31.07.2017.

Poslednji dani Pompeja

''Poslednji dani Pompeja'' E.B. Liton

Danas ću vam pričati o jednom biseru nenadmašne edicije Plava ptica (ako imate neku od knjiga, a prodajete, javite mi se na mejl). Čitala sam je u školskim danima, i veoma sam se obradovala ugledavši je na Sajmu knjiga kod prodavaca polovnih knjiga. Doduše, knjiga nije očuvana toliko dobro, ima fleka, škrabotina, a jedan list fali, tako da ću ubuduće malo pomnije pregledati svaku polovnu knjigu pre nego što se odlučim na kupovinu. Ja sam bila toliko srećna što sam je našla, da sam morala da je uzmem. 

Kao što nam naslov govori, radnja romana odigrava se nekoliko nedelje pre velike vezuvske erupcije i prati živote stanovnika Pompeja - veselog Glauka, lepe Jone, slepe Nidije, ohole Julije, opasnog Arbaka, nesrećnog Apekida, kockara Klaudija... Zavirićete u raskošna kupatila rimskog carstva, gde su bogati žitelji provodili veliki deo vremena; prisustvovaćete borbama gladijatora u areni, kao i preobraćenju mnogobožaca u pristalice hrišćanske zajednice; obrešćete se u skučenoj veštičjoj pećini gde se pripravljaju veoma moćni napici, bićete posmatrač na raskošnoj Diomedovoj gozbi i sve to dok se iznad grada vijori tanak, ali uporan stub dima, nagoveštavajući propast koju niko od žitelja nije uspeo da predvidi. 

Kao osnovne motive imamo ljubomoru i ubistvo, što, u sklopu sa prirodnom katastrofom koja nadolazi, čini vrlo ubudljivu priču. Počinje opisom dokolice bogatih robovlasnika, a završava borbom za goli život. Grad je 79. godine naše ere postao masovna grobnica, a njegovi stanovnici su počivali u miru punih petnaest vekova dok nisu otkriveni, a njihovi voljeni Pompeji postali popularno turističko odredište. 

Ako ste pročitali sve klasike, dajte šansu ovom delu Edvarda Bulvera Litona, mislim da će vam se svideti. Iako je naznačeno da je biblioteka Plava ptica namenjena mladima i starima, najveći deo njene publike činili su mladi naraštaji kojima su mnogobrojne knjige obeležile i ulepšale detinjstvo. I dalje pamtim Crnog gusara, Kraljicu Kariba, Ostrvo plavih delfina, Karavan za Oregon, Elrika od Melnibonea, Baskervilskog psa, Kroz pustinju i prašumu, Kao...

Naslov originala: The last days of Pompeii, E. B. Lytton, 1834.
📖


U ranijim vekovima Rima sveštenstvo nije bilo plaćeno zanimanje nego počast. Vršili su ga najplemenitiji građani, a bilo je zabranjeno plebejcima. Kasnije, ali mnogo pre vremena o kome govorimo, bilo je otvoreno svima staležima; bar onaj deo zanimanja koji je obuhvatao flamene, ili sveštenike - ne opšte religije, nego pojedinih bogova.

***

Prošlo je skoro sedamnaest vekova kada je grad Pompeji sa svojim još neizbledelim bojama otrgnut iz svoga mirnog groba. Zidovi još sveži kao da su tek juče obojeni - nijedna boja bogatog mozaika u podu nije se otrla - na forumu upola završeni stubovi još onakvi kako su ih ostavili radnici - pred drvećem u vrtovima žrtveni tronožac, u predvorjima kovčezi s blagom, u kupatilima četke za pranje tela, u pozorištima ulaznice, u sobama nameštaj i svetiljka; u ručaonicama ostaci poslednjih gozbi, u spavaonicama mirisi i šminke iščezlih lepotica, a svuda kosturi onih koji su bili pokretači ove male ali sjajne mašine raskošnog života. 

Нема коментара:

Постави коментар