Stubovi Zemlje

 

             The pillars of the Earth

Ova trilogija me je duže vreme privlačila (kao i druga koju je Folet napisao: Sunovrat divova, Zima sveta i Na rubu večnosti) i, posle kraćeg dvoumljenja, odabrala sam i kupila sve tri knjige. Očekivala sam da ću ceo februar posvetiti jednoj knjizi, međutim, pročitala sam je za dve nedelje, što i nije tako loše, a takođe i govori da pred sobom nisam imala mnogo zahtevno štivo (cenim da bih Ekoovu knjigu istog obima čitala mesecima). Jedina prepreka je bio moj suprug koji je istovremeno kad i ja odlučio da želi da čita Stubove zemlje, pa smo se ponekad jurili, da ne kažem otimali oko knjige. 

Folet nas vodi u Englesku 12. veka, kada je, nakon smrti kralja Henrija, koji iza sebe nije ostavio naslednika, nastao građanski rat i borba oko prevlasti između pretendenata Stivena i Mod. Tom Zidar je u potrazi sa poslom i sa svojom porodicom (surpugom Agnes i dvoje dece, Alfredom i Martom) putuje ne bi li pronašao novog poslodavca i obezbedio svoju egzistenciju. Njegova najveća želja je da sagradi katedralu, veličanstven spomenik Bogu, ali put do njenog ostvarenja ne ide glatko. Teška situacija u zemlji i neuspešna potraga za poslom dovešće Tomovu porodicu na ivicu opstanka i umiranja od gladi. 

Tom ćutke izađe. Osećao se potpuno potučenim. Dopustio je nadama da prebrzo uzlete; nema ničeg neobičnog u tome da nekog odbiju. Ali previše ga je uzbudila mogućnost da opet radi na katedrali. Sada je ostala slaba nada da će raditi na dosadnom gradskom zidu ili na ružnoj kući nekog zlatara.

Ubrzo nakon Tomove porodice upoznajemo i Filipa, priora malog manastira kog su odgajili monasi i koji se bori za svoje mesto u večitoj igri nadmudrivanja među sveštenstvom, kao i Alijenu, mladu kćer svrgnutog plemića čijoj je proprasti doprineo Vilijam Hamli, skorojević i sadista. Vilijama smo već sreli na početku naše priče kada je otpustio Toma i pokušao da ga izigra ne isplativši mu zarađen novac. Na ovaj način smo izdvojili četiri narativne niti koje prožimaju Stubove - Tomovu, Filipovu, Alijeninu i Vilijamovu, s tim što će se, nakon nekog vremena, fokus sa Toma prebaciti na njegovog pastorka Džeka. Njihove sudbine su uvezane, a poprište svih dešavanja je, naravno, Kingsbridž. Primetićemo da se pisac drži činjenice da ljudi u to vreme nisu imali prezimena već su se raspoznavali po zanimanju (Tom Zidar i njegov sin Alfred) ili Hamli (u primeru Vilijemovog sela). 

Pročitala sam da katedrala u Kingsbridžu, čija je radnja opisana u ovom romanu, zapravo ne postoji i da je Folet bio inspirisan dvema istinskim katedralama (u Linkolnu i Vinčesteru) prilikom stvaranja ovog dela, kao i da je godinama istraživao, pisao i prepravljao Stubove i bio prijatno iznenađen odzivom čitalaca i prihvatanjem umnogome drugačijeg žanra od onog na koji ih je bio navikao. 

Stubovi Zemlje jesu fikcija i tako sam ih i doživela, iako su smešteni u jedno burno istorijsko razdoblje nakon smrti kralja Henrija Prvog. Pred kraj romana posvedočićemo (iz autorovog ugla, naravno) i ubistvu Tomasa Beketa, kanterberijskog nadbiskupa koje je planski sprovedeno pred kraj 1170. godine. Kad sam već pomenula godinu, dodala bih i da je vremenska linija romana rastegnuta na polovinu veka i da ćemo likove koje na početku zatičemo u ranoj mladosti, na kraju ispratiti u starost, bar one koji su imali tu sreću da je dožive. Dobar potez je uvođenje ne jednog, već sva snažna ženska lika, Elen i Alijene, s tim što je ovoj potonjoj ipak dato više pažnje. Vilijam Hamli je glavni negativac, koji nijednom čitaocu neće biti simpatičan i verujem da je većina jedva čekala da vidi kaznu koju će snositi za sva zlodela koja je počinio  - od spletki, preko pljački i silovanja, do pohare i prebijanja. Iskompleksiran zbog statusa svoje porodice, uz dominatnu i podmuklu majku, ovaj mladić pokazuje i jednu neobičnu osobinu - strah od Boga. Naime, svestan je svojih loših postupaka, ali ne čini ništa da bi se promenio. A i zašto bi, kada može da se dogovori sa sveštenikom da mu posle svakog nečasnog poduhvata oprosti grehe (neću da ulazim u apsurdnost verovanja da ti počinjene grehe može oprostiti čovek, makar bio i svešteno lice). 

Zanimljivo je čitati o tlocrtima katedrale i arhitekturi, kao i o načinu života stanovništva - delovi o pijaci i trgovini, kao i prikaz unutrašnje  strane života u manastiru. Očekivala sam više epskih momenata i  možda bih volela da je njima posvećeno više pažnje. Kao najemotivniju scenu bih izdvojila ostavljanje tek rođenog deteta na majčinom grobu, kako ga porodica koja ne može ni sebe da prehrani ne bi gledala kako polako umire od gladi. 

Folet će nam pružiti priliku i da izađemo iz engleske provincije i otisnemo se u delove zapadne Evrope prateći Džeka, a potom i Alijenu. Zamerila sam Foletu limunada momente poput prepoznavanja porodice ili nekih deus ex machina trenutaka (na primer, kada Alfred nasrne na Alijenu), koji su za mene suviše veštački. S godinama postajem skeptik i džangrizalo i teže varim ono što bih u mlađim danima glatko progutala i oduševila se, čak. Ako bi trebalo da ocenjujem, dodelila bih mu četvorku. Imam u planu i čitanje ostalih delova trilogije o Kingsbridžu jer mi se svidela u dovoljnoj meri da nastavim, ali ne u skorije vreme. 

Iako ne mogu reći da se knjiga izdvaja toliko da bih je svrstala u omiljene, priznajem da su Stubovi Zemlje jedna snažna konstrukcija koja svojim univerzalnim temama odoleva zubu vremena.