Smilla's sense of snow

Frøken Smillas fornemmelse for sne / Peter Høeg

''Osećaj gospođice Smile za sneg'' roman je savremenog danskog pisca Petera Hega, po kome je snimljen i film 1997. godine. 

Junakinja iz naslova, Smila, jeste tridesetsedmogodišnjakinja rastrzana između dveju suprotstavljenih kultura jer je po majci Grenlanđanka (Eskimka), a po ocu Dankinja. Mislim da je upravo u tome najveća vrednost ove knjige - otkriva nam o odnosima ovih dveju zemalja (Grenland pripada Danskoj, ali ima samostalnu upravu) i različitosti među narodima koji ih naseljavaju, načinu života i poimanju sveta. 

Roman počinje smrću jednog dečaka, suseda za kog je Smila bila vezana; smrt je naizgled nesrećan slučaj, međutim, Smila ne veruje u to i kreće u potragu za uzrokom i krivcem, tako da je ovo u biti krimić, mada odstupa od standarda ovog žanra. Da rezimiram, reč je o borbi jedne osobe protiv svih, osobe koja je i sama psihički toliko nestabilna da se ne usuđuje da drži oštre noževe u stanu da ne bi sama sebi naudila, osobe koja se ne oseća ni kao Eskimka ni kao Dankinja, a opet, pripada obema nacijama. 

Delo je podeljeno u tri celine nazvane Grad, More i Led, koje u suštini označavaju mesta na kojima se radnja odigrava. Na momente je razvučeno, pogotovo prilikom opisa leda, za koji je Smila stručnjak i zbog toga imam podeljene utiske o ovoj knjizi. Onima koji vole hladnu skandinavsku atmosferu i izvesnu usporenost će se dopasti. 

Odlomci:

Slaba sam prema gubitnicima. Invalidima, strancima, debelom dečaku u razredu, onima koje niko ne poziva na igru. Srce mi kuca za njih. Možda zato što sam oduvek znala da ću na neki način biti jedna od njih. 

*

- Misliš li da čovek sam odlučuje o sopstvenom životu, Smila?

- O sitnim stvarima - kažem. - Velike stvari se dešavaju same od sebe. 

*

''Nekada su brodovi bili od drveta, a mornari od gvožđa. Danas je obrnuto.''

*
Moj život, u celini gledano, može izgledati prilično nesređen. Ali odeću uvek držim uredno. Ponela sam vešalice za pantalone, vešalice na naduvavanje za bluze, a džempere uvek savijam na poseban način. Odeća će izgledati kao nova, ali ipak prepoznatiljivo lična ako je ispeglana, savijena, obešena, iščetkana, sređena I stavljena na mesto kako treba. Na gornjoj polici u mom ormaru je jedna majica koja nije složena kako treba. Pregledam ceo ormar. Neko ga je pretraživao.

 *

Nikad nisam volela mrak. Nikad nisam razumela navike Danaca da lutaju noću. Da po mrklom mraku izađu u šetnju. Uporno gledanje u zvezde. Noćne kros trke sa orijentacijom. Prema mraku se treba odnositi s poštovanjem. Noć je vreme kada u svetu sve vrvi od zla i opasnosti. To se može nazvati i predrasudom. Ili strahom od mraka. Ali glupo je razmišljati o noći kao o danu bez svetlosti. Noć je vreme kada se treba sklupčati zajedno s nekim kod kuće. Osim ako čovek nije sam i prinuđen da drugačije postupa. 

*

Emocije se moraju slobodno izražavati da bi ostale nepomućene. Gajiti osećanje čiste mržnje prema kolonizaciji Grenlanda nije lako zbog činjenice da je ona, bez obzira šta nam se kod nje ne sviđa, poboljšala materijalne prilike u životnim uslovima koji spadaju među najteže na svetu.