Burmanski dani

Pogodite ko se krajem aprila zasitio laganice i (privremeno) okrenuo malo ozbiljnijim autorima? Ni ja ne mogu da verujem! Dosad sam pročitala 4 Orvelova dela (1984, Životinjsku farmu, Niko i ništa u Parizu i Londonu i Put za Vigan) i duže vreme sam merkala ovu ediciju Otvorene knjige ne bih li malo obnovila svoju kolekciju. Doduše, promašila sam temu, mislila sam da ova knjiga govori o Orvelovim danima koje je proveo u Burmi, (pet godina je proveo radeći u policiji), dakle, smatrala sam da je u velikoj meri autobiografska, poput Puta za Vigan, recimo. 

Krenimo na putovanje u kolonijalnu Burmu, u dvadesete godine prošlog veka. Obavezno stavite slamnate šešire i nanesite sprej protiv komaraca :-) Očekuju vas dugi vreli dani okupani jarkim suncem i sparne noći, klasne razlike i neverovatno uverljiva slika života u Burmi. Ako pročitate sažetak na poleđini korica, naći ćete podatak da roman govori o pokvarenom sudiji U Po Kinu koji po svaku cenu želi da uništi reputaciju domaćem doktoru, Verašvamiju, služeći se prljavim trikovima i indirektnim napadima. Međutim, najveći deo ovog Orvelovog pisanija prikazuje nam Džona Florija, trgovca i najvećeg (zapravo jedinog) belog prijatelja doktora Verašvamija. 

Flori je tridesetpetogodišnjak (ne zaboravimo da je muškarac u tim godinama bio već čiča u vreme dešavanja radnje), hedonista koji udobno živi, ima jednu neotesanu Burmanku za ljubavnicu i odanu kerušu Flo (ženku koker španijela ❤️), član je ekskluzivnog kluba koji prima samo belce i u koji njegov prijatelj Verašvami žarko želi da se učlani. Flori je jedini koji bi voleo da mu pruži podršku, ali se ne usuđuje jer bi tako izazvao konflikt sa ostalim članovima, zadrtim Englezima. Englezi sebe smatraju za višu rasu, stvorenu da gospodari prljavim Indijcima i ostalim ''crncima'' (kako ih nazivaju) i autor nam je ovde više nego uspešno dočarao tu hladnoću i netrpeljivost prema domorocima. Flori se, doduše, već uveliko navikao na život u Burmi, ali će njegove ustaljene dane poremetiti dolazak Elizabete, udavače iz Engleske, koja je, ostavši sama na svetu, stigla kod svoje tetke, gospođe Lakerstin. 

Za mene je ovo bio prilično drugačiji pogled na Orvelovo pisanje, razlikuje se od onog na šta me je navikao, ali mi se dopalo. Imam jednu zamerku, nešto što me je šokiralo (a to je kad pred kraj Flori ubije svog psa), čitala sam taj deo pred spavanje i potreslo me je. Zabelela sam deo prethodne rečenice da vam ne bih pokvarila ukoliko planirate da čitate. Samo da toga nije bilo, utisci bi bili potpuno pozitivni, a ovako mi je ostalo gorčine u srcu. Znam da je to fikcija. Doduše, veruje se da je dobar deo romana zasnovan na stvarnim ličnostima i događajima, pogotovo onaj koji se odnosi na rasizam i korupciju. Od mene ima preporuku, a na spisak za sledeći Sajam knjiga sigurno stavljam bar još jedan Orvelov naslov.