On my bookshelf #7

Od letos nije bilo On my bookshelf postova, iako sam u međuvremenu dosta čitala. Kako je napolju sve hladnije, pretpostavljam da ću sve više vremena provoditi kod kuće uz knjige. Već sam pripremila pozamašne zalihe i, čim završim jednu, posegnem za novom. Danas vam predstavljam 3 naslova koji spadaju u novije u mojoj biblioteci. 

''Spisak mojih želja'' Gregoar Delakur (La liste des mes envies / Gregoire Delacourt) požnjeo je veliki uspeh u Francuskoj i mislim da shvatam zašto. Pripoveda nam o životu Žoselin, sredovečne gospođe u malom francuskom gradu, koja vodi sasvim prosečan život. U dugogodišnjem je braku, sa dvoje odrasle (i otuđene dece) i malom galanterijskom radnjom koju vodi. Njen život se menja kada osvoji glavnu premiju na lotou. Iako želi da nastavi sa relativno skromnim životom i nikoga ne obaveštava o nagradi, sudbina joj je pripremila sasvim drugačiji put. 
Na nevelikom broju strana, Delakur uspeva da nam dočara životne nade i strahove, izdaju i kajanje, zahvalnost i oproštaj. Sve preporuke. 

''Grad srebra i zlata'' Kenize Murad (Dans la Ville d'or et d'argent / Kenize Mourad) istorijski je roman, smešten u Indiju sredinom 19. veka, u doba kada je bila pod upravom Britanske istočnoindijske kompanije. Pohlepni Britanci demonstriraju svoju silu nad potlačenim Indijcima, a sve u ime oslobođenja i produhovljenja, pošto, vidite, siroti Indusi nisu imali pojma kako treba živieti dok im neko sa strane ne pokaže. 
Priznajem da sam na osnovu izgleda korica i činjenice da je autor ženskog pola, očekivala manje-više orijentalnu limunadu o spletkarenjima na dvoru, ali sam se iznenadila. Autorkin fokus je na previranjima i pobunama protiv britanske vlasti, pljačkanju države, nedoumicama s kojima se suočava vojska, mada tehnički imamo glavni lik, Hazrat-mahal, četvrtu kraljevu suprugu, koja razmišlja izvan okvira dvora u kome obitava i koja se pridružuje pobunjenicima. Ovo nije jedan od romana kojima se vraćate, ali je svakako bilo zanimljivo pročitati nešto o periodu Indije koji nam je malo poznat. 

''Palmin pirinač'' Fransisko Azevedo (O Arroz de Palma / Francisco Azevedo) je, pre i nakon svega, priča o porodici. O ljubavi, svađama, (ne)razumevanju i mirenju među njenim brojnim članovima, koji za svoje postojanje treba da zahvale neobičnom pirinču kojim su mladenci zasuti na dan venčanja. Mladi bračni par se zajedno sa mladoženjinom sestrom, Palmom, seli iz Portugala u Brazil, gde započinju novi život. Posle više od deset godina bezuspešnih pokušaja da dobiju potomstvo, Marija Romana i Žoze Kustodio, zahvaljujući Palminom svadbenom poklonu, pirinču koji se, začudo, nikada ne kvari, postaju roditelji. Najstariji sin, Antonio, glavni je junak ovog romana, naš pripovedač. Na početku romana zatičemo ga u kuhinji, kao osamdesetosmogodišnjeg starca koji je uspeo da okupi mnogobrojnu familiju radi proslave stogodišnjice venčanja davno pokojnih Žozea i Marije. ''Porodica je jelo koje se teško sprema'' glavna je misao ovog neobičnog dela. Priznajem da mi je na momente bilo malo monotono da čitam, ali su to poučne izreke koje prožimaju ovo ostvarenje i više nego nadoknadile, ostavivši utisak kao da sam zajedno sa Antoniovom porodicom proživela sve lepe i ružne događaje - rođenja, venčanja, prepirke i rastanke.