelje mogu da gledam bilo gde, bilo kada, iznova I iznova.  Šest prijatelja koji vole da bleje u kafiću i njihovi isprepletani životi I vrcavi dijalozi. Vremenom su se moji omiljeni likovi menjali I, recimo, u početku mi je Fibi bila bezvezan lik da bi mi posle postala kul.  Svakako, moj omiljeni lik je Čendler čije me pošalice uvek razgale, njegov sarkazam i humor me uvek oraspolože 


Parovi (Coupling)
Engleski pandan Prijateljima, serija Parovi o 3 žene i 3 muškarca koji se druže uz koju sam se smejala do suza. Tako mi je žao što nema više epizoda (svega 28). Posebno mi je bio zanimljiv ispreturan tok radnje u nekim epizodama jer sam tada prvi put naišla na takav koncept, kao i posmatranje istog događaja iz različite perspektive svakog od likova. 

Bekstvo iz zatvora (Prison break)
Svojevremeno su svi poludeli za ovom serijom, a meni sam naslov nije izgledao kao nešto što je ‘’u mom stilu’’, ali pošto je moj novi dečko pratio i pričao kako je serija dobra, počela sam I ja da je gledam da bismo imali temu više za razgovor. Bila je druga polovina 2007. godine kad sam popustila i uzela od brata disk s prvom sezonom.  Kad sam počela da gledam, nisam mogla da se zaustavim. Pogledala sam prvu epizodu, pa drugu, pa treću… Onda sam shvatila da moj drug te večeri slavi rođendan i da moram da krenem kod njega i prvo što sam pomislila, bilo je ‘’O, ne, zašto mu je baš danas rođendan, sad ne mogu da gledam seriju!!’’ Vrlo je napeta, dinamična, uzbudljiva I, naravno, svaka epizoda se završi tako dramatično da jedva čekate sledeću.  Vremenom, serija je postajala manje zanimljiva, ali su čak I kasnije sezone bile bolje od mnogih serija koje sam gledala. Nedavno je, nakon sedam godina pause, završeno emitovanje pete sezone koja je bila sasvim prosečna. Ipak, Bekstvo iz zatvora je serija koja se za mene izdvojila i uspela da me prikuje za ekran tokom mnogih sati.

Ostrvo (To nisi)
Ovo je grčka serija, nastala po motivima romana ‘’Ostrvo’’ Viktorije Hislop, ali mi se sama serija dopala više od knjige, što se ne dešava često. Verovatno zbog autentičnosti, melodičnog grčkog jezika, tužnih akorda buzukija I morskih pejzaža. Centralni deo govori nam o dobu u period kada su mnogi ljudi obolevali od lepre, a bolesnike su slali u karantin, obližnje ostrvo do kog se moglo doći samo čamcem. Čitave porodice I domovi su bivali razoreni zbog okrutne bolesti koja je odnosila mnoge živote; zaista su dirljive scene opraštanja među voljenima koji znaju da se verovatno nikada više neće ponovo videti. Po mom mišljenju jedna zaista kvalitetna, nenašminkana serija i pun pogodak za one koji ne vole beskonačne, razvučene zaplete jer ima svega 26 epizoda. 

Seks i grad (Sex and the city)
photo via hbo.com

Ova serija se nikad ne bi našla na mojoj listi favorita, ali moram da je uvrstim kad sam je gledala nebrojeno puta, sve epizode znam gotovo napamet. Avanture četiri prijateljice u Njujorku prava je letnja zanimacija i nešto što većina nas ‘’pusti u pozadini’ dok radimo druge stvari. Kadrovi Njujorka, modni izleti naših junakinja, pogotovo Keri i njihovi problemi s momcima dobitna su kombinacija. Ključ za uspeh čini njihovo neraskidivo prijateljstvo i to što prijateljice uvek čuvaju leđa jedna drugoj. Kao ličnost mi najviše odgovara Miranda jer najviše koristi svoj mozak i najmanje je opsednuta modom od njih 4, Šarlot mi je najlepša, a mislim da je Samanta najbolji prijatelj. Keri mi je čas simpatična, čas iritantna, pogotovo u nekim sezonama gde njena egocentričnost dolazi do izražaja i više mi se dopada sama Sara Džesika Parker nego lik koji glumi. 

Poaro (Poirot)
Još jedan serijal koji uvek mogu da gledam jeste ovaj o simpatičnom belgijskom detektivu i njegovim brojnim rešenim slučajevima, nastao po knjigama Agate Kristi. Mama i ja smo imale tradiciju da gledamo zajedno, ali je to postalo teže izvodljivo kada sam se ja odselila iz roditeljske kuće. Božanstveni ambijent Engleske (s povremenim izletima u inostranstvo jer je Poaro svetski čovek), starinska odeća i maniri i misterije koje će zagolicati svačiji um. 

