Aprilski dani i planiranje

Ušla sam u 9. mesec (termin porođaja mi je 11. maj), tako da je odbrojavanje počelo. Gledam da pozavršavam što više stvari jer će mi, sudeći na osnovu prethodnog iskustva, trebati bar mesec dana da dođem sebi. Počela sam sve da zapisujem, od obaveza (otvaranje porodiljskog bolovanja, laboratorijske analize, papirologija, plaćanje vrtića, računa, mesečna zaliha Eminih lekova...) do stvari koje treba da kupim. Poslednjih godinu-dve uglavnom pišem po rokovnicima koje dobijem, a koji sadrže logo neke firme (obično od tate ili zeta) i prilično su bezlični; sad sam rešila da se otvorim i kupim sebi neki lep, ženski planer i da mi lepo kreće godina od aprila (do sledećeg aprila), a ne od januara do decembra. Pročitala sam pozitivne utiske za Smrcha&Bo planere, tako da sam poručila od njih i odmah počela da beležim dnevne obaveze. Neke žene su planiranje unapredile u neku vrstu umetnosti, pa tu ima markera u boji, šarenih washi traka, raznih stikera, crteža, a ja se zasad držim papira i olovke. Nisam nikad umela lepo da crtam i računam da će me za koju godinu sin prestići (iako je i on daleko od talenta tj. moguće da je povukao na mene). Ali, zato volimo knjige. Negde dobiješ, negde izgubiš. 

Evo i sad u trudnoći, morala sam nekoliko meseci da mirujem i krkam 3 utrogestana dnevno, ugojila sam se preko 15kg, verovatno dobila i neke nove strije, ali mi zglobovi nisu otekli, nemam problema s venama, pritiskom, šećerom niti nekih većih komplikacija. Skinula sam burmu, doduše, kao i prethodnog puta, da ne bih došla u situaciju kao moja sestra, kojoj su morali da seku prsten u trećem trimestru jer joj je zaustavio cirkulaciju. Iskreno, ne volim da budem trudna, taj proces je dugotrajan i zamoran, ali moramo proći kroz to ako želimo da imamo svoje dete. Već sad maštam kako ću da kupim nove, najkulultragigamega  drečave patike i bacim se na fitnes od jeseni. I da spavam na stomaku. I pijem crne i zelene čajeve. Možda i koka-kolu. I moći ću da sedim u bioskopu dva sata, a da se ne ukočim. I da se obuvam normalno, radim sebi pedikir, perem kosu iznad kade, ne ustajem svake noći u toalet, vodim Emu u normalne (a ne skraćene) šetnje... S druge strane, kad bebac izađe napolje, nema ''time for myself'' momenata dok je Ogi u vrtiću, kuckanja postova i gutanja knjiga. Nema više besplatnog prevoza, a stomak će mi mesecima izgledati kao izduvan balon (kupila sam steznik, doduše). Da ne dužim, sve ima svoje, znate već. 

Emu smo ošišali i to skroz; čekala sam da malo otopli, pa da je odvedem u salon jer ne mogu više da se saginjem i skupljam dlake po stanu, a i redovno četkanje je postalo noćna mora. Sad je mnogo smešna ovako ostrižena, podseća na dane kad je bila štene. Moj tata kaže da je sad ružna. Čini mi se da joj sad treba nešto mekše za spavanje, ćebence joj nije dovoljno (jer više nije istapacirana), pa moram da joj kupim neko jastuče (trenutno koristi sedalicu koju je maznula sa stolice u kuhinji). 

Proteklih nedelja sam kupovala knjige, evo i pre neki dan sam ušla na sajt Vulkan knjižare da vidim šta ima. Najviše knjižica sam uzela Ogiju, sebi sam samo jednu i šolju s motivima serije Igra prestola. Kad pomenuh to, ne znam kojim tempom ću stizati da pratim poslednju sezonu, pa mi nemojte spojlovati. Sad bih dodala ''inače ću vas poslati na Zid'', ali mislim da to više nema smisla. 

Kupujem i one knjižice Agate Kristi koje se prodaju uz Blic ženu svakog meseca. Nagomilala sam svašta (možda ste videli u videu koji sam nedavno snimila), ali sam mnogo i čitala u poslednje vreme. Napisala sam i nekoliko utisaka o knjigama koje sam pročitala, pa planiram da ih podesim na automatsko objavljivanje u narednom periodu. Idem sad da kupim malo povrća za salatu, jagode (mnogo mi se jedu jagode poslednjih nedelja) i neko lepo cveće za kuću.