On my bookshelf 8 / Neil Gaiman

Nil Gejmen je jedan od pisaca fantastike kojima se rado vraćam čim zahladni, a dani postanu kraći. Ne znam zašto, ali mnogo više uživam u njegovim knjigama dok je napolju sumorno i rominja kiša. Čini mi se kao prava podloga za upuštanje u savremene bajke, a tome doprinosi i činjenica da je autor iz Engleske te radnju većine svojih romana smešta upravo u to podneblje. Nedostaju mi dve njegove knjige pa da upotpunim kolekciju sačinjenu od svih izdanja objavljenih za srpsko tržište. 

Počeću od svog prvog susreta s ovim piscem, a to je ''Zvezdana prašina''. Jedne zimske večeri sam otišla na trostruki sastanak (to jest, nas tri para) u Dom sindikata da bih pogledala istoimeni film, koji mi se dopao, pa sam poželela da pročitam knjigu po kojoj je snimljen. Tako je počelo moje druženje sa Gejmenom. Zvezdana prašina me je osvojila svojom čarobnošću i zanimljivošću. Prava avantura za sve ljubitelje fantazije, pitko napisana i neobična. Mladi Tristran Trn, u želji da se dodvori bezosećajnoj lokalnoj lepotici koja mu je ukrala srce, upušta se u potragu za palom zvezdom - potragu koja će ga odvesti dalje nego što je mogao i da sanja - pravo u svet prinčeva, veštica i tajanstvenih opasnosti. 

Kad sam već počela Zvezdanom prašinom, mogu i da nastavim redom kojim su mi se dopale njegove ostale knjige. Na redu je ''Koralina i tajanstveni svet'', priča o devojčici koja otkriva paralelni svet, u kome je sve naizgled isto, a u suštini opako uvrnuto. Meni je bila pomalo jeziva, ali mi se svakako dopala. Po njoj je takođe snimljen film, ali ga još uvek nisam pogledala. 

''Knjiga o groblju'' je priča o Nikome, bebi dečaku koja uspeva da se spasi od noža hladnokrvnog ubice i dospeva na groblje, čiji ga ''stanari'' uzimaju pod svoje okrilje. Time opasnost za njega ne prestaje jer ga Čovek Zvani Džek i dalje traži da ga ubije. Svakako interesantna, neobična knjiga koje će se, verujem, većini dopasti. 

''Okean na kraju puteljka'' - u ovoj knjizi sam našla izvesne sličnosti sa Koralinom, ali mi se manje dopala. Sredovečni čovek se nakon dugo vremena vraća u mesto gde je proveo detinjstvo i priseća se dana koje je provodio sa devojčicom Leti Hempstok. Ti dani su bili sve samo ne uobičajeni; ispunjeni opasnošću i zastrašujućim, neobjašnjivim događajima. 

''Nikadođija'' (Neverwhere) mi se možda najmanje dopala jer mi previše vuče na stil Terija Pračeta (kojeg mogu u manjim dozama da čitam); Gejmenovo pisanje mi se više dopadalo nego Pračetovo, tako da sam se ovom knjigom malo razočarala. Radnja: Ričard živi običnim životom, sa dosadnim poslom i nezanimljivom verenicom, dok se jednog dana ne nađe u pod-Londonu, neotkrivenom svetu ispod engleske prestonice, gde je sve bizarno i neizvesno, gde ne znaš gde ćeš uveče zaspati i da li ćeš uopšte doživeti sledeći dan, gde vladaju senke i plaćene ubice, a pacovi govore. 

To bi bilo sve što se tiče Gejmana i On my bookshelf rubrike za ovaj mesec, a vi svakako dajte šansu ovom piscu, ukoliko već niste. A ukoliko jeste, volela bih da čujem vaše utiske.