Tokom godina moji favoriti su se menjali, recimo, u osnovnoj (pa i srednjoj) školi sam obožavala The X files, The Pretender, neko vreme sam smatrala How I met your mother za genijalnu seriju (sad mi i nije toliko zanimljiva), zatim serija Ringer koja je ukinuta nakon prve sezone (stvarno šteta; glavni glumac, partner Sare Mišel Gelar je prilično zgodan), volim da pogledam i seriju Kasl (Castle). Od novijih gledam Game of Thrones, ali je u pitanju binge-watching, što znači da sačekam da završi cela sezona, pa pogledam sve u roku od 2-3 dana. Ipak, zaista ne znam nijednu seriju skorijeg datuma koja mi se dopala kao ove koje sam vam navela iznad. 
Koje su vaše omiljene serije?

21.06.2017.

Week in pics


1. Malo sam obnavljala svoju garderobu - nisam mogla da odlučim između ove dve stvari, pa sam na kraju kupila obe (H&M), slikaću ih i za blog ovih dana 2. A kupovala sam i za svog dečaka, naravno 3. Morala sam da uslikam ovo divno nebo 4. Ovo sam spremila da jedem za ručak i fotografisala, kad se ipostavilo da ovaj puž od heljde u sebi ima sir. Ja ne volim sir, pa je ovo na kraju pojeo moj muž; baš sam se razočarala,u pekari nije pisalo da ima nešto unutra.

20.06.2017.

Hronika najavljene smrti

Cronica de una muerte anunciada / Gabriel Garcia Marquez

Na dan kada će biti ubijen, Santjago Nasar je ustao u 5.30 izjutra da dočeka brod kojim dolazi biskup. Ovako počinje delo Gabrijela Garsije Markesa - neveliki obimom, ali izuzetno sadržajan roman čijim je naslovom već objašnjeno šta čitalac može očekivati. Pošto smo se upoznali sa Santjagom, pisac nam predstavlja i ostale članove male varoške zajednice na obali Karipskog mora, otkrivajući kako je došlo do ubistva - njegovog uzroka, pripreme, vinovnika i samog izvršenja. 

Utisci:  južnjački temperament, magijski realizam, lakoća s kojom nas Markes šeta kroz vreme, skačući iz jednnog vremenskog toka u drugi, razumevanje stanovišta svakog od stanovnika karipske zabiti gde je smeštena radnja. Nijednog trenutka nije dosadno. Bizarna činjenica da su svi stanovnici znali da će Santjago biti ubijen, sem same žrtve, razjašnjena je do tančina. Sama smrt opisana je na poslednjim stranicama i, iako sam je očekivala, potresla me je u izvesnoj meri. Ne volim klanje ni u stvarnom životu, niti u knjizi. 

O izdanju: Sezam Book, tvrd povez, latinica. Knjigu sam kupila na Sajmu 2016. za 300 rsd i nisam se pokajala (pritom ne mislim na činjenicu da sam uz knjigu dobila i čokoladu kao iznenađenje), svrstavam je rame uz rame, ili bolje, hrbat uz hrbat s Ljubavlju iz doba kolere. Preporuka.

19.06.2017.

Alex's kitchen #11


 Danas s vama delim jedan svoj uobičajeni doručak tokom letnjeg perioda kad je pretoplo za kuvanje i tešku hranu, a to je banana smoothie. 

Sastojci:

1 banana 
malo mleka (ja uvek pijem biljno mleko, obično Alpro). Danas u kući imam ono od badema.
malo bobičastog voća ili druga voćka po izboru
kokos

Izblendati bananu i sitno voće s mlekom. Najviše volim borovnice, ali su one kod nas prilično retke i skupocene, pa često umesto njih ubacim nešto drugo - višnje, jagode... Danas sam ubacila jednu breskvu (s korom). Prespem sve u veliku čašu i po vrhu pospem malo kokosovog brašna. Ponekad popijem ovaj smuti umesto večere, ako nemam vremena, ali obično je to jutarnji obrok jer je slatkiše bolje jesti ujutru nego uveče. Ako me čeka naporan dan, onda ubacim i mlevenu plazmu jer me duže drži sitom. To je to. Prijatno! 

18.06.2017.

Popis

Vareopptelling - Erlend Loe

Radnja ovog kratkog romana dešava se tokom jednog jedinog, ali nadasve neobičnog dana u Oslu. Bizarnog, čak. Nina Faber je pesnikinja u poznim godinama, koja nakon dugačke pauze, objavljuje novu zbirku pesama. Zbirka je nazvana Bosfor i inspirisana je Nininim boravkom u Istanbulu.

Decenije su prošle od perioda Ninine najveće popularnosti i otad se mnogo toga promenilo - svet je postao drugačiji, što znači i da je svet izdavaštva, marketinga i autorstva drugačiji i Nina nailazi na izvesne teškoće prilikom prilagođavanja modernom tempu života. Na dan izlaska zbirke Bosfor, pratimo Ninu kroz čitav niz događaja koji su izazvani zbog navodnog popisa u knjižari gde treba da se održi promocija knjige, kao i zbog jedne nesrećno sročene kritike u novinama. 

Skandinavski jednostavan, dominira upotreba prezenta, ogoljenih rečenica, pa opet zanimljiv - ne volim frazu ''čita se u jednom dahu'', ali, kada bih spadala u ljude koji je upotrebljavaju, ovde bih je navela :D Ovo je drugi Luov roman koji sam čitala i dopao mi se više od njegovog Doplera.

