Priprema, pozor, jesen

Septembar je već ozbiljan mesec, koji nas tera da se zamislimo nad svojom listom ciljeva za tekuću godinu i  čijim dolaskom nemamo više izgovora tipa ''ima vremena'', ''godina je tek na početku/sredini''... Ove godine sam totalno zakazala sa svojom TO DO listom, zbog čega mi je malko krivo; jednostavno nisam uspevala sve da postignem otkad sam počela da radim puno radno vreme. Porodica, kuća, posao, prijatelji, hobiji, rad na sebi je veliki broj loptica kojima treba žonglirati u vazduhu, a ja sam tip koji istovremeno (i bukvalno i figurativno) uglavnom uspeva da žonglira s dvema lopticama, nikako sa svim. Kažem malko krivo jer je istina da se ne jedem zbog toga, samo smatram da sam mogla u januaru/februaru da odradim bar nešto. Ne kažu uzalud ''Ako izgubiš jutro, izgubio si dan'' - to se može primeniti i na celu godinu. Mogla sam ja, istina, da učim nešto umesto da čitam u kratkim trenucima slobodnog vremena i steknem neki od sertifikata na koje sam se nameračila, ali bi se u tom slučaju moj život sveo na sam rad, bez ikakvog predaha i uživanja. Odluka je bila moja i stojim iza nje. Možda će mi kasnije biti žao, možda neće. Sad treba da se fokusiram na ono što mogu da stignem da uradim - mogla bih barem taj Papa test da otaljam, bolje ću se osećati. 

Što se tiče bloga, u avgustu sam najavila mesec domaćih autora, ali mi je naišla čitalačka blokada. Ona me pogodi jednom-dvaput godišnje, ne traje dugo i ne preduzimam ništa po njenom pitanju, jednostavno čekam da prođe i bavim se nečim drugim. Zabagovala sam s Opsadom Crkve Svetog spasa, a iskrsao mi je Uelbek kog sam dobila od Kontrasta, pa sam se bavila njime umesto domaćim autorima. Imala sam i goste, kao svakog leta (čovek bi pomislio da još uvek živim na moru). A od mora, kad ga već pominjem, nisam videla ni M, premda nisam ni očekivala. 

Ovog meseca ću opet da pauziram od treninga - išla sam u julu/avgustu po vrućini kao najveći mazohista - i shvatila sam da je griža savesti što taj 1.5 sat ne provodim s Ogijem jača od griže savesti što ne vežbam. To je jedini razlog zbog kog pravim pauzu, a za kasnije ću videti. Ja dolazim s posla kući oko 16h, a on ide na spavanje oko 19:30. Ako odem na trening, nema me u periodu 17:45-19:15 i stižem taman kad on kreće s pripremama za spavanje, i tako 3 puta nedeljno. Ja nisam noćni tip, volim rano da legnem, tako da mi varijante kasnijih treninga ne odgovaraju. Letos sam pre spavanja povremeno običavala da odgledam epizodu Prijatelja, a sad se opet družim s Rules of engagement, sitkomom koji me podseća na neke bezbrižne dane. Često zaspim a da i ne završim tu dvadesetominutnu epizodu, tako da možda reč ''odgledam'' nije odgovarajuća, haha. 

Uživajte u septembru, čitajte, pišite, otkrijte neku novu knjigu ili film, kupite sebi nešto i prionite na ispunjenje ciljeva za 2018. jer je Nova godina iza ugla.  Vidimo se!