20.01.2018.

Fiksna proteza - moje iskustvo


Zdravo svima! Danas s vama delim jedan malo intimniji tekst, koji govori o mom problemu sa zubima i čije sam rešenje dugo odlagala. Potrudiću se kasnije da pronađem i neku fotografiju iz ranijeg perioda, pa ću okačiti na svoju FB stranicu, čisto da vidite kakav je bio moj problemčić. 

Počeci: Gotovo odmah po izrastanju stalnih zuba, jedan od njih počeo je da pokazuje znake neposlušnosti, i to jedan od onih koji se uvek vide. Moja gornja leva dvojka. U početku samo blago isturena, kasnije se unela u rotaciju, dok nije počela da mi zagorčava život. Na tatin nagovor otišla sam kod zubara (u to doba sam se lečila na VMA), koji mi je snimio vilicu i počeo kolegama da objašnjava o nekakvim šrafovima i vađenju 4 zuba - polurazumljivo mrmljanje koje sam ja slušala otvorenih usta i koje se niko kasnije nije potrudio da mi prenese i objasni na način koji bih mogla da razumem. Svejedno, to što sam načula o vađenju 4 zuba odvratilo me je od namere da stavim protezu jer mi je delovalo suludo da žrtvujem 4 zdrava zuba ne bih li ispravila taj jedan. To, plus kuknjava moje sestre koja je u školskim danima nosila fiksnu protezu i redovno se žalila kako je boli, useca joj se u desni, ima krvarenja i slično, odvratilo me od razmišljanja o ispravljanju zuba na čitavu deceniju. Ubedila sam samu sebe da je taj moj istureni zubić simpatičan i da mi daje na osobenosti. Moram da kažem kako sam u svojim dvadesetim bila zaokupljena mnogim stvarima (fakultet, diploma, traženje posla, posao, udaja, preseljenje u drugu državu, propala trudnoća...) i nisam stizala toliko da razmišljam o svom izgledu i osmehu. 

Odluke: Međutim, krivi zub je vremenom počeo da biva još krivlji i uhvatila sam sebe kako počinjem da izbegavam da se nasmejem, kako zagledam tu dvojku iz raznih uglova u pokušajima da prokljuvim da li je to mnogo strašno i izgledam li kao Drakulina nevesta. Konačno, pola godine nakon porođaja odlučila sam da se dovedem u red, pa sam, uporedo sa ponovnim upisom u teretanu i izvlačenjem svežih pramenova, otišla i kod protetičara. Nakon pregleda su mi saopštili da će verovatno biti dovoljno da izvadim dve gornje osmice (a četvorke će mi ostaviti), tako da sam žrtvovala te zabačene zube ne bi li se ovi ostali malo raširili. Ja sam neko ko je navikao da ima zdrava sva 32 komada, tako da mi je najteži deo bilo upravo vađenje dva zuba. Sve ono što je došlo kasnije - stavljanje proteze, zatezanje žice, nešto komplikovanije održavanje higijene zuba i izbacivanje nezgodne hrane, uopšte nije bilo strašno. Ništa ne boli, jeste malo neprijatno, ali to je sve. Nakon stavljanja proteze, otprilike jednom mesečno se ide na kontrolu. Zubi se u početku veoma brzo ispravljaju, tako da to svakom uliva dozu motivacije; kasnije se taj proces usporava i nekad su potrebni meseci da bi se pomerili za milimetar. Ipak, to je sve individualno. 

Utisci: Dugo mi je trebalo da se nakanim; protezu sam stavila kad sam napunila 31 godinu, ali nikad nije kasno. To mi je jedna od pametnijih odluka u životu. Da sam bila upornija i tražila drugo mišljenje, odavno bih rešila taj problem, ali možda ću motivisati nekoga ko ovo pročita da odmah prione na posao. Krivi zubi imaju tendenciju da se još više krive, tako da nakon nekoliko godina možete završiti sa totalno drugačijim, da ne kažem deformisanim, osmehom. Ja i nakon skidanja fiksne proteze moram da nosim retenciju - to je vrsta providne folije koja se navuče na zube pred spavanje i drži preko noći - da se moji s mukom ispravljeni zubi ne bi vratili u pređašnje stanje. Navikavanje se odigrava veoma brzo, tako da to zaista nije problem. Ja bih fiksnu protezu nosila još godinama da su mi tako tražili, ništa mi nije smetalo, žuljalo me i slično. Imala sam neke male neugodnosti: jedenje na javnim mestima mi je bilo malo traumatično jer bi hrana mogla da mi se zakači za protezu i teško bih je skinula bez četkice; druga stvar je to što sam ja izabrala providnu protezu (a ne onu sivu, metalnu), koja bi vrlo brzo poprimila žućkastu boju od hrane i pića, tako da bi na prvi pogled delovalo kao da su mi zubi žućkasti. Zbog toga mislim da je možda bolje uzeti sivu protezu nego providnu jer ona neće požuteti. Providna izgleda fantastično kad je nova, tek stavljena, ali vremenom požuti i nikakve paste ne mogu vratiti da izgleda kao na početku, i malo je skuplja nego siva. 

