Šta ima novo

Evo me. Nisam zaboravila blog. Nedostaje mi. Svakodnevne obaveze su me samlele, a znate kako to ide s pisanjem - kad prekinete nit, teško je ponovo uspostaviti naviku. Na društvenim mrežama sam prilično redovna, ali blog je nešto drugo, zahteva više vremena, više reči. Ovaj blog je moja beba;  zapravo, odavno više nije beba, napunio je 7 godina. Đak prvak. Pored bloga, imam svoj privatni dnevnik staromodnog tipa - rokovnik čije stranice ispisujem rukom. O tome koliko sam ažurna govori činjenica da pišem u istu svesku od 2011. i da je još nisam popunila, ali sam najvažnije događaje zabeležila. Ni tamo mesecima ništa nisam napisala. Ako ugrabim malo slobodnog vremena, najradije ga utrošim na čitanje. Preko leta sam uspela štošta da pređem, evo sličica nekih knjiga koje sam pročitala: 

Nažalost, nemam vremena za podrobnije pisanje utisaka o pročitanim knjigama; katkad tek napišem mini prikaz na Instagramu. Što se čitanja tiče, sada je drugačija situacija, beba je mnogo nemirnija, više kenjka, traži više pažnje i sve ostalo stoji po strani. Upisala sam i jednogodišnji kurs u oblasti informacionih tehnologija (1. semestar je počeo ovog meseca), tako da se time bavim kad stignem; trudim se da svakog dana pređem pomalo gradiva. Nedostatak društvenog života kompenzujem kupovinom knjiga. Ne umem da stanem. Na Sajmu knjiga sam bila 3 puta. Evo i slike kupljenih knjiga: 

Zasad pročitah Pesme Odiseasa Elitisa i privodim kraju Istoriju pčela. Dovlatov je sledeći. U Laguni pre neki dan kupih Selenićeve Prijatelje neplanski. Sa sajta Publik praktikuma stigoše ilustrovani Gospodar prstenova i Silmarilion. Gospodari gena Majkla Krajtona su bili na sniženju na jednoj dobrotvornoj stranici koju pratim, pa sam ih udomila. Izvedem Emu u park, prođem pored trafike i pokupim Agatu Kristi. Sad mi sestra, kojoj je rođendan ove nedelje, nudi da iskoristim njen popust u Laguni. Verovatno ću prihvatiti. Nemojte misliti da sam zaboravila na Ogija. Sa Sajma sam mu donela oko 15 knjiga (atlasi, slikovnice, radni listovi), a Andrej je dobio svoju prvu ''knjižicu'', onu mekanu za kupanje, koju može i da gricka. Pošto nema nekih izlazaka, putovanja ni od korova, od odeće uzimam samo neophodno jer nisam skinula sav višak od trudnoće (negde sam na pola puta), ostaju mi knjige, koje uvek dobro dođu. Ne znam kada ću ih sve pročitati, ali znam da hoću. Blokirala sam jednu tetu koja mi je zamerila da kupujem knjige na metar, a ništa ne čitam, pri čemu je navela sve naslove koje jesam pročitala. Ne prati na času, ali ne može da ne kritikuje. Ljudi ponekad zaboravljaju da je praćenje blogova, društvenih mreža, Jutjuba itd. na dobrovoljnoj osnovi. 

Ukratko, haotično. Počela u septembru s treninzima, pa nakon 2 meseca prestala. Stan u haosu, igračke i od čaja prazne šolje na sve strane, opadanje kose, noćno ustajanje i plakanje svakih desetak dana kad od umora ne znam gde bih. Takva je prva godina s bebom. I sve tako brzo prođe. Dani se stapaju u jedan. I dovoljan je jedan detinji osmeh da obriše sve brige i neprospavane noći. Trudim se da se ne žalim mnogo jer oni tako brzo porastu i odbace nas. E, onda će nastupiti knjige. I putovanja. I kokteli. 

A ovo je bila moja oktobarska TBR gomila iliti knjige koje sam planirala da pročitam tokom meseca. Potpuni fijasko. 

Nisam pročitala nijednu od zadatih knjiga, već O književnosti (Umbero Eko), Majstora i Margaritu i (ponovo) pročitah Kukavičje jaje Agate Kristi. Više neću praviti liste. 

Nadam se da ste lepo proveli proteklo leto, pročitali štošta interesantno i krenuli u nove radne pobede. Čitamo se i dalje.