Lazy February

Posle prilično turbulentnog januara (na privatnom planu) koji se, kao i svake godine, otegao unedogled, nastupio je, za sada, miran februar, što predstavlja pravo olakšanje. No news is good news. Ušla sam u 9. mesec trudnoće, a dosad sam se već pozdravila sa većinom aktivnosti koje sam ranije upražnjavala. Čoveče, kako je samo teško obuti se. Čim pomislim na to, izgubim volju da igde idem. Spavanje je postalo pravi poduhvat, pošto je ležanje na leđima i stomaku isključeno. Zaspim na jednom boku, a onda se posle nekog vremena ukočim, pa se probudim i kao neki morž nespretno okrenem na drugi bok. I tako celu noć. Nedostatak energije, brzo umaranje i osećaj bespomoćnosti u nekim situacijama zaista umeju da deprimiraju, ali mi ne pada na pamet da se žalim. To su sve uobičajene prateće pojave drugog stanja i srećna sam što dosad nisam imala pravih problema. Još 4 nedelje i dobiću svoje telo nazad. 

Pre neki dan sam promenila boju kose, izvukla sam pramenove pa je sad vidno svetlija nego pre.

Neko je baš lepo ukrasio ovaj bicikl ispred jednog kafića u centru Zemuna.

A iz dalekih krajeva, sa Madagaskara, stiže ovaj neobični pejzaž koji je uslikao moj suprug dok je boravio tamo (ovo mu je prvi put da se igra sa efektima na foto-aparatu)

Zimski favoriti: tamne nijanse, svetlucavost i ovaj baby blue pastelni lak koji se provukao.

U DM-u sam pokupila neke šarene stvarčice koje asociraju na proleće.

Forever Young, kako to lepo zvuči :-) Prvi put vidim da u neki čaj ide origano. 

Zimi najviše volim skandinavske blogove, a jedan od omiljenih mi je Mariannan. To vam je devojka koja se oblači u skladu sa godišnjim dobima. Ne znam za vas, ali ja kad vidim gore kaput+šal, a dole bose noge, naježim se i ne otvaram dotični post.

Razočarala sam se ovom knjigom; nije mi se dopala priča o dvadesetogodišnjoj Lauri i njenim vezama s muškarcima, sa akcentom na jednog duplo starijeg od nje. 

A ''Služavke'' (u originalu''The help'', ima i film) su mi se dopale. Roman govori o položaju crnih žena sredinom 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije Misisipiju. Neverovatno mi je da je pre samo pedesetak godina bila tako izražena diskriminacija crnaca u odnosu na belce. Preporučujem ovu zanimljivu knjigu. 

    I dalje ne izlazim iz džempera, mada već počinjem da maštam o proleću i laganim stvarima vedrih boja.

      Pošto redovno moram da vadim krv, nakon laboratorije skoknem po zasluženu nagradu.                          Često imam i publiku dok jedem, ali ne može baš sve da proba. 

Ovo najčešće doručkujem: musli + dodatak, kao što se vidi na slikama. Ne volim da ga zalivam mlekom, već ga jedem ovako suvog, pa ako imate još neki predlog šta bih mogla da iskombinujem, javljajte.