Decembar - kad pre?

Da li ste se pshički pripremili za kraj godine? Nisam ni ja. Planiram da na tome poradim tokom predstojećeg vikenda jer bi bilo šteta ne iskoristiti priliku da uživamo u svim onim sitnicama koje potpadaju pod praznične čarolije. Jedva čekam da okitim jelku s Ogijem. Zapravo, moram najpre da je kupim jer sam staru bacila. A ne znam kada ću. Možda i ukrase da dokupim. A o poklonima da i ne počinjem. Kao majka, ćerka, trostruka tetka, kuma itd. imam mnogo dragih ljudi da obradujem bar nekom sitnicom. Jutros sam se svojim očima uverila da pošta zaista štrajkuje, da to nisu samo glasine, tako da će i slanje čestitki biti otežano. A baš sam se nameračila da ih šaljem ove godine (jer mi se 2018. nije dalo). Ja ne dobijam mnogo čestitki (skoro sve se svodi na sms i viber poruke) i uvek im se obradujem. Kad sam već kod Vibera, znate kakve me poruke nerviraju? One kad neko skine sliku s neta na kojoj piše Merry Christmas, Srećna slava i sl. i samo prosleđuje tu istu sliku svima iz imenika. To mi je tako bezlično. Zar je tako teško nekome napisati Srećna Nova godina? Čak i ako imate mnogo kontakata, zar vam tako malo znače da ne možete da odvojite po desetak sekundi za svakog od njih? Ovo su sad neka moja zapažanja i pretpostavljam da zvučim kao cepidlaka. Ne verujem da se vi uvredite kad dobijete takvu poruku/fotografiju preuzetu s Interneta. 

Ovo je ukrasni papir koji sam odabrala ove godine, kupljen u C&A, deluje izdašno - beli s nepravilnim zlatnim linijama (ništa novo od mene, i dalje trzam na zlatne detalje). Za dečje poklone tek treba da kupim neki šareniš. Sebi sam za Novu godinu naručila ilustrovano izdanje Hari Poter i Vatreni pehar i čekam da stigne (sreća pa kurirske službe ne štrajkuju). Kad sam kod Harija, gleda mi se Kamen mudrosti, taj mi je nekako najprazničniji od svih filmova iz serijala. A ove sezone planiram Ogija da upoznam s Mekolijem Kalkinom i franšizom Sam u kući. Znam da na Divi ima sijaset filmova čija je radnja smeštena u vreme Božića, ali ih nekako uvek prenebregnem. 

Kozmetičke stvarčice koje su odnedavno u redovnoj upotrebi: Nuxe višenamensko ulje (za lice, telo i kosu) božanstveno miriše. Inače nisam pristalica proizvoda ''sve u 1'' jer se redovno ispostavi da ni za jednu namenu nije naročito dobar nego sve obavlja polovično, ali pošto maksimalno štedim na vremenu, ovo mi dođe zgodno, da sve namackam odjednom (koristim i za ruke&nokte). I dalje sam u declutter raspoloženju (redovno se rešavam svakog viška stvari i nagomilavam samo knjige. I poneku šolju), tako da je i s te strane praktično. Ja sam žena koja ima jednu maskaru, jednu olovku za oči, jedan parfem (ovaj mali roll on parfem sam dobila na poklon), jednu paletu senki (kojoj sam već dušu izvadila i uskoro puni 3 godine, pa sam uzela ovu malu Revlonovu prošle nedelje). Moguće da trenutno imam i samo jedan karmin, što jeste oskudno, ali, hej, na porodiljskom sam, što podrazumeva da sam 90% vremena nenašminkana, sa domaćinskom punđom na glavi (jer me beba redovno čupa za kosu), u duksevima i helankama. Ali bar imam fensi ulje. I nove svetle pramenove. Volim tamnu kosu, ali su me pramenovi osvežili ili bar umišljam da s njima delujem živahnije/manje umorno. 

Sad nisam sigurna da li ovo zvuči kao razmažena jadikovka i opterećenost sitnicama - nadam se da ne, znate već da se ovde uglavnom i bavim sitnicama, a one krupne stvari rešavam u stvarnom životu. Svemu se posvećujem pomalo, što znači nedovoljno - malo učenja, malo čitanja, malo aktivnosti (treninga ili šetnje s Emom), malo pospremanja kuće. Znate kako čovek kad je mlad, adolescent, bude sklon razmišljanju, preispitivanjima i filozofiranju o poenti života? Odavno više nemam vremena za to. A i znam koja je poenta života. Odnosno, poenta mog života. Da budem srećna. I sad sam se setila Šarlot iz serije Seks i grad, koja se dotakla teme sreće u razgovoru sa svojim drugaricama. ''Srećna sam. Svaki dan. Ne svaki dan po ceo dan, ali svaki dan.'' I to je to. Potpuno sam se pronašla u tome. Više delam, manje razmišljam (jer većina odraslih mora tako, suočena s podugačkom listom obaveza koje treba da izvrši svakog dana), ali umem da zastanem i poželim da zaledim neki trenutak u vremenu. Ne samo kad se desi da su deca dobra i niko ne plače, već i u običnoj šetnji parkom, s Emom koja njuška okolo. Kad posmatram kako se list otkida s drveta. Kad sam s mamom ili tatom. Dok ispijam prvu šolju čaja u svitanje. 

Ne znam zašto, rastužih se sad. A tako sam želela da se uvedem u pretpraznično raspoloženje, Probaću ponovo za koji dan. A vama javljam kako je prošlo kićenje jelke.