Awakening

Opet me je obuzela lenjost i sad čekam mart da počnem s vežbanjem. Tako je to kad napraviš pauzu. Odradila sam dva treninga za protekla tri meseca, stvarno sam se pretrgla. U svoju odbranu, trčim za detetom svaki dan i izvodim kuče u šetnju, ali nije to to. Sreća pa je februar kratak mesec, u martu već mogu da se nadam proleću i lepom vremenu, kao i bogatoj ponudi cveća i svežeg povrća na pijaci (rotkvicee, here I come). Otišla sam na čas baleta za žene, da vidim kako ide, ali mislim da to nije za mene; ja sam više zumba skakalica tip. 

Zubar mi je na prethodnoj kontroli nagovestio skidanje proteze, ako se zubi budu ponašali kako treba, pa bi to bila lepa promena. Ne smeta mi sama proteza, odavno sam se navikla, ali mi je zbog nje nezgodno da jedem bilo gde van kuće jer se bojim da ću ostaviti jelovnik na zubima. Jedva sam pregurala slave u prethodna dva meseca :-D Nekoliko puta sam morala da ustajem od stola i idem do kupatila da proverim imam li zaglavljenih komadića hrane; interdentalna četkica spadala  je u neizostavni arsenal moje torbe. 

U planer već upisujem neke zakazane događaje, aktivnosti i izložbe, druženja kojima se neizmerno radujem nakon ovog perioda hibernacije. A sad se bacam na sastavljanje svoje prolećne liste čitanja. Pisaću vam uskoro.