Božićne i novogodišnje priče

Prva knjiga koju sam pročitala u ovoj godini jesu ove Božićne i novogodišnje priče - u pitanju je antologija priča poznatih svetskih autora, među kojima su uglavnom klasici poput Gogolja, Čehova, Dikensa, Vajlda, a ima svega poneka novija, kao što su ''Tri kedra'' Paula Koelja. Knjigu sam dobila za Novu godinu i odmah sam se prihvatila čitanja (da ne bi čekala sledeću godinu). Sadrži 32 priče i uglavnom je zadržan raniji prevod; izdavač je Tanesi. 

Zbirku otvara Dikensova čuvena Božićna pesma, svima dobro znana priča o tvrdici Skrudžu (meni uvek u glavi bude animirana verzija s Bajom Patkom jer sam se tada prvi put susrela s ovom pričom), a zatvara je Jedno sećanje na Božić Trumana Kapotea, koje je u velikoj meri autobiografsko delo i koje nam govori o dečaku Badiju i njegovoj staroj rođaki. Meni su i dalje neprikosnovene Devojčica sa šibicama i Jelka H. K. Andersena, dirljive priče koje me uvek ganu (sem ovih dveju, u zbirci se nalazi još jedna Andersenova, Hans-bogalj). 

Od priča koje mi nisu odranije bile poznate, izdvojila bih Kad je Božić svaki dan (Vilijam Din Hauels), simpatičnu pričicu o devojčici koja je želela da Božić bude svakog dana i o tome šta se dešavalo kad joj je želja bila uslišena. Poučna je i prikladna za čitanje deci. 

Radnja svake od ovih priča smeštena je u vreme Božića i Nove godine i, kao i sam Božić, nosi praznično uzbuđenje, iščekivanje, ali i tugu, osećaj usamljenosti, prolaznosti i siromaštva. Tu ne ubrajam Plavi granat A. K. Dojla, slučaj Šerloka Holmsa u kome se čuveni detektiv bavi misterijom jedne božićne guske, i koji je lepo razbio niz tužnih priča. Među onima koje su mi bile manje zanimljive su priče Lujze Mej Alkot jer su to zapravo poglavlja izvađena iz njenih romana, tako da mi je bilo teže da se povežem s likovima (davno sam čitala Male žene), a i Dikensov Cvrčak na ognjištu mi je bio malo naporan. Knjigu sam čitala po redu, nisam preskakala priče koje sam već znala, tako da sam se podsetila Sebičnog diva Oskara Vajlda, Čehovljeve priče Obućar i đavo, Vilenjaci i obućar (Braća Grim), Dar mudraca (O. Henri). 

Knjiga ima nešto više od 400 strana, papir je blago žut, recikliran, a na vrhu stranica nalaze se ukrasi; pozadi je sadržaj s crtežima poklona. Meni se dopalo i baš je u duhu praznika. Možete i selektivno da čitate, da preskačete priče, da krenete od poslednje ka prvoj, kako god vama odgovara. 

Pred Novu godinu nas je više izdavača obradovalo sličnim zbirkama, pa ste mogli da kupite Srpske božićne priče (Talija izdavaštvo) ili Tolkinova Pisma od Deda Mraza (Publik praktikum), tako da ste mogli da darujete sebe ili drage osobe prikladnim poklonom za praznike. Ja se nadam da će me neko za sledeću Novu godinu obradovati Tolkinovom knjigom.