Frederik Begbede

Ovog meseca upoznala sam se s delom Frederika Begbedea, tačnije, dvema njegovim knjigama: ''699 dinara'' (99 francs) i nastavkom ''Upomoć, molim za oproštaj''(pišem upomoć sastavljeno jer smatram da u ovom slučaju tako treba; ne interesuje me to što na koricama piše odvojeno). Istaknuti savremeni francuski pisac je kao naratora odabrao Oktava Parangoa, maga sveta reklama koji ume da takne potrošača gde je najslabiji i ošiša ga kao ovcu. Svi smo mi ovce, konzumenti koji gutaju ono što im se servira, smatra on. Padamo na lep izgled i lažne emocije koji čine osnovu svakog plasiranja proizvoda, jurimo za novcem, želeći sve više, i udaljavamo se jedni od drugih u suludoj trci koju ne možemo dobiti. Begbede nam otkriva deo tog sveta u kom se sve gleda kroz novac, i gde su mladost i lepota osnovni preduslovi ako želite da postignete nešto u životu. Prva knjiga bavi se njegovim životom u Parizu, mahinacijama jednog advertajzera, komplikovanim osećanjima prema bivšoj devojci, Sofi, a nastavak je nešto drugačiji - pisac je preskočio nekoliko godina i smestio svog, sada četrdesetogodišnjeg (anti)junaka u Rusiju. Najveću zemlju na svetu sagledaćemo Oktavovim očima, usput ponešto i naučiti. Od šezdeset sunčanih dana godišnje, ja sam doživeo četiri, što nije malo. Noć prestaje da pada u Peterburgu već u maju, pa je teško spavati. U tri ujutru sunce zađe na sat vremena, i nema šanse da spavate duže od njega.
Ovo je svedočanstvo o vremenu u kome čovek u jurnjavi za novcem i priznanjima, izgubi sebe. 

Sve je privremeno i sve se kupuje. Čovek je proizvod, kao i svaki drugi, s ograničenim rokom upotrebe. 

Begbede nije težak pisac, pri čemu podrazumevam to da ne kiti svoje rečenice, ne sklapa komplikovane konstrukcije, ali, uprkos tome, umara. Pretpostavljam da uzrok leži u toj količini informacija koje istrese pred čitaoca, a sve imaju negativnu konotaciju i tiču se poroka, terora mladosti i lepote, zagađivanja planete, konzumerizma, otuđenosti među ljudima... Na kraju nam servira i obrt dostojan telenovele, ali ne želim da vam otkrivam previše. 

Sve je privremeno: ljubav, umetnost, planeta Zemlja, vi, ja. Smrt je toliko neizbežna da sve odnosi iznenadno. Kako znati da baš ovaj dan nije poslednji? Verujemo da imamo vremena. A onda je odjednom gotovo, davimo se, vreme je isteklo. Smrt je jedini sastanak koji vam nije zabeležen u rokovniku. 

Iako mu knjige nisu obimne, osećala sam se nekako izmoždeno. Pri tome, pravila sam pauzu između prvog i drugog dela -  čitala sam Nordijsku mitologiju Nila Gejmena. Nije mi žao što sam malo skrenula sa svoje uobičajene čitalačke putanje, želim povremeno da pročitam i neki otrežnjujući, moderni roman poput Begbedeovih, ali u malim dozama. Eventualno bih pročitala još njegov Francuski roman, i time stavila tačku na druženje s ovim piscem. 

                                                                          📖

''Gospodo, naš cilj je jednostavan: tri milijarde žena treba da želi da liči na jednu istu ženu. A moj problem je da nađem tu jednu.'' 

*

Nezaposleni su nesrećni jer nemaju posao, a zaposleni jer ga imaju.  

*

Svaki pisac je tužibaba. Svaka književnost je prokazivačka. Ne vidim šta je drugo smisao pisanja knjiga ako ne pljuvanje po nečemu.

*

Oktav zaspi uz neki film s Tomom Henksom (on je više od glumca; on je sredsvo za uspavljivanje).

*

Živim u Moskvi već godinu dana, u gradu Izneverenih Očekivanja. Ovde je lepota nacionalni sport. Rusija je velika, a njeni stanovnici su siromašni: njihova jedina zabava sastoji se u recitovanju pesama dok šetaju kroz brezove šume, ili u popodnevnoj dremci na obali širokih, nepokretnih reka. Njihove crkve liče na zlatne sladolede.