El amor en los tiempos del colera

Mislim da među nama nema nikoga ko nije čuo za ovaj roman; iako sam davno gledala film, tek sam prošle godine pročitala knjigu (iako obično radim obrnuto). Možda se sećate kada sam čitala Sto godina samoće i vratila je u biblioteku pročitanu samo do polovine jer nisam više mogla da se mučim sa isuviše sličnim (ili čak istim) imenima brojnih članova porodice Buendía. S druge strane, bez problema sam pročitala Ljubav u doba kolere i Pukovniku nema ko da piše, pa pretpostavljam da mi Sto godina samoće jednostavno nije legla. 

Svi koji su mi govorili da je Ljubav u doba kolere mnogo lakša za čitanje, bili su u pravu. U poređenju sa Sto godina samoće, zaista je prijemčiva i laka za praćenje, čak i kad se ne čita u kontinuitetu. Razlog zbog kog baš sad skrećem pažnju na ovaj roman je taj što ga smatram ''letnjom knjigom'' - radnja se odvija u Srednjoj Americi, poznatoj po vreloj klimi i dugim letima, a meni je najlakše da se uživim u takve knjige upravo kada se i sama nalazim u sličnoj situaciji tj. godišnjem dobu. 

Dobićete više od ljubavne priče Florentina i Fermine koja se proteže decenijama - dobićete priču o strpljenju, kajanju i prolaznosti života. Kao i u romanu Pukovniku nema ko da piše, i ovde nailazimo na surovu stranu starosti, odnosno, propadanje uma i tela koje ona sa sobom nosi, što treba da nas podseti na to, iako nam se život čini dug poput beskrajnog niza letnjih dana, zapravo prohuji dok mi čekamo da se desi. 

Odlomci:
''Postoji samo jedna stvar gora od lošeg zdravlja, a to je loš glas.''


''Bio je isuviše mlad da bi znao da sećanja koja dolaze iz srca brišu sve ružne uspomene i veličaju one najlepše i samo zahvaljujući toj prevari možemo da podnesemo težinu prošlosti.''


''Gledao je fotografije iz novina, požutele razglednice koje su se prodavalekao suveniri po ulicama i to je ličilo na avetinjski, kratak pregled privida njegovog života. Sve do tada je živeo u iluziji da svet prolazi i menja se, menjaju se običaji i moda, sve osim nje. Ali te večeri je video prvi put, sa punom svešću, da život prolazi i za Ferminu Dasu, kao što prolazi i za njega, dok on ne čini ništa i samo čeka.''

''Trajali su lagano, kao dvoje ostarelih supružnika prekaljenih životom, izvan svih zamki strasti, izvan surovih varki iluzija i izvan obmana saznanja; izvan ljubavi. Jer oboje su živeli dovoljno dugo da bi shvatili da je ljubav uvek ljubav, ma kada bila i ma gde, ali je sve dublja što je bliža smrti.''


*Verujem da svaka kućna biblioteka treba da poseduje bar jednu Markesovu knjigu; ja još uvek nemam nijednu jer sam nezadovoljna lekturom i korekturom izdavačke kuće Sezam book, koja je objavila njegove knjige kod nas. U njihov nekvalitet sam se više puta uverila, tako da zazirem od bilo kakve kupovine već isključivo pozajmljujem iz biblioteke, i to samo dela koja baš mnogo želim da pročitam, kao što je bio slučaj s ovim. *