Beljenje zuba: Neke ordinacije će vam, ukoliko kod njih stavite fiksnu protezu, nakon tretmana ponuditi besplatno beljenje zuba. Ja sam neko veme razmišljala i na kraju prihvatila jer su zubi zbog nošenja proteze bili pomalo neujednačene boje. Samo beljenje mi je bilo nimalo prijatan tretman, ali nisam zažalila zbog njega. To, naravno, nije trajno rešenje, pogotovo ako ste pušač. Ja ne pušim i ne pijem kafu, ali često pijem crni čaj. Neko ima prirodno bele zube, a da se i ne trudi mnogo oko njih, dok drugi nemaju. Ja nisam primetila neku drastičnu razliku, zubi mi nakon beljenja nisu izgledali veštački kao kod nekih ljudi s televizije, ali su svakako izgledali bolje nego ranije. 

Jedna od stvari koje sam čula je da se, kada nosiš fiksnu protezu, zubi više kvare. To se meni nije desilo. Možda zato što tada još više paziš, temeljnije pereš, koristiš i interdentalnu četkicu i češće ispiraš Paradontax vodicom. Ja sam nosila protezu dve (pune) godine i to je individualna stvar. Kod svakog od nas se različitom brzinom ispravljaju i poravnavaju zubi, tako da bi nekom možda trebalo duže, a nekom kraće. Koliko god trajalo, ja sam presrećna što sam se odlučila na taj korak i svakom bih savetovala da uradi to isto, i, naravno, onda održava to stanje. Ne kažem da je sada sve idealno, mogla bih i donju vilicu da sredim jer mi se i tu zubi malko guraju, tako da se možda odvažim i na to. Ali prvo malo da uživam u periodu bez proteze i pripremim se na traumatično vađenje donjih osmica, haha. 

Što se tiče cene, ona zavisi od toga koliko zuba će vam prekriti proteza. Kod mene je ona išla od šestice do šestice na gornjoj vilici, sedmice su bile slobodne, a osmice sam izvadila. Svi mi više volimo da potrošimo novac na neke lepe stvarčice, ali nema te šminke ili odeće koja će toliko doprineti našem izgledu i samopouzdanju kao što je pravilan osmeh. 


*Ovo nije reklamni tekst. Ja sam išla kod privatnog zubara, a za bilo kakve dodatne informacije mi se slobodno obratite na mejl.  

17.01.2018.

Villette

Vileta / Šarlota Bronte

Lusi Snou je devojka bez roditelja koja je prinuđena da se sama snalazi da bi preživela, prihvatajući se poslova družbenice i negovateljice, a nešto kasnije i nastavnice engleskog u jednoj uglednoj ženskoj školi. Neugledna i nenametljiva, ali žilava i odlučna, više pasivni posmatrač nego učesnik, Lusi nam predstavlja ličnosti s kojima se susreće, slikajući portrete različitih karaktera koje je njeno pronicljivo oko sagledalo . Uzdržana Engleskinja, koja krije osećanja i od same sebe, uspeva, uprkos svim zagradama, da nam dozvoli da zavirimo u deo njene duše i sagledamo svet njenim očima - sposobnu direktorku škole, gospođu Bek, mladog i zaljubljenog doktora Džona, nezgodnog i namćorastog profesora Pola, koketnu i plitkoumnu Džinevru Fenšejv i mnoge druge. 