O izdanju: 134 strane, broširan povez, izdavačka kuća: Geopoetika. Mislim da sam našla novu knjigu koju ću ubuduće poklanjati svojim prijateljima knjigoljupcima jer je osvežavajuća, laka za čitanje, a  ni na samo izdanje nemam zamerki pošto je Geopoetika ozbiljan izdavač koji vodi računa o svojim knjigama. 

📖

Susret čitaoca i teksta je divan kada uspe, ali je bolan i traumatičan kada krene naopako. Strašno je kada je tekst podvrgnut nasumičnim idejama, i kada se loše protumači dovoljno puta da celokupan utisak postane negativan. Kritičar je osim toga često jedno mušičavo bure baruta. Prvih godina je obično mekan, a onda se navikne na svoj položaj i omili mu se sićušna moć koju poseduje, a da bi stekao ugled, mora biti iskren, ili makar delovati tako. Ali tu iskrenost neretko i sam kritičar meša s potrebom da se pokaže. Izgovori li nešto tihim glasom, niko ga neće primetiti, opravdane tvrdnje uzmiču pred jakim stavovoima, čovek se usredsređuje na detalje, tekst nestaje i postaje nevažan, važno je samo kritičarevo čitanje teksta.  

17.06.2017.

New in - Books

noviteti u maju i junu

Svakako sam se najviše obradovala grčkom izdanju Harija Potera koje mi je tata doneo s putovanja u Grčku. Odabrala sam prvi deo jer je najlakši za čitanje, budući da radim na obnavljanju svog znanja grčkog jezika. Učila sam ga na fakultetu 2 (tj. 2,5) godine kao drugi izborni jezik (prvi ''izborni'' je engleski, koji uopšte i nije izbor već morate da ga učite, ali se zove izborni #funfact s Filološkog). Pošto je od mojih studentskih dana prošlo podosta vremena, krajnje je vreme da se podsetim malo, a u međuvremenu sam slušala grčku muziku i prevodila reči da mi znanje ne bi potpuno propalo. Da se vratim na knjigu - HP mi je jedan od omiljenih serijala i knjige gotovo da znam napamet. 

Nedavno je Laguna organizovala, po ko zna koji put, svoju čuvenu akciju 10 knjiga za 999 dinara i uopšte nisam razmišljala o njoj, ali mi se od skoro otvorila potpuno nova dimenzija kupovine, a to su knjige za decu. I to prave knjige za decu, a ne one koje kupim da bih ih sama čitala, kao što su Mark Tven i Žil Vern, već prave dečje slikovnice, bojanke i slično. Bio je fin izbor u momentu kad sam naručivala, tako da sam se  zbog tih dečijih knjiga odlučila na kupovinu - bila je to vrlo povoljna opcija jer bi svaka od tih knjiga inače koštala bar 400-500 rsd. Njih neću pominjati pošto ne želim da se ovo pretvori u dečji blog i trudim se da na blogu što manje zalazim u tu sferu svog života. Odabrala sam i 5 knjiga za sebe, to su ove koje vidite na slici iznad. Legende II tom (koji se, opet, sastoji iz dva dela) zbirka je priča najpoznatijih svetskih pisaca epske fantastike. Prvi tom odavno imam (mada nisam pročitala sve priče). Zatim Brajsonov ''Svet kao pozornica'', roman o Šekspiru - nadam se da ću tu naći neke zanimljivosti o najčuvenijem engleskom autoru. ''Tanjir pun reči'' je zbirka odabranih priča čuvenih pisaca, poput Borhesa, Nabokova, Hesea, a sve govore o braku i porodici. ''Ovaj život od trideset i nešto'' bi trebalo da bude nešto duhovito i očekujem letnju razbibrigu. Svakako ću napisati recenziju kada je pročitam. 

