Fascinantni Japan

Fascinantni Japan ( Ilja Musulin i Tanesi, 2016) je zbirka autorskih članaka koje je Ilja Musulin, filolog, novinar i predavač na univerzitetu u Tokiju, tokom godina pisao i objavljivao u domaćim medijima, i koji nam pružaju vrlo detaljan uvid u način života japanskog naroda. Pošto su mi male šanse da ikada odem u Japan, ovo čitalačko iskustvo mi je sjajan način da prošetam njihovim ulicama, zavirim im u stanove, a bogme i u umove. Sad bi neko rekao ''Nikad se ne zna'', ''Ako nešto silno želiš, to ćeš i ostvariti'', ali poenta je da nije baš da to toliko silno želim,  i da želja i cilj nisu isto. Da se manem svojih želja i pređem na knjigu, zbog koje i čitate ovo. 

Ilja Musulin nam otkriva zaista fascinantni (ne umem da nađem reč koja je prikladnija od te već upotrebljene u naslovu) svet Dalekog istoka i vrtoglavi uspon carevine na koju su bačene dve nuklearne bombe i koja se doslovno uzdigla iz pepela i postala jedna od najvećih tehnoloških sila. Samopožrtvovanje, marljivost i čelična disciplina japanskog naroda zavređuju i izazivaju poštovanje