27.09.2017.

Zov kukavice


Zov kukavice - Robert Galbrajt

Nekima je činjenica da Džoana K. Rouling potpisuje (doduše, pseudonimom) ovu knjigu dovoljna da pohrle u knjižaru, tako da sam imala malih poteškoća da pronađem primerak za sebe. Ipak, sve se završilo i bolje nego što sam se nadala i postala sam vlasnica prve u nizu knjiga čiji je glavni junak privatni detektiv Kormoran Strajk. Sin slavnog rok muzičara s kojim nema nikakav odnos, osakaćen tokom rata u Avganistanu, u dugovima do guše, jedva krpi kraj s krajem da održi svoju malu kancelariju u Londonu, gde se bavi rešavanjem problema svojih malobrojnih klijenata. Veliku pomoć dobiće kada na njegova vrata zakuca Robin, mlada sekretarica poslata da mu pomogne u organizaciji (da li je slučajnost što oboje imaju ptičja imena?)

Zaplet: Pad slavne manekenke Lule Landri s prozora njenog stana izazvao je veliku senzaciju u javnosti. Policija je slučaj proglasila samoubistvom, no, žrtvin brat Džon Bristou smatra da mu je sestra ubijena i angažuje Strajka da rasvetli tu tajnu. 

Mane: Roman sadrži niz klišea:

 - Strajk i Robin su najpre podozrivi jedno prema drugom, potom se razvijaju međusobne simpatije, detektiv je zadivljen time što Robin obavlja posao za koji je plaćena (?), 
- naša vrla i privlačna Robin već ima dečka, zapravo verenika, ali im trenutno ne cvetaju ruže u vezi

- Strajk se smatra ratnim herojem jer je ostao invalid u Avganistanu, bijući tuđe bitke 

- Smrtni slučaj s početka romana na kraju biva razjašnjen zajedničkim snagama Strajka i Robin


Utisci: I pored svega navedenog, roman mi se dopao! Nisam bila nestrpljiva da saznam ko je zločinac već sam uživala u putovanju do konačnog odredišta. Dopao mi se pitki stil kojim je pisan, detalji, scena kada Robin izigrava bogatašicu u mondenskoj radnji ne bi li izvukla informacije koje im mogu pomoći u rešavanju slučaja, Strajkovo prežderavanje u Mek Donaldsu i loš osećaj koji sledi nakon toga, beskrajne krigle dum bar piva koje je popio u časovima letargije. Nije u pitanju triler već krimić - ne bih otišla toliko da ga nazovem modernom Agatom Kristi, ali nije ni daleko od toga. Na Instagramu sam videla da ljudi i nisu toliko oduševljeni, neki su pisali da je radnja razvučena (na skoro 500 strana) - razumem i njih, ali eto, moji utisci su pozitivni. 


Ova knjiga nije ni po čemu originalna, ali mi je čitanje nekako prijalo. Roulingova uspeva da me uljuljka svojim rečima i, mada mi se njen prvi izlet van sveta Harija Potera, roman Upražnjeno mesto, nije svideo, već uveliko čitam nastavak serijala o Kormoranu Strajku pod nazivom Svilena buba. Pravo štivo za jesenje dane. 

23.09.2017.

Camera obscura


Videli ste da sam se nedavno ponovo družila s Lolitom (OVDE), pa sam u biblioteci posegnula za drugim Nabokovljevim knjigama. Najpre sam uzela Čarobnjaka, ali sam odustala videvši da i ona govori o opsesiji starijeg čoveka mladim devojkama, dakle, to je preteča Lolite. Druga knjiga koju sam uzela tom prilikom je Camera obscura koja, za razliku od pomenutih, takođe govori o vezi starijeg muškarca i mlađe ženske osobe.  Ipak, videvši da naš protagonista Bruno Krečmar ima 30 godina, a njegova štićenica Magda Peters 16, ta razlika mi se nije učinila toliko gadnom kao u prethodnim slučajevima, te sam nastavila čitanje. Radnja je smeštena u Nemačku, u prvu polovinu 20. veka. 

Verovatno je mnogima od vas poznatiji drugi naziv ove knjige, koji glasi Smeh u tami. Naime, Nabokov nije bio zadovoljan prvim prevodom svog romana s ruskog jezika, tako da je odlučio da ga sam prevede i tom prilikom naslovio Laughter in the dark, pri čemu su promenjena i imena likova. 

Bruno je oženjeni bogataš privlačne spoljašnjosti, stručnjak za slikarstvo, nesrećan u ljubavi.  On se oženio zato što je tako nekako ispaloU Anelizi je bilo nečega tako miloga, lakog, ona se tako lepo smejala, kao da se tiho presipala preko ruba.

Zaludevši se koketnom i proračunatom Magdom, Krečmar okreće leđa ženi i osmogodišnjoj kćeri i upušta se u autodestruktivnu vezu. Kao i u slučaju Lolite, Nabokov i ovde na kraju kažnjava svog junaka zbog grehova, prvenstveno moralnih. Manje obimna i pitkija od Lolite, Kamera opskura se mnogim čitaocima s kojima sam razmenila mišljenja, dopala. Neprestano naginjem povlačenju paralele s Lolitom jer je tema slična, mada se ova dva romana svakako razlikuju i ovde imamo mnogo manje introspekcije nego u ispovesti Hamberta Hamberta, a Camera obscura broji svega 150 strana. 

Magda je oličenje eksploatacije mladosti i lepote zarad materijalnih blagodeti i sigurnosti koje novac donosi, a sve u cilju što daljeg bega od siromašnog života i nemarnih roditelja. Nestalnost, sklonost manipulisanju i igranju vatrom osobine su koje karakterišu ovu glumicu u pokušaju, koja ambicijom pokušava da nadomesti nedostatak talenta. 

Magda je ležala na kanabetu, sva u svilenim čipkama, ljutita i crvena, pored nje je sedeo, skrštenih nogu, slikar Horn i olovkom crtao na poleđini kutije od cigareta njenu prelepu glavu. ''Divna je, nema šta'', pomisli Lampert. ''Pa ipak, ima u njoj nečeg zmijskog.''

Utisci: Donekle sam se iznenadila jer sam, na osnovu čitanja drugih Nabokovljevih dela, očekivala nešto sporiju radnju, više razmišljanja, unutrašnjeg monologa; no, dinamičnija radnja i više dijaloga nisu mi smetali. Glavni likovi -Krečmar, Magda i Horn - su sebični, samoživi i površni i nećete se vezati za njih - pravi antijunaci, što, naravno, ne znači da vam se roman neće dopasti. Od mene tri zvezdice. 

Primerak koji sam ja čitala izdanje je KOV (Književne opštine Vršac), a verziju Smeh u tami možete naći kod izdavača Lom.

19.09.2017.

Mlađa

''Mlađa'' Pamela Redmond Satran (ovoj ženi nikako ne uspevam da upamtim prezime)

Ovo je jedna od knjiga koje sam merkala duže vreme, ali uvek bih na Vulkanovom sajtu u mojoj korpi završili neki preči naslovi, odnosno knjige koje su me ipak interesovale više nego Mlađa. I taman sam mislila da je konačno poručim tokom sledeće kupovine, kad sam videla da se prodaje na kioscima po ceni od 399 dinara. I, takođe, ovde imamo još jedan primer gde je serija postala uspešnija i gde je nadrasla knjigu. Pogledala sam otprilike dve sezone i nikako ne stižem da ispratim naredne dve i nagledam se panorame Njujorka i Hilari Daf koja mi je preslatka (#girlcrush) 

Zbog čega me je privukla ova knjiga? Pre svega jer glavna junakinja radi u izdavačkoj kući, a ja sam naivčina koja se neretko zaleti pa kupi knjigu jer glavni lik radi u knjižari, ili je pisac, ili bibliotekar ili bilo šta što ima veze s knjigama. Drugi razlog, koji je ujedno i tema ovog romana, jeste taj što je naša junakinja, Lajza, dala najbolje godine života svom mužu i ćerki dok je jednog dana muž ne zameni za noviji model, a odrasla ćerka ode od kuće za svojim snovima. I tako se suočava s činjenicom da ženu u četrdesetim, s vrlo malo radnog iskustva, niko ne želi da zaposli, da mora da se pomuči ne bi li dobila i posao konobarice, a kamo li u izdavaštvu. Fizička i emotivna transformacija srž je ovog romana, a zaključak na koji nas navodi je da nikada nije kasno da pokušamo da preuzmemo kontrolu nad svojim životom i promenimo stvari kojima smo nezadovoljni. 

Utisci: Podeljeni. Dopala mi se sama ideja, ali mi je knjiga ostala nedorečena. Takođe, predlozi koje Lajza iznosi u cilju poboljšanja prodaje knjiga nisu po mom ukusu - mislim na njenu inovativnu ideju da korice romana Džejn Ostin budu izazovne (bolje rečeno, kičeraj), ali opet, možda bi to zaista pospešilo prodaju, a ovakvi kao ja bi morali da stave katanac na svoju firmu, na čijim izdanjima ne bi bilo čipkastih brushaltera koji izviruju. Nije loše za putovanje, plažu i slično, ali nije ni nešto što morate imati. Meni je zanimljivo to što je pisana iz perspektive četrdesetčetvorogodišnje žene (u seriji su to smanjili na 40), što je doba koje mnoge od nas tek čeka i predstavlja prijatnu promenu u poplavi romana čija je glavna junakinja u dvadesetim godinama. Izdanje mi je simpatično, na koricama su glumice iz serije, a dostupna je na Mom Kiosku. Serija mi se više sviđa, a knjizi bih dala možda 2.5 zvezdice od 5. 

12.09.2017.

Svet leda i vatre

Kada tek počnete da čitate Pesmu leda i vatre, odnosno Igru prestola, prvu knjigu u serijalu, vi ste zapravo ubačeni usred zbivanja, a znanje o onome što se dešavalo ranije ćete usput prikupiti. Saznajete da je kralj Vesterosa Robert Barateon, koji se uspeo na tu poziciju zbacivši Erisa Drugog, Ludog kralja, okončavši dugogodišnju vladavinu dinastije Targarjena. Martin pominje i likove koji su umrli mnogo pre Igre prestola i nije kao većina pisaca koja serijal počinje otpočetka, već vas ubacuje u mašinu dok niste svesni šta se zapravo dešava. To je samo jedna od stvari koje karakterišu ovog pisca koji je mnogima otkrio sasvim novo viđenje epske fantastike i prikazao drugačiji način na koji ona može biti pisana. 

Fascinantni svet koji je Martin stvorio zapanjiće vas pažnjom posvećenom detaljima, usklađenošću istorijskog toka i brojnim očaravajuće osmišljenim likovima.  Od bogate Stene na zapadu do devet Slobodnih gradova na istoku, od žarkih dornskih pustinja na jugu do ledenih predela iza Zida na severu, uz ovo posebno izdanje bolje ćete upoznati ovaj fantasitčni plod Martinove imaginacije. Nije ni čudo pošto se stvaranje Martinove čarolije više ne meri godinama već decenijama.

Elio i Linda su mi odranije poznati kao najveći obožavaoci Martinovog serijala i autori/administratori sajta westeros.org koji su ljubitelji serijala pomno pratili u težnjama da otkriju još neki detalj koji im je promakao (ili koji nije ispričan u knjigama - sećam se da sam se iznenadila pročitavši da se kontinent na istoku zove Esos, toga se uopšte ne sećam iz knjiga) i da potkrepe brojne teorije, od kojih je najpopularnija ona vezana za tajnu rođenja Džona Snežnog. 

Rekla bih da je ovo samo za velike ljubitelje serijala Pesma leda i vatre (ili bolje da kažem, zaluđenike?) jer je ovo izmišljena povest izmišljenih zemalja, međutim, sudeći po ogromnoj popularnosti koju je serija doživela, ne sumnjam da će prodaja biti uspešna. Uostalom, ako se prisetimo da su ljudi s pojavom serije počeli masovno da kupuju haskije, novorođenim devojčicama daju ime Kalisi i pevuše ''Rains of Castamere'' dok idu na svadbu, kupiće valjda i ovu knjigu. 


Rodoslov velikih kraljevskih kuća, velelepne zamkove, grbove i mape, listu imena zmajeva i njihovih jahača, sukobe i bitke - sve ćete ovo zateći među koricama Sveta leda i vatre i sve mnogo lepše izgleda nego što sam ja prenela ovim slikama (papir je glanc, pa se ne slika lepo). Knjiga završava onde gde Igra prestola počinje - Robert je pri kraju svoje vladavine, tenzija između kuća raste, zima se približava, kao i opasnost s druge strane Zida. Ne znam ima li potrebe da ističem da ovo nije roman već istorijat, tako da nećete dobiti Martinov stil. (Većina fanova misli kako su Elio i Linda napisali knjigu, a Martin samo aminovao čitav projekat, pretpostavljam da je situacija slična kao s Ukletim detetom Dž. K. Rouling).

Divno izdanje, prilično raskošno za naše pojmove, a cena nije visoka (kao za, recimo, enciklopedije). Ilustracije su najbolji deo ove knjige i zaista sam uživala brižljivo ih zagledajući. Drago mi je što se nisu opredelili za HBO verziju likova i mislim da su ovde vernije prikazani, recimo, Targarjeni imaju srebrnastu kosu i ljubičaste oči; s druge strane, skoro svi likovi su lepi, lepši od stvarnih ljudi (dok ne dođete do Slobodnih gradova).  Imam utisak da prevodilac nije imao mnogo vremena da pripremi srpsku verziju teksta, ali prevoditi Martina, po mom mišljenju, nije nimalo lak posao i meni samoj bi bilo vrlo teško da se snađem prilikom prevođenja mnogih naziva mesta, na primer, ili arhaičnih izraza koji nemaju pandan u našem jeziku. Recimo Casterly Rock je u knjigama prevedeno kao Livačka stena, a ovde je evidentno da naziv potiče od stare porodice Kasterli; Demon Blekfajer ovde je Crna Vatra, dakle, ima nekih razilaženja u prevodu. 

Knjiga jeste malo kabasta, ne može se smestiti na svaku policu, nije prikladna za nosanje okolo, ali ne bi ni imalo smisla objaviti broširano izdanje standardnog formata jer lepota ove knjige leži u opremi i ilustracijama. Cena nije visoka za ono što dobijate, tako da, ako još uvek niste kupili Svet leda i vatre, samo napred. 

10.09.2017.

Čitateljka


Da je ova knjiga čitana, vidi se po stanju u kom sam je zatekla na polici - listove koje ispadaju bibliotekarka je zaheftala i to prilično loše jer je knjiga nastavila da se raspada čim sam je donela kući. Da ne pominjem to što sad neko može da se ubode na tu metalnu klamericu. A tek da ne pominjem kako je neko od prethodnih čitalaca išarao grafitnom olovkom sve i jednu stranicu, podvlačeći reči i čitave konstrukcije, dodajući besmislene komentare na marginama. Preselo mi je čitanje. Odsad ću obavezno prelistati knjigu da proverim u kakvom je stanju pre nego što je uzmem. Ovo je, inače, bio jedini primerak Čitateljke u tom trenutku. Živković je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u inostranstvu, verovatno zato što su mu knjige univerzalne, lišene nacionalnih obeležja i njihova radnja može biti smeštena bilo gde. Naravno, govorim striktno o trima njegovim knjigama koje sam čitala, ne mogu da tvrdim da je isti slučaj sa svim njegovim delima. 

''Ima li ičeg lepšeg od toga da stalno prvi put čitate najomiljeniju knjigu?''

Knjiga je podeljena na 8 poglavlja, a junakinja svakog od njih je gospođica Tamara, strastvena čitateljka koja ima svoje rituale, koje sprovodi tokom svoje omiljene aktivnosti, kao što je jedenje voća. Zapravo, svako poglavlje nosi naziv po drugoj voćki koja se pojavljuje kao lajtmotiv. Pitko štivo koje podseća na Živkovićevu Biblioteku, koju sam vam već pominjala i preporučivala. Većina ljubitelja knjige će se obradovati još jednoj knjizi kojoj je glavna tema čitanje. U tkanju ovog romana ćete naći provučene niti nadrealnog koje je pisac vešto inkorporirao ne bi li zagolicao čitaočevu maštu i nagnao ga da zamisli kako bi se on poneo u određenoj situaciji koja mu je nametnuta. 

O izdanju: Prikladna za nošenje, mek povez, ima manje od 100 strana. Izdavač je Laguna

O prethodnim knjigama Zorana Živkovića možete čitati OVDE i OVDE


📖

Gospođica Tamara primetila je razglednicu čim je izišla iz Gradske biblioteke. Kao i uvek, nestrpljenje ju je nagnalo da prelista knjigu pre no što je stigla kući. Na ovaj način sticala je prvu predstavu o onome što će uskoro početi da čita. Iako to nikada ne bi priznala, više se radovala knjigama punim dijaloga nego onima u kojima su se gusti pasusi protezali na više strana.

***
Život kao da joj se urušio u sebe. Glavna strast bilo joj je čitanje. Ono što je pročitala predstavljalo je dragocenost veću od svih ostalih. A sada je najednom ostala bez nje kao što ljudi u zemljotresu ili nekoj sličnoj nesreći začas izgube ono što su godinama sticali. Ovo je, zapravo, bilo još gore. Oni su za sobom bar imali proživljeni život, dok ga je ona izgubila. Bez pamćenja, kao da uopšte nije ni živela. 

***
Koja će biti poslednja knjiga koju će pročitati? Kakve joj to misli danas dolaze u glavu? Na ovo se još teže moglo odgovoriti. Možda nije bilo isključeno da se ipak seti koja je bila prva knjiga, ali svakako nije mogla da zna koja će biti poslednja. To niko ne zna, baš kao što ne zna ni kada će umreti. Prava šteta. Njen čitalački životopis ostaće ne samo bez datuma rođenja nego i bez datuma smrti. A bez ta dva međaša koja drže ono između da se ne raspline kao da, zapravo, uopšte i nije živela kao čitalac. 

09.09.2017.

Lazar na dvoru kralja Dušana


Vreme je da se malo okrenem domaćem stvaralaštvu - danas vam donosim utiske o jednoj knjizi iz edicije Život srpskih srednjovekovnih vladara. Moj izbor je pao na ''Lazar na dvoru kralja Dušana'', a ova pčelica u uglu slike znači da je u pitanju knjiga za decu. 

Po naslovu bi se dalo pretpostaviti da se radnja romana uglavnom vrti oko Lazara, međutim, nije tako. Lazar je samo jedan od likova, doduše hiperbolično prikazan kao najmudriiji, iako dete. Rame uz rame, čitamo o najvećim srpskim velikašima poput Dušana Silnog, Vukašina Mrnjavčevića, vojvode Jovana Olivera. Knjiga je izdeljena na mnogo kratkih poglavlja, nema mnogo opisa i brzo se čita. Lazar svojom visprenošću uspeva da razreši nestanke, odnosno otmice dubrovačke dece, pokazuje sposobnosti velikog vojskovođe i hladnokrvnu razboritost u odsudnim časovima. Svakako deluje preuveličano i nerealno, ali takve su knjige o junacima. Dopada mi se ideja da mlađi čitaoci kroz ovaj serijal saznaju više o srednjovekovnoj Srbiji i istaknutim ličnostima naše istorije - kad već možemo da čitamo tolike romane o izmišljenim junacima, možemo i o stvarnim ljudima. 

Sled istorijskih događaja je malo izmenjen, a autor Slobodan Stanišić je u napomeni na kraju knjige naveo razloge zbog kojih se odlučio na takav potez. Knjiga završava rođenjem dugo željenog naslednika cara Dušana i carice Jelene, Uroša. 

O izdanju: Edicija zasad broji 9 naslova; knjige nisu obimne, štampane su na recikliranom papiru, poglavlja su ukrašena vinjetama - ukratko, dopadljivo. Premda nema gornje granice starosti čitaoca, rekla bih da je ipak više za mlađu publiku, osnovnoškolski uzrast, i da nama starijima treba nešto malo drugačije. Ukoliko moj sin, kad malo poraste, pokaže interesovanje za istorijske romane, kupiću mu celu kolekciju. Izdavač: Vulkan.

📖

Dušan je danima neraspoložen. Po namršenom licu i mutnom pogledu vidi se da mu misli lutaju ko zna kud. Tako je i krenuo u pohod bez čvrste želje da osvaja, već s namerom da odagna tmurno raspoloženje. Ispostavilo se da je, uz svu mrzovolju, koja po pravilu: kakav kralj - takva i vojska, zahvati sve do poslednjeg borca, pohod bio uspešan. Tukući se bezvoljno, gotovo ćutke, osvojiše nekoliko vizantijskih gradova. U povratku, na putu koji prolazi ispod Soluna, despot Jovan Oliver, koji je uvek jahao s Dušanove desne strane, promrmlja: ''Ovaj bi grad trebalo već jednom osvojiti.''

***

Stari kraljevski dvor u Nerodimlju bio je, do poslednje kule, raskošno ukrašen. Drugo se ne bi moglo ni očekivati, pošto se slavilo rođenje kraljevog sina, naslednika krune. Cela Srbija radosno dočeka srećni događaj, pošto je Dušanov naslednik obećavao nastavak moći, slave i bogatstva, ukratko, da i dalje bude ovako kako je sad.

04.09.2017.

Upozorenje o sadržaju

knjiga za koju su mi bila potrebna 2 bukmarkera

Gejman je jedan od pisaca čije knjige uzimam ne tražeći prethodno preporuke niti recenzije. Da je u pitanju zbirka priča, a ne roman, saznala sam tek kada sam počela da je čitam. I bila sam malo razočarana u početku - najpre pesmom o sklapanju stolice, potom pričom Lunarni lavirint, ali onda je naišla Problem sa Kasandrom koja me je prva zainteresovala, a usledilo je još nekoliko (pomenutu priču je i Džordž R.R. Martin uvrstio u antologiju Pesme o ljubavi i smrti). Kao neko ko više voli duže prozne forme, strepela sam da kratke priče neće uspeti da me zainteresuju dovoljno da mi se knjiga dopadne. 

Sam autor o knjizi kaže sledeće: Duboko sam ubeđen da kratke priče u zbirkama treba da budu od početka do kraja srodne.Ne treba papazjanijski zbrda-zdola sabirati priče koje očigledno nisu bile predviđene da se nađu među istim koricama. Ukratko, ne bi trebalo da sadrže i horor priče i priče o duhovima i naučnu fantastiku i bajke, basne i poeziju sve na jednom mestu. Treba da budu vredne poštovanja. Ova zbirka ne uspunjava te kriterijume.

Gejman je na početku za svaku pesmu i priču pojedinačno naveo objašnjenje čime je bio inspirisan prilikom njenog nastanka - ja sam ta kratka obrazloženja čitala nakon što bih završila svaku priču, pre nego što bih prešla na sledeću. Iz tog razloga sam napisala da su mi bila potrebna dva bukmarkera: jedan sam držala u delu gde su objašnjenja, a drugi gde su same priče. Priča Uspavana i vreteno nije uvrštena u ovu zbirku jer je objavljena samostalno i to u divnom izdanju (što me podseti, moraću opet da je slikam za Instagram).



Utisci: Nisu mi se sve priče podjednako dopale, ali to je očekivano. Neke su nagoveštajem horor elemenata izazvale prijatne žmarce , dok su druge bile pomalo dosadne. One koje su mi se svidele su: ''Istina je pećina u Crnim planinama'', ''I plakaću, kao Aleksandar'', Nikoliko sati, Veštičja posla... Teme priča su različite - osveta, propast savremenog društva, borba za opstanak, povređena sujeta, skriveno ubistvo, jedna od dužih posvećena je Šerloku Holmsu, a oni koji su čitali Američke bogove će u priči Crni pas prepoznati glavnog junaka, Senku. U celini, nije mi žao što sam se prihvatila čitanja ove knjige i što sam je pridružila svojoj kolekciji Gejmanovih (Gejmenovih?) dela. Sve i da ima samo jedna priča koja mi se zaista dopala, smatrala bih da nisam bacila novac, a ovde ih svakako ima više. 

📖

Sad sam star, ili bar više nisam mlad, pa sve što vidim do te mere me podseća na nešto drugo što sam nekada video, da nisam više u stanju da bilo šta ugledam prvi put. Lepi devojčurak s vatrenocrvenom kosom samo me podseća na stotinu drugih takvih moma i njihovih matera, na to kakve bejahu kada su odrasle i na šta su ličile kad su izdahnule. To vam je kletva starosti, da se sve oko vas pretvara u odraze nekih drugih stvari.

***
Ponekad pomislim kako bih voleo da moj pepeo prospu po biblioteci. Ali to bi samo značilo da bi bibliotekari morali narednog jutra da dođu ranije i da ga počiste pre nego što dođe iko drugi.

03.09.2017.

Nove knjige

Šta sam dobila/kupila za rođendan 2017.

Stalno se žalim kako (za svoje standarde) mnogo čitam, a broj nepročitanih knjiga se nikako ne smanjuje, a opet, ne mogu da prestanem da dovlačim nove naslove na svoje police. Doduše, ovog puta imam dobar izgovor jer mi je bio rođendan, a rođendan je posebna prilika i događa se samo jednom godišnje, isto kao i Nova godina, Božić, godišnjica braka, 8. mart... U stvari, za Novu godinu i nisam baš sigurna da mi Srbi imamo samo jednu. Kako bilo, ove godine sam, kad bi me ljudi pitali šta želim, umesto nećkanja i foliranja u stilu ''ma ne treba ništa'', govorila da hoću knjigu et voila, desetak novih drugara se stvorilo u mom ionako pretrpanom stanu. Bilo je i drugih poklona, ali vas to verovatno manje zanima. 

Ovom prilikom ću vam samo nabrojati šta je to novo, a tako ćete i saznati o kojim ćete knjigama čitati narednih meseci ovde na blogu:

''Čovek koji je hteo da bude kralj i druge priče'' Radjard Kipling - i knjiga i film mi večito izmiču, e, dosta je bilo. Još da znate kakvih sam problema imala prilikom onlajn poručivanja ove knjige...

''Legenda o Uspavanoj dolini'' Vašington Irving - ovo je iz horor-klasik edicije Otvorene knjige, zasad imam samo dve knjige (druga je Dikensova Ukleta kuća), a sigurno ću kupiti još.

''Poljubac iz Pariza'' Aleksandra Poter - ovo je s Vulkanove akcije, laganica za plažu, o njoj najverovatnije neću pisati jer, kad pročitaš jednu knjigu Aleksandre Poter, pročitala si ih sve. Ja svejedno imam nekoliko komada i povremeno mi baš prijaju. 

''Šum vremena'' Džulijan Barns - nemam pojma šta da očekujem, čula sam pohvale (i poneku pokudu) za Barnsa, radujem se da otkrijem. Suptilno sam je okačila na FB zajedno s još nekim naslovima i drugarica mi je kupila.

''Upozorenje o sadržaju'' Nil Gejmen - o njoj ćete čitati za koji dan

''Fotelja na Seni'' Amin Maluf - ovde sam se zaletela jer sam je kupila u Laguni i tek onda videla da je prodaju i na trafikama za manje para. Plus, korice se razlikuju od ostalih Malufovih knjiga koje imam, što nije dobro za moj OKP. 

''Baldasarovo putešestvije'' opet Maluf, i nju sam merkala godinama, a uvek je bilo nešto preče. 

''Devojka iz voza'' Pola Hokins - triler po kome je snimljen i film, ovo mi je mama donela s pomenute akcije, kao i Poterovu i Dojla

''Fantom iz opere'' Gaston Leru - ovo je nedavno izašlo, poklon od kume

''O književnosti'' Umberto Eko - zaljubih se u korice, a i u naslov. Bilo je ova knjiga ili pidžama iz H&M i drago mi je što mi je sestra donela knjigu.

''Avanture Šerloka Holmsa'' A.K. Dojl - naravno da već imam Holmsa u drugim izdanjima, ali nisam mogla da odolim 

Nisam stigla ni da smestim ove avgustovske novitete na police, a novi članovi već počinju da pristižu... 

01.09.2017.

''Ostrvo" Viktorija Hislop

''The island'' Victoria Hislop

Najpre sam gledala seriju i mnogo mi se dopala, pa sam bila voljna da pročitam knjigu po kojoj je serija snimljena. Ipak, ovde se desio jedan od retkih slučajeva - da mi se serija dopadne više od knjige. Možda zato što je serija grčka, što doprinosi autentičnosti ili sam mnogo više očekivala od romana. Porede ga s Mandolinom kapetana Korelija, a moje mišljenje je da Luj de Bernijer ipak bolje piše od Viktorije Hislop.

O fabuli: Na samom početku upoznajemo se s mladom Aleksis koja dolazi na Krit ne bi li saznala više o prošlosti svoje majke, koja je uvek bila tajanstvena po tom pitanju. U Plaki upoznaje staru majčinu prijateljicu, Fotini, koja joj priča o davnim danima, prijateljstvu, nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata i, iznad svega, o ostrvu Spinalongi i značaju koju je imalo u doba kada je surova bolest harala Grčkom. Voljena seoska učiteljica Eleni oboleva od lepre i, kao i svi oboleli, napušta Krit i odlazi čamcem na Spinalongu, ne bi li se pridružila koloniji leproznih. Elenin suprug Georgis i njegove dve kćerke, Ana i Marija, bivaju veoma pogođeni udarcem koji je sudbina nanela njihovoj porodici i doprinela njenom raspadu. Ipak, novi život se gradi na krhotinama starog, a različiti karakteri dveju sestara dolaze do punog izražaja u godinama koje nadolaze.

Utisci: U celini, dopala mi se priča koju je autorka želela da ispriča. Ponegde se ovlaš doticala problema ljudi koji su teško oboleli od lepre, odnosno, fokus je više na drami glavnih junaka - starom Georgiosu, Mariji i Ani, a kasnije i Aleksis. Mislim da je situacija bila daleko gora, ali razumem da većina ljudi ne želi da čita u detalje o tegobama koje je tada smrtonosna bolest donosila. Ipak, polazi nam za rukom da pojmimo razmere nesreće kada se jedan član porodice razboli i zauvek biva otrgnut od svojih najbližih, osuđen da do kraja života čežnjivo gleda u Krit, znajući da više nikada neće videti ljude koji mu znače najviše na svetu.  Hislopova se dotakla i običaja, ističući značaj religije u životu Grka, tradicije ukorenjene vekovima i nesalomivosti njihovog duha čak i u najtežim trenucima. 

O izdanju: Nisam čitala original tako da ne znam da li je Viktorijin stil pisanja takav, ili je stvar prevoda. Uglavnom, nisam zadovoljna, ponegde je red reči u rečenici rogobatan, a i lektura je površna. Takođe, neke stranice se ponavljaju na samom kraju knjige tj. odštampane su dva puta. Grčke reči ne treba pisati engleskom transkripcijom, dakle reč majka, na grčkom mitera, treba i napisati mitera, a ne meethera jer to srpskom čitaocu ništa ne govori. Da rezimiram, mnogo mi se više dopada suština (tema) nego forma ovog romana. Ja sam oba puta čitala Evrobook izdanje, možda je stvar bolja/ili lošija u izdanju Čarobne knjige (nek se javi ako ko ima). Nije katastrofa, dakako da sam sretala i mnoga lošija izdanja, ali mislim da je ova knjiga ipak zaslužila da joj se posveti puna pažnja.