Ova kupovina mi je na kraju presela jer sam pune dve nedelje čekala na isporuku. Piše da je isporuka u roku od 5 radnih dana, a kako je taj rok došao i prošao, kontaktirala sam Lagunu i nikakav odgovor nisam dobila. Tek nakon drugog mejla i 3 propuštena(odbijena) poziva, javljeno mi je da je pokušana isporuka i da nikog nije bilo na adresi. Laguna je kriva jer je kasno poslala knjige. A kurirska služba je kriva jer tu radi gomila nesposobnjakovića kojih mi je preko glave. Većina ih ne najavi kog dana će doći, a kamoli da vas obaveste da li će se pojaviti pre ili posle podne. Izgleda da očekuju da vi non-stop budete kod kuće i čekate ih. Da li je toliki problem potrošiti nekoliko dinara za SMS obaveštenje?? Drugo, imam dokaz da su nesavesni prilikom isporuke i da se uopšte ne trude da dostave porudžbinu. Treće, nakon kašnjenja i bahatog odnosa prema tuđem vremenu, kurir proizvoljno zaokružuje sumu koja treba da mu se isplati i dodaje 50 dinara preko dogovorenog iznosa - pretpostavljam kao nagradu za dobru uslugu?! Dostava se, inače, plaća (150 dinara u ovom slučaju) i meni zaista nije žao da častim kurira i sa više od bednih 50 dinara, ali zahtevam da bude odgovoran, da se najavi bar nekoliko sati unapred i da ne šalje poruku da nikog nema kod kuće kad ima. Plus, mi živimo u zgradi i problem mu je da se popne uz stepenice, već mi moramo da izlazimo i uzmemo paket sami. Veoma sam se iznervirala ovog puta, morala sam i roditelje da angažujem da dežuraju jer nisam mogla svakog dana da budem u stanu pošto imam svoj život, je l' te i ogadila mi se onlajn kupovina jednom zasvagda. Nisam nikad imala ovoliko peripetija ni s jednom porudžbinom. Zbog toga sam odlučila da ne idem na Noć knjige. Naišla sam i na žalbe drugih kupaca na Internetu, a Laguna je svima odgovarala kako imaju puno porudžbina i kako ljudi treba da imaju strpljenja. Izvinite je izgleda bolno reći. Nema izgovora. Ako nisi u stanju da izvršiš obaveze, nemoj ni da se prihvataš tog zadatka. Ili - angažuj više ljudi. U razvijenim zemljama je mušterija uvek u pravu. Pritom, ovde nema govora o bahatim, bezobraznm mušterijama - to su normalni ljudi koji očekuju da dobiju  ono što su poručili u roku koji ste vi sami odredili. 


Da privedem današnju priču kraju, ubuduće očekujte mnooogo manje kupovine knjiga s moje strane - em osećam odbojnost prema onlajn kupovini zbog ove neželjene avanture s Lagunom (a dosad sam uglavnom kupovala preko sajtova), em sam se nedavno učlanila u biblioteku, tako da i tamo mogu naći skoro sve što me zanima. Zapravo, čudim se samoj sebi zašto sam pravila toliku pauzu od biblioteke i umesto pozajmljivanja, kupovala knjige koje mi se u tom trenutku čitaju. Lepo provedite ovu junsku subotu i čekam vas sutra na istom mestu :-)

16.06.2017.

Kongo

Dočepah se najzad i trećeg romana Majkla Krajtona (zašto kod nas ima tako malo prevedenih njegovih knjiga?) Ovaj američki pisac kod nas (a i u svetu) je najpoznatiji kao autor Parka iz doba Jure. Kombinujući fikciju i naučne činjenice, stvorio je mnoga uzbudljiva dela i stekao poštovaoce širom sveta. 

U kišnim šumama Konga, grupa geologa je brutalno ubijena, a kamera koja im je predstavljala kontakt sa matičnom bazom je uspela da uhvati samo obrise tajanstvenog napadača. To stvorenje ne odgovara nijednoj dosad poznatoj vrsti, tako da su naučnici zbunjeni. Nedugo potom, na putovanje se sprema nova ekspedicija - dr Karin Ros, naučnica Tehnološke službe za Zemljine resurse žudi za dijamantima tipa IIb koji su od suštinskog značaja u tehnološkom razvoju poluprovodnika, koja u ekipu poziva i Pitera Eliota, izučavaoca primata. Eliot je život posvetio radu s Ejmi, ženkom gorile koja je uspela da savlada jezik znakova, i koja postaje važan član ekspedicije. Avion ih spušta u žarište Afrike, ratnu zonu kojom haraju ispaljeni meci i rakete, strele domorodaca i krvoločne zveri, suparnička naučna ekipa koja ih ometa i želi prva da stigne do dijamanata, a sve to u blizini vulkana koji je pred erupcijom. Zar to nije i previše uzbuđenja?

Utisci: Štivo koje se lako čita, koje, pored elemenata fikcije, sadrži i mnoge zanimljive podatke o nepreglednom afričkom kontinentu, kao i o primatima - prvenstveno razlikama između šimpanzi i gorila. Radnja je smeštena u 1979. godinu, koja se sada čini kao davna prošlost, ali je dovoljno dinamična i uspeva da zainteresuje čitaoca. Ja sam čak poverovala da je ta ekspedicija zaista postojala. U određenoj meri sadrži i predvidive momente. 

O izdanju: edicija Mega Hit izdavača Narodna knjiga, 343 stranice, broš.povez, ćirilica i prilično loša lektura (prevodilac je ujedno i lektor, kako stoji u knjizi), izvesna Danira Pare(? na jednom mestu piše Pare, a na drugom Parenta) je vrlo traljavo obavila posao. Iskreno, nisam začuđena, s obzirom na to da su mi odranije poznati neozbiljni radovi Narodne knjige. Iako ova izdavačka kuća više ne postoji, smatram da je važno izneti primedbe na izdanje, prevod, lekturu, povez ili štagod smatramo nazadovoljavajućim jer je to jedini način da se nešto promeni i obrati veća pažnja na to - da čitaoci dignu glas. 

15.06.2017.

