Gotika

Gotika/The Goth

Iako sam svaštočit, to nemojte shvatiti u doslovnom smislu jer postoje žanrovi kojima nisam naklonjena i ne izazivaju moje interesovanje. Za Gotiku sam pretpostavila da je tinejdž horor, dakle skup dveju oblasti koje zaobilazim. Međutim, želela sam da pročitam neki japanski roman (ili priču) strave jer znam mnoge ljude koje to fascinira, pa reših da napravim izlet posredstvom izdavačke kuće Tanesi, koja objavljuje najviše knjiga japanskih autora kod nas. 

Nesvakidašnji roman-zbirka koji sadrži 6 priča povezanih istim likovima. Negde je ta povezanost očigledna, dok u nekim pričama samo uzgred proveje neki poznati nam lik, održavajući tu povezanost jednom tankom niti.

Prva priča, Gotika, možda najviše naginje hororu (u smislu da ima raskomadanih delova tela), ali mi je ona pod nazivom Grob bila najstravičnija. Saeki je ljubazni komšija koji uživa u bavljenju baštovanstvom, kod kog se dečak po imenu Kosuke skloni nakratko jer se posvađao s ocem. I otud se nikad ne vrati kući. Jednostavnim jezikom napisane rečenice od kojih vas podilaze žmarci i ledeni talas jeze vam prostruji kroz telo jer shvatate da ponor ljudskog uma može biti zastrašujuće dubok. I da možda svakodnevno srećemo nekog poznanika koji nije onakav kakvim ga smatramo.

Ovo nije horor u stilu Klajva Barkera već nešto suptilnije, tananije, što neće izazvati zgražavanje i gađenje već izaziva preispitivanje tamne strane čovekovog uma, strane koja je, poput druge strane Meseca, nevidljiva oku.

Glavni likovi Gotike jesu tinejdžeri, srednjoškolci, fascinirani mračnom stranom svesti, koji, u svojoj ljubopitljivosti, čine korak dalje. Pored nabrojanih Gotike i Groba, ovde imamo još četiri priče – Rez, Pas, Sećanje/Blizanci i Glas. I, među njima, jednu nevidljivu poveznicu, nešto čemu još niko, ni uz sve napore, nije uspeo da umakne – smrt. 

Gotiku je teško žanrovski svrstati jer izlazi iz okvira horora i trilera, ali, zarad lakše orijentacije onih koji se dvoume da li da je čitaju, reći ćemo da je hibrid ova dva pravca.