Ledeni dvorac

Ledeni dvorac - Tarjej Vesos

(Is-slottet / Tarjei Vesaas)

The Ice Palace

Možda će vas začuditi broj knjiga koje čitam ove zime, pošto je veći od uobičajenog, ali imam sasvim logično objašnjenje - na bolovanju sam, hladno je, a ne smem mnogo da se šetkam okolo tj. trebalo bi što više da mirujem, tako da su mi knjige najbolji prijatelji dok je moj čova u vrtiću. 

Ledeni dvorac se kod nas pojavio otprilike na zimu 2016-2017 u divnom Deretinom izdanju - čitava ova ''bela'' edicija je odlično urađena (mada mi se ne dopadaju sve knjige koje obuhvata). Sećam se da su mnogi knjigoljupci odmah poželeli da je imaju. Poslednjih godina ne propuštam Deretine praznične popuste (kada na 4 kupljene knjige dobijate 40% popusta) i sećam se da sam bila s drugaricom kada je kupila ovu knjigu. Nažalost, ona nije bila oduševljena njome, pa ju je stavila na listu za prosleđivanje, a ja sam se prijavila da je udomim. Zapravo, većina ljudi koji su je čitali se izjasnila da sama knjiga nije ništa posebno, da su opisi zime fantastični, ali da radnja gotovo ne postoji. Zbog toga sam s izvesnim predubeđenjem počela sa čitanjem ovog januara i teška srca moram da se složim s većinom.

U prvoj rečenici srećemo glavnu junakinju ovog romana, jedanaestogodišnju devojčicu Sis. U njeno odeljenje stiže nova učenica, Un, i između njih dveju se istog trenutka razvija neka neobjašnjiva povezanost. Poželele su da postanu prijateljice, te Sis posećuje Un kod kuće, gde ova živi s tetkom. 

Gledale su se ispitivački. Odmeravale se. To nije bilo baš najjednostavnije, ne - iz nekog skrivenog razloga. Sramile su se zato što su želele društvo jedna druge. Oči su im se susretale u razumevanju, i svojevsnoj čežnji, no ipak duboko postiđene. 

Nekoliko trenutaka nesmetanog razgovora i razmenjivanja pogleda u Uninoj sobi će biti sve što će dobiti jedna od druge jer narednog dana Un nestaje. Ipak, to jedno veče bilo je dovoljno da se Un ureže u Sisino srce i da ova neprestano razmišlja o njoj. ''Nikada te neću zaboraviti'' postaje njena mantra i razlog življenja. 

Najveći deo romana zauzimaju opisi okoline (koji su sjajni) i emocije koje Sis doživljava pitajući se šta se desilo Un i pokušavajući da je pronađe. Meni je konkretno nedostajao neki dinamičniji događaj na kraju koji bi zaokružio roman. Ukratko, Vesosu je svaka rečenica lepa, ali mi nešto nedostaje. Imamo formu s vrlo malo suštine. Ipak, čitalac ne ostaje uskraćen za informaciju o tome šta se dogodilo Un i dobija je mnogo pre završetka romana. 

Sem dve pomenute devojčice, nijedan od likova nema lično ime tj. nije pomenuto. Ledeni dvorac je prirodna pojava koja se formira kada zima najjače stegne i zaledi vodopade, stvarajući čudesne, ali i opasne ledene dvorane u kojima je vrlo lako zalutati. Vesos nam je prekrasno dočarao zimu i tu vidim najveću vrednost ove knjige. 

Vesosov stil je vrlo poetičan, skandinavski pitak i originalan. Na nesvakidašnji način napisao je priču o gubitku. Iako ne mogu reći da me je roman oduševio, ne bih imala ništa protiv da pročitam i njegove Ptice, za koje kažu da su bolje od Ledenog dvorca. 

Roman je objavljen 1963. godine, a osamdesetih godina po njemu je snimljen i film. Tarjej Vesos je dobitnik Nagrade Nordijskog saveta za književnost.