Kako naći vremena za čitanje


Kako sam poslednjih meseci blog prvenstveno okrenula pisanju o knjigama koje sam pročitala, a uz to imam Booktube kanal, tako se i Internet zajednica mojih čitalaca/gledalaca širi i sve češće dobijam pitanje o tome kako uspevam da pročitam ''sve te knjige'' i kako nalazim vreme za to. To su sve dobronamerni, istinski znatiželjni ljudi koji i sami žele više da čitaju i ja sam već snimila jedan video koji se dotiče te teme, ali osećam potrebu da i na blogu podelim neke stvari oko čitanja, a rubrika Thursday Thoughts mi je idealna za to. 

Na početku bih želela da kažem da ja i ne smatram da sam neki strastveni čitalac i da bih mogla da čitam i više nego što sada postižem i da ima mnogo ljudi koji čitaju više od mene. Ipak, mislim da nije neskromno reći da zaista čitam više od prosečnog stanovnika Srbije, kao i da je moje čitanje praktično javno jer svakog meseca na Internetu pominjem knjige koje sam pročitala i kakav su utisak ostavile na mene, i to svako može da vidi. Možda se zbog toga stiče utisak da ja mnogo čitam. U stvarnosti, na druženje s knjigom odvojim oko sat vremena dnevno, što i nije mnogo kad bolje pogledate. Živimo u ubrzanom vremenu, pažnja nam je popustila usled česte upotrebe društvenih mreža, sve je instant i kratko, poruke se smenjuju jedna za drugom i svi imaju sve manje strpljenja. Ne vremena, strpljenja. Koncentracije, ako hoćete. Nemali broj puta mi se dogodilo da mi neko kaže ''Blago tebi kad imaš vremena da čitaš'', implicirajući kako bi taj neko silno želeo da čita, ali je mnogo zauzet, a ja, zaludna kakva sam, uspevam da lenčarim čitajući romane. I još uvek mi se nije desilo da mi to kaže neka zbilja zauzeta osoba kojoj je svaki minut života ispunjen radom, trudom i trenucima vrednim pamćenja, već mi to obavezno kaže neko ko: spava 10 sati dnevno/ sedi u kafiću svaki drugi dan/ vodi beskonačne telefonske razgovore/ čita tračerske časopise/ gleda televiziju/ proverava društvene mreže više puta dnevno, gleda šta su drugi ljudi okačili/ nastavite niz. Pre svega, ja ne vidim ništa loše u tim aktivnostima - svako od nas ima neki svoj ventil za opuštanje, nešto što mu prija, što mu pomaže da prebrodi dan - ali mi smeta što ja, koja retko radim neke od pomenutih stvari i umesto toga čitam knjige, ispadam besposlena. Kada bi ljudi samo tokom jednog svog prosečnog dana vodili evidenciju o tome koliko su vremena proveli na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu, u kladionici, gledajući muzičke spotove i reklame, veoma bi se iznenadili jer govorim o mnogo više od jednog sata dnevno. 

Ja nikad nisam otkazala da prošetam s drugaricom zbog knjige, nisam propustila trening ili nečiji rođendan zbog knjige, ne zakidam na porodičnim trenucima da bih čitala jer je život kratak i drage osobe možda neće biti uz nas celog života, a knjiga će uvek biti. S druge strane, nije mi žao da odbacim gledanje televizije u korist čitanja (što ne znači da je nikad ne gledam). Čitam u autobusu. Čitam u čekaonici kod lekara ili dok čekam da mi se izda/overi neki dokument jer svi znamo koliko su redovi na šalterima. Ako treba da se nađem s nekim ko je poznat po kašnjenju, mogu poneti knjigu pa ću to čekanje iskoristiti mnogo bolje nego kad bih sedela i gledala u prazno. Čitam na plaži dok čekam da mi se osuši kupaći kostim. Ako sam sama, čitam i dok jedem. Ponekad čitam kad izvedem psa u park; obično se igramo, ali desi se i da se ne osećam najbolje i tada sednem na klupu i izvučem knjigu. Dešavalo mi se da čitam uveče s tableta kad mi dete zaspi, a meni san neće na oči jer je čitanje tiha aktivnost i nema bojazni da ću ga probuditi. Knjige su danas svima dostupne, u raznim formatima - ništa lakše nego ubaciti džepno izdanje u torbu, lagano je i ne zauzima mnogo prostora. 

Pretpostavljam da bih mogla da čitam i više od jednog sata dnevno, ali bi to podrazumevalo odricanje od nekih stvari koje su mi bitne, na šta ne pristajem. Što smo stariji, to imamo više dužnosti i obaveza na koje moramo odgovoriti i bilo je mnogo lakše biti strastveni čitalac u mlađim danima. Jedna od mojih grešaka je što sam tokom školovanja mnogo čitala i zbog toga zanemarivala učenje lekcija. Nisam poznavala stvari kao što su odlaganje zadovoljstva, motivacija i nagrađivanje - želela sam da čitam sad i odmah, po 7-8 sati dnevno, kao da tih knjiga neće biti i za mesec dana, kad položim testove. Nestrpljivost i nepromišljenost jesu odlike mladosti i volela bih da sam tada bila malo disciplinovanija. Recimo, da sam više učila a manje čitala, dobila bih bolju ocenu iz nekog predmeta. Jednom sam odustala od izleta na fakultetu jer je bilo ružno vreme i želela sam da se zavučem u kuću i čitam. Danas se i ne sećam knjige koju sam tom prilikom čitala, ali mi jeste žao što sam sebi uskratila da vidim neko novo mesto i družim se s kolegama tog dana. Ono što pokušavam da kažem je da i u čitanju treba biti umeren, da treba pažljivo razmisliti čega se možemo odreći, a čega ne. I kod mene povremeno dođe do zasićenja, pa danima nemam želju za čitanjem i uopšte se ne uzbuđujem zbog toga, jednostavno živim svoj život i znam da je ta pauza samo privremena, koliko god trajala. 

