Oktobar u slikama

Mislila sam da će oktobar biti mesec za leškarenje, ali su me lepo vreme i razne obaveze često držali van kuće. Dan mi, sad kad je kraći, još brže prođe, tako da se iznova zapanjim kada shvatim da je vreme za spavanje. Za mene je najznačajniji događaj u oktobru, naravno, bio Sajam knjiga u Beogradu - ovaj sjajan doživljaj,  energija mnoštva ljudi i miris novih knjiga uvek mi ogreju srce. Posetila sam i Narodni muzej, prvi put nakon što je ponovo otvoren za posetioce, ali bih volela da odem još jedanput i to u pratnji vodiča. Svakako je bolje odvojiti 2-3 sata i otići u samostalnoj režiji nego čekati Noć muzeja i gužvu. 

U septembru sam se bacila na bojanke za odrasle (moja se zove Jesenja balada, kupljena u Vulkanu), ali mi je početno oduševljenje splasnulo i shvatila sam da imam sve manje vremena i strpljenja da se time zanimam. Ipak, neko vreme sam uživala u pogledu na crteže gumenih čizama, lišća i ostalih pratećih dodataka jeseni. Jedino što mi se nije dopalo su dve strane na kojima su bube, i to ne neke slatke bubamare već nešto nalik na jelenka. Slikala sam je jednom za Instagram, ali sad ne mogu da nađem tu datoteku, pa ću vam uslikati da vidite sledeći put. Imaju bojanke za sva četiri godišnja doba, pa, ako mislite da se oprobate u bojenju, preporučujem Zimsku bajku jer nam od jeseni nije još mnogo ostalo. Kupila sam neke loše bojice koje se jedva vide na papiru (zato što mi se nije davalo 900 din na Faber Castell - za te pare više volim da kupim knjigu), pa sam onda mažnjavala Ogijeve, koje su mnogo bolje. 

U kućnoj varijanti sam pogledala film ''Me before you'' jer me nekako asocira na jesen - divan engleski krajolik, a simpatična Emilija Klark u svojim otkačenim odevnim kombinacijama me uvek razgali. U poslednje vreme zaista retko gledam filmove i serije, nekako mi uvek izmaknu iz šaka, tako da mi je jedan film mesečno postao norma. Doduše, vratila sam se ritualu gledanja Doktora Hausa (radnim danom od 19h na Pink 2), pa se zanimam dok peglam veš #glamurozanživot

Nisam mnogo čitala, istini za volju, ali sam napokon završila Praško groblje, roman od kog sam zaista mnogo očekivala i koji mi se nije dopao. Razmišljala sam da li da pišem nešto nalik recenziji, ali sam odustala jer mi je knjiga bila veoma konfuzna, s mnoštvom podataka od kojih ne znam šta je istorija, a šta piščeva izmišljotina; preterani izlivi antisemitizma i opisi orgija mi se zaista nisu dopali i pitam se zašto nisu sva poglavlja mogla da budu nalik onome pod nazivom Pariz, koje je sasvim pitko i informativno. Zaista me je namučila ova knjiga i jedva sam čekala da je dovršim. Ne poznajem dovoljno istorijske prilike (Kraljevstvo dveju Sicilija, na primer) da bih mogla da uživam u ovoj knjizi i čak ni ubistva koja su usledila nisu uspela da me zaokupe. 

Pre nje sam čitala ''Baudolina'', ''Ostrvo dana pređašnjeg'' (očekivala sam da Praško groblje bude otprilike u tom rangu) i ''Nulti broj''. Zasta mi je žao što se nismo našli Eko i ja. U svojoj biblioteci imam još dve njegove nepročitane knjige, i, nakon što završim s njima, završavam i s ovim piscem.