Upozorenje o sadržaju

knjiga za koju su mi bila potrebna 2 bukmarkera

Gejman je jedan od pisaca čije knjige uzimam ne tražeći prethodno preporuke niti recenzije. Da je u pitanju zbirka priča, a ne roman, saznala sam tek kada sam počela da je čitam. I bila sam malo razočarana u početku - najpre pesmom o sklapanju stolice, potom pričom Lunarni lavirint, ali onda je naišla Problem sa Kasandrom koja me je prva zainteresovala, a usledilo je još nekoliko (pomenutu priču je i Džordž R.R. Martin uvrstio u antologiju Pesme o ljubavi i smrti). Kao neko ko više voli duže prozne forme, strepela sam da kratke priče neće uspeti da me zainteresuju dovoljno da mi se knjiga dopadne. 

Sam autor o knjizi kaže sledeće: Duboko sam ubeđen da kratke priče u zbirkama treba da budu od početka do kraja srodne.Ne treba papazjanijski zbrda-zdola sabirati priče koje očigledno nisu bile predviđene da se nađu među istim koricama. Ukratko, ne bi trebalo da sadrže i horor priče i priče o duhovima i naučnu fantastiku i bajke, basne i poeziju sve na jednom mestu. Treba da budu vredne poštovanja. Ova zbirka ne uspunjava te kriterijume.

Gejman je na početku za svaku pesmu i priču pojedinačno naveo objašnjenje čime je bio inspirisan prilikom njenog nastanka - ja sam ta kratka obrazloženja čitala nakon što bih završila svaku priču, pre nego što bih prešla na sledeću. Iz tog razloga sam napisala da su mi bila potrebna dva bukmarkera: jedan sam držala u delu gde su objašnjenja, a drugi gde su same priče. Priča Uspavana i vreteno nije uvrštena u ovu zbirku jer je objavljena samostalno i to u divnom izdanju (što me podseti, moraću opet da je slikam za Instagram).

Utisci: Nisu mi se sve priče podjednako dopale, ali to je očekivano. Neke su nagoveštajem horor elemenata izazvale prijatne žmarce , dok su druge bile pomalo dosadne. One koje su mi se svidele su: ''Istina je pećina u Crnim planinama'', ''I plakaću, kao Aleksandar'', Nikoliko sati, Veštičja posla... Teme priča su različite - osveta, propast savremenog društva, borba za opstanak, povređena sujeta, skriveno ubistvo, jedna od dužih posvećena je Šerloku Holmsu, a oni koji su čitali Američke bogove će u priči Crni pas prepoznati glavnog junaka, Senku. U celini, nije mi žao što sam se prihvatila čitanja ove knjige i što sam je pridružila svojoj kolekciji Gejmanovih (Gejmenovih?) dela. Sve i da ima samo jedna priča koja mi se zaista dopala, smatrala bih da nisam bacila novac, a ovde ih svakako ima više. 

📖

Sad sam star, ili bar više nisam mlad, pa sve što vidim do te mere me podseća na nešto drugo što sam nekada video, da nisam više u stanju da bilo šta ugledam prvi put. Lepi devojčurak s vatrenocrvenom kosom samo me podseća na stotinu drugih takvih moma i njihovih matera, na to kakve bejahu kada su odrasle i na šta su ličile kad su izdahnule. To vam je kletva starosti, da se sve oko vas pretvara u odraze nekih drugih stvari.

***

Ponekad pomislim kako bih voleo da moj pepeo prospu po biblioteci. Ali to bi samo značilo da bi bibliotekari morali narednog jutra da dođu ranije i da ga počiste pre nego što dođe iko drugi.