Sat vremena čitanja dnevno je prosek i nipošto se ne odnosi na doslovno svaki dan. Ponekad ne uspem da izvučem ni pola od toga; drugim danom, kad imam mnogo obaveza, ne čitam nikako. S druge strane, desi se i da čitam više od jednog sata u toku dana. Dakle, 1 sat je prosek i nije nikakva norma koju namećem sebi da moram da ispunim. 

Ovde sam se fokusirala na vreme, a ne na druge aspekte, poput motivacije za čitanjem. Cilj mi je bio da objasnim koliko ja čitam i ne mislim da moje ponašanje treba da bude neki parametar za sve ostale, jednostavno, samo sam iznela dodatne informacije o toj oblasti svog života, koja me čini veoma srećnom.

14.06.2017.

Šaptač


Iz više usta sam čula pohvale za ovaj triler, a pošto se Dečak od stakla pokazao dovoljno zanimljivim, obradovala sam se videvši Šaptača na policama ''moje'' biblioteke, tako da sam ga ponela kući. I nisam se razočarala. Naprotiv, dopao mi se više nego prethodni Karizijev roman. Zaista drži pažnju i tera vas da na brzinu otaljate dnevne obaveze da biste se što pre vratili čitanju. 

Zaplet: Pet devojčica oteto je u vrlo kratkom vremenskom roku. Javnost je u strahu, a policija nemoćna da ustanovi identitet počinioca. U zemlji je pronađeno zakopano pet levih ruku za koje je ustanovljeno da pripadaju otetim devojčicama, ali se, na zaprepašćenje prisutnih, pojavljuje i šesta ruka. Mila Vaskez, agent čija je specijalnost pronalaženje nestalih osoba, angažovana je na slučaju i ulaže sve napore ne bi li pronašla šestu devojčicu, za koju se pretpostavlja da je još uvek živa. I Mila ima svoje demone i traume iz prošlosti koje su ostavile traga na njenoj duši. Zbog nemogućnosti da doživi empatiju, ona svoje telo kažnjava praveći rane nožem jer jedino kroz fizički bol uspeva da oseti nešto. 

Utisci: Kao što sam pomenula u prvom pasusu, knjiga je ubudljiva, dinamična i sadrži više od jednog zapleta i zločina. Ni ovog puta nisam uspela da prokljuvim o čemu se radi dok nisam stigla do kraja. Ovo je prvi roman italijanskog pisca Donata Karizija i smatram da teško može da ga nadmaši, ali, pošto me muž nagovara da uzmem još koji njegov krimić, okušaću sreću i s trećim. 

Info o izdanju: 358 strana, broširan povez, latinica. Izdavač: Vulkan

12.06.2017.

Vrtovi svetlosti / Amin Maluf

Priča o Maniju, sinu Vavilona

Amin Maluf je veoma darovit pisac - već sam vam govorila o njegovoj knjizi Samarkand - i mislim da vas ni ovim delom neće razočarati. Autor je želeo da rasvetli priču o Maniju, misionaru i slikaru iz 3. veka nove ere, smatrajući da je nepravedno skrajnut s koloseka istorije, a njegov lik i delo oklevetani viševekovnim neistinama izrečenim iz usta onih koji osuđuju njegovo poimanje religije. 

Na samom početku romana srećemo mladog i povodljivog Patiga, koji biva zaveden rečima Sitaja, vođe sekte Bele odeće i napušta trudnu suprugu da bi se pridružio svojoj novoj braći. Kao da to nije bio dovoljno surov gest prema sirotoj ženi, Patig joj za koju godinu uzima i sina kog je u međuvremenu rodila i odvodi ga u svoju zajednicu. Taj dečačić zvao se Mani. Godinama kasnije, Mani počinje da oseća stezanje okova života u zajednici, kao i prezir prema doktrini i filozofiji koju ona propoveda. Njene pristalice smatra uskogrudim, isključivim i oholim u svojoj askezi i odlučuje da napusti jedini život koji je dotada poznavao. Vođen glasom Drugoga, kog ponekad naziva i svojim Blizancem i koji mu se javlja kao proviđenje, Mani počinje da širi svoju reč svakome ko je voljan da ga sasluša i propoveda toleranciju među religijama, poštovanje sviju vera, kao i neprestanu borbu između Svetla i Mraka, u kojoj čovek treba dati sve od sebe da se što više približi Svetlosti.  Dospevši do kraljevskih dvorova stiče moćne prijatelje, ali i lukave neprijatelje koji ne prezaju ni od čega ne bi li ga izvrgli ruglu i lišili monarhove blagonaklonosti. 

Utisci: Roman sam čitala pre desetak godina i dopao mi se (istina, manje nego Samarkand) i ovog juna sam se bacila na ponovno čitanje. Pre čitanja ove knjige samo sam ovlaš čula za Manija, tačnije manihejstvo, koje se pominje u udžbenicima istorije (u možda jednom pasusu) i tek sam čitanjem Malufovog romana stekla predstavu o tome ko je bila ova istorijska ličnost. Hrišćanin koji poštuje Budu i slavi Zaratustru uspeo je da okupi brojne pristalice zalažući se za ujedinjenje religija i sprečavanje razdora među njima jer svi poštujemo jednog Tvorca, ma kakvim imenom ga nazivali i svi se trudimo da živimo po njegovim kanonima, naginjući Dobru i čuvajući se Zla. 

📖
Ova knjiga posvećena je Maniju. napisana je da ispriča njegov život. Ili ono što se od njega još može nazreti, posle toliko vekova laži i zaborava. 

***
Jednog dana ga upitaše:
''Koje je ime onog čiji si Vesnik?''
''Zovem ga Kralj vrtova svetlosti''
''Nije li on Otac, Svemogući, beskrajno dobri stvoritelj svih stvari?''
''Kako bi mogao istovremeno da bude dobar i svemoguć? Je li on stvorio gubu i rat? Da li on pušta da deca umiru i da se nevini muče? Da li je on stvorio Mrak i njegovog Gospodara? Je li dozvolio njegovo postojanje? Kad bi jednim pokretom mogao da ga uništi, zašto to ne bi učinio? Ako ne želi da uništi Mrak, znači da nije beskrajno dobar; ako to želi, ali ne uspeva, znači da nije beskrajno moćan.''
Nakon kraće tišine dodao je:
''Svoje Delo poverio je čoveku. I čovek je prvi koji treba da savlada Mrak.

***
Onaj koji sebi nameće odricanje da bi zadobio pohvale, nikakvu pohvalu ne zaslužuje jer je taštiji od najgoreg razvratnika. Mudrac posti da bi se približio samom sebi, i sam je sudija, sam je svedok. Ako se nečeg odričeš, ne čini to da bi se povinovao zahtevima jedne zajednice, i iz straha od kazne, pa čak ni u nadi da ćeš sakupiti zasluge koje možeš iskoristiti u nekom drugom svetu.


11.06.2017.

Lets talk dresses


Leto je vreme kada najviše volim da nosim haljine, uglavnom zato što ostatak godine provodim u farmerkama, pa koristim toplo vreme da malo promenim ruho. Imam priličan broj svečanih haljina u ormaru koje sam obukla samo jednom i zato jedva čekam priliku da ih ''recikliram'', to jest ponovo upotrebim. Ovu haljinu sam nosila prošle godine na proslavi venčanja mog brata, a juče sam je obukla na krštenje jednog slatkog detenceta, sina moje dobre drugarice. Ja sam inače tip za jednobojne stvari, izbegavam šarene dezene i printove, ali mi je tokom jednog vršljanja po Asosovom sajtu, ova haljina zapala za oko i odmah sam je poručila jer nisam htela sebi da dam priliku da se predomišljam i na kraju odlučim za nešto jednobojno. Da li i vi imate obrazac kupovine kojim se vodite ili volite da iskoračite iz sigurne zone u kojoj se najbolje osećate? Cipele ste mogli da vidite u jučerašnjem postu, to su one nove iz Metroa, a ni one nisu nešto što bih inače kupila tj. ne podsećaju ni na šta što imam u cipelarniku. I sad, da li je to bio pametan potez i da li ću ih dovoljno iznositi, ostaje nam da vidimo...


10.06.2017.

Week in pics

I dok čekam da mi se osuši lak za nokte, da podelim s vama slike od ove nedelje. Volim da šetam gradom kad je oblačno, pa koristim te momente jer nam predstoji dugo, vrelo leto. Tu je i gomilica knjiga koje nameravam da pročitam tokom juna, kao i nove cipele koje sam juče kupila. Ne pamtim kad sam imala roze cipele, pa rekoh zašto da ne - slatke su, štikla nije mnogo visoka pa će lepo poslužiti za leto u gradu. Više bih volela da nisu lakovane, ali sam žurila jer danas idem na jedno krštenje, a nisam imala šta da obujem. Zapravo, zakazala sam kod frizerke u 10, pa mi je bolje da sručim ovaj čaj niz grlo i pohitam. Nisam se šišala mesecima, odavno šetam procvetale krajeve i ne mogu više da ih gledam. Okačiću vam slike ovih dana jer mislim da tu haljinu nisam nikad slikala za blog. Uživajte u vikendu 


09.06.2017.

