Welcome to Sarajevo

Grad Mome Kapora, Sime Milutinovića, Gorana Bregovića, Emira Kusturice, Zdravka Čolića i mnogih drugih nije se mnogo promenio od moje poslednje posete pre nekoliko godina. I dalje predstavlja neobičan spoj Istoka i Zapada, modernog sveta i daha Orijenta. Sarajlije obožavaju svoj grad i ne bi ga menjali ni za šta na svetu. 

 Išla sam svojom uobičajenom trasom, laganom šetnjom od Skenderije, zatim Titova ulica i predah uz ćevape na Baščaršiji, i na kraju povratak niz ulicu Kulina bana. 

 Srećom, služe i male porcije (pored onih standardnih ''deset u pola s lukom''), tako da sam fino prezalogajila i još mi je ostalo mesta za kolač. Bila sam iznenađena kada je starija gospođa za stolom do našeg u tren oka smazala veću porciju. Mada, šta ima da se iščuđavam kada znam da im je teško odoleti.

Šetnja Baščaršijom me neizostavno podseća na turske bazare na kojima prodavci neumorno nude svoje ćilime, pribor za kafu, zlato i razne drangulije. Razumem zašto je ovo mesto zanimljivo strancima, ali nama koji smo posetili Tursku je ovo deja vu, tako da nisam ništa kupila od suvenira, ali što se drugih stvari tiče, može se sasvim lepo pazariti jer su cene povoljnije nego u Beogradu. 

Zgrada Akademije likovnih umetnosti

Naravno, ponovo ću doći u ovaj grad jer u njemu živi moja draga tetka, koja me je, kao i uvek, divno ugostila i doprinela prijatnosti mog boravka ovde.