Viletu (negde je prevedena kao Vileta, drugde kao Vilet) sam prvi put čitala u petnaestoj godini i zaljubila se u tu knjigu. Ovoga puta oduševljenje je izostalo, ali sam svejedno uživala u podsećanju i činjenici da pri svakom čitanju imamo nešto drugačije utiske i zapažamo različite stvari. U tinejdžerskom dobu bili su mi najzanimljiviji delovi koji su se ticali zaljubljivanja, odlazaka na balove i haljina mladih gospođica, dok sam sada zastajala nad onima gde se Šarlota Bronte osvrtala na netrpeljivost i varnice između katolika i protestanata, kritikujući katoličanstvo; haljine i udvaranje me ni najmanje nisu interesovali. Prikladna za mlade devojke, introspektivna i dovoljno interesantna da biste joj dali šansu. Pretpostavljam da bi muškarcima bila dosadna, kao i većina ''ženskih'' knjiga. Šarlota je, očekivano, unela deo sebe u lik Lusi i sam roman mi deluje nekako prefinjenije od mnogo poznatijeg Džejn Ejr, koji, opet, ima druge kvalitete. 

Ako neki domaći izdavač odluči da objavi ovu knjigu, verovatno ću je kupiti (pogotovo ako je lepo upakuje). Džejn Ejr i Profesora (kog još nisam čitala, ali sam videla da je u pitanju preteča Vilete) imam, tako da planiram i s njima da se družim ove godine. 


💬 Pitanje za vas: Da li ste čitali Viletu? Šta mislite o pisanju Šarlote Bronte?

11.01.2018.

Hello 2018! Spiskovi i obećanja.


Trenutno se nalazimo između dve Nove godine, one internacionalne i one naše, srpske, tako da pretpostavljam da nije kasno da vam poželim sve najlepše i ispunjenje svih želja 💖
 Rešila sam da ove godine svoje ciljeve zapišem na papir, pa će me to možda naterati da malo više radim na njihovom ispunjenju nego kad su samo maglovita predstava u mojoj glavi. Blog sam nakratko zapostavila jer sam snimala završne videe za Youtube kanal, koji uskoro postaje obaveza manje na mom spisku jer zaista nemam više vremena za taj hobi. Pred kraj prošle godine počela sam da pohađam kurs fotografije, a imam još nekih novih obaveza, tako da moram da se rešavam starih. Svesna sam da je Youtube medij koji je u ovom trenutku najviše zastupljen i da je istisnuo blog kao formu, ali meni, jednostavno, više leži ovakav vid izražavanja, da ne pominjem to što mi oduzima manje vremena i energije. 
Druga stvar, ne radim više ništa besplatno (sem ako sama ne ponudim). Dakle, neću nikoga da reklamiram na svom blogu/Instagramu itd. Neću više da prevodim tekstove za ljude ''jer to je meni čas posla, šta mi fali''. Neću više da govorim ''Ok, pogledaću, videću šta mogu da uradim'' kad jednostavno znam da nema šanse da stignem time da se bavim, nego ću reći ''Žao mi je, nemam vremena.'' Ja već radim posao za koji sam plaćena i mnogo više vrednujem svoje vreme nego pre nekoliko godina, kada sam pristajala da ostajem prekovremeno, dolazim kad mi je slobodan dan ako zatreba i slično. 

Vreme je najdragocenija stvar koju imamo.

No, ne želim da gledam unazad, već preda se i uživam u novoj godini, čistom, belom listu papira koji tek treba da ispišem. Neću vam govoriti o svojim ciljevima, ima i sitnijih i krupnijih, to su ipak privatne stvari, ali s vama bar mogu podeliti listu knjiga koje želim da pročitam u ovoj godini: 

''Majstor i Margarita'' M. Bulgakov
''Za kim zvono zvoni'' E. Hemingvej
''Crveno i crno'' Stendal
''Izgubljen u Americi'' I. Singer
''Papagajeva teorema'' D. Geđ
''Kroz vasionu i vekove'' M. Milanković
''Praško groblje'' U. Eko
''Agonija i ekstaza'' Irving Stoun

Dobila sam mnogo knjiga na poklon ovog meseca, tako da sebi želim da malo smanjim kupovinu. To je moja slabost. Radiću na tome da više čitam, a manje kupujem jer sam obezbeđena za celu godinu. I da nastavim s prosleđivanjem knjiga koje (više) neću čitati - neću izostaviti da vam se pohvalim kada učinim nešto od toga. Ili kad ponovo krenem u teretanu. Ili kad naučim da se parkiram. Pohvalite se i vi meni, jedva čekam da čujem novosti. Živeli.