My favourite blog posts

Prošlog meseca sam pomenula koji su mi najčitaniji postovi na blogu tj. koje čitaoci najviše traže, a danas vam donosim mali pregled postova koji su meni među najdražima. Sigurno sam neki i izostavila jer ih ima mnogo, a morala sam nekako da ograničim izbor inače bi današnji naslov bio ''Mojih 100 omiljenih postova''. Kristerijumi kojima sam se vodila su samo meni relevantni i uglavnom se odnose na raspoloženje u kom sam se nalazila u trenutku kada su nastali - sve su to bezbrižniji dani mog života u proteklih pet godina. Svaki deo teksta sadrži link do teksta koji se pominje u tom pasusu.

⬆️ Da krenem od ovog posta (Night Sky Dress) koji sam odabrala za naslovnu fotografiju - 2012. bila je godina ekspanzije suknjica od tila, pa sam i ja na kraju prelomila i preko Asosa naručila ovu crnu haljinicu sa srebrnim šljokicama, koja me je podsetila na zvezdano nebo. Tada sam je nosila na drugaričinu svadbu upravo s ovim bordo cipelama. Imam je još uvek - srele smo se u ormaru pre neki dan i baš sam pomislila kako treba da stvorim priliku da je obučem još koji put dok nisam postala sredovečna žena. Haljinice i suknjice od tila smatram jednim od retkih odevnih predmeta koji više pristaju nižim devojkama nego visokim, u  njima mi deluju slatko kao lutkice. 

Ovaj mali daščani mol na periferiji Tivta (u Donjoj Lastvi) sam zavolela čim sam ga otkrila i uvek bih se obradovala kad bih stigla dovoljno rano (ili dovoljno kasno) da ne zateknem nijednog kupača. Delimično se nalazi u senci četinara, tako da možete da birate hoćete li da budete na suncu ili u hladu. Voda ispod njega je plitka, prepuna žbunića morske trave. 

Siva haljina pomalo retro kroja mi je neko vreme bila omiljena, čak je i moja sestra često pitala da joj je pozajmim. Ovog dana sam se slikala u tematskom parku Terazije na novom Beogradu koji je uređen da podseća na tridesete godine XX veka (taj projekat je kasnije propao), a fotografije mesta možete pogledati ako kliknete OVDE. Mama me je slikala, tako da su mi te fotografije posebno drage.

Izlet na Mokru Goru i Kusturičin Drvengrad u junu 2014. mi nije bio u planu, ali sam otišla da pravim društvo rođacima. Tog dana uopšte nisam bila raspoložena za 7-8 sati vožnje kolima (ukupno u oba pravca), a i nije imao ko da brine o Emi. Na kraju sam i nju povela i svi smo se sjajno proveli. Bilo bi mi žao da sam propustila tako divan dan. Slike divnih mesta (i mene) možete videti OVDE.

Obožavala sam da idem u Petrovac kao tinejdžerka, tada nije bio toliko pun turista i bio je vrlo šarmantan. Naravno, u doba kad je ova fotografija nastala bio je već prilično popularan, ali sam napravila nekoliko lepih kadrova ovog morskog mestašceta. Voda je tog dana bila hladna, tako da sam uglavnom bila na kopnu sa sestrom i drugaricama. I volela bih da imam novi Victoria's secret pareo jer sam ovaj poodavno bacila, pošto je izbledeo i ofucao se. Mnogo su mi se sviđale ove živopisne boje. 

Postovi iz Praga mi spadaju u omiljene, pa sam mogla da odaberem bilo koji. Oduševljena sam ovim veličanstvenim gradom i uvek sam voljna da ga ponovo posetim. Vezujem da za bezbrižne dane, a dopao mi se i u zimskoj i u prolećnoj varijanti. Prvi put sam išla sa Đoletom, a drugi put sa tatom i sestrom. 

Back with my crew. Ovo je slikano 6 meseci posle porođaja, kad sam konačno malo došla sebi. Kilogrami su počeli polako da spadaju (mada sam i dalje bila malo bucmasta), povratila sam nešto energije pa sam počela da treniram i malo redovnije da pišem blog. Nanosala sam se ove cvetne haljine jer je simpatična i udobna. Mislim da sam je kupila kod Kineza u Tivtu i vredela mi je mnooogo više nego što sam je platila. Spolja je neki poliester, ali je postava vrlo mekana i od prirodnog materijala. 

Još jedan pozeraj s Emicom. Bebac je, kao i u gornjem postu, bio u blizini, ali njega ne slikam za blog. Bio je oblačan dan, a takve ne možete da ne volite kad živite na moru i jedva čekate predah od sunca. Navy state of mind

Emi je 20. avgusta rođendan, pa sam prošle godine napisala tekst Meet my pet u njenu čast, gde sam vam pisala kako sam je upoznala, kako je teklo privikavanje jedne na drugu i koliko mi je pomogla da prebrodim težak period u životu. Moje divno, tvrdoglavo pseto. Koliko je samo volim. 

Ne znam koliko će vas uspeti da vidi ovaj post pošto ovog meseca svakog dana objavljujem novi, ali bih volela da mi vi koji me duže čitate kažete svoje mišljenje. Vidimo se sutra!