23.07.2017.

Fvonk

priča o jednom neočekivanom prijateljstvu

Lektor i osobenjak Fvonk dobija novog podstanara i u njemu prepoznaje aktuelnog norveškog premijera. Nakon početne nelagode, njih dvojica uspostavljaju komunikaciju i počinju da provode sve više vremena zajedno, na obostrano zadovoljstvo. Tokom svojih seansi dotiču se najrazličitijih pitanja, poput lične slobode, jednakosti polova, vladine opozicije, kupovine u Švedskoj i poezije. 

Pisac ni ovde ne odoleva, a da ne potkači pojedine stubove državnog sistema - ovde pravi parodiju na račun statusa trudnica u Norveškoj, zaštićenih poput belih medveda i obožavanih zbog velike žrtve koju podnose ne bi li uvećale skromnu populaciju ove bogate zemlje, raspravlja o dugačkim redovima u bolnicama i monopolu države na prodaju alkoholnih pića. 

Erlend Lu je u ovom romanu podelio s čitaocima i jednu veoma lepu pesmu norveškog liričara Jana Magnusa Bruhejma, koja govori o besmislu čovekove jurnjave za životom. 

Ono što će srpskom čitaocu zapasti za oko je i pominjanje Beograda u kom je premijer Jens odrastao i referenci na srpske običaje, konkretno na psovanje koje kod nas ima dugu tradiciju i neizostavni je deo svakodnevne komunikacije, bio neophodan ili ne. 

Utisci: Nakon oduševljenja Popisom, ovaj roman mi se učinio prosečnim i, da je bio obiman, verovatno ga ne bih ni pročitala. Uz poneku vrcavu epizodu, meni je bio osrednji. Doduše, mislim da su oduženom čitanju doprinele i vrućine, tako da je možda bio samo nezgodan trenutak. Dopada mi se što mogu naučiti štošta o životu u ovim, iako evropskim i ne tako dalekim, za mene nepoznatim zemljama koje se toliko razlikuju od naše. Nećete ništa izgubiti ako Fvonku date šansu, a može vam se zbilja dopasti. 

Ovog leta mi prijaju kraće forme i izostavljanje kitnjastih detalja, a dela skandinavskih autora su uglavnom takva, tako da sam odmah uz Lua uzela još jednog Norvežanina, a o njegovoj knjizi ćete čitati za koji dan. 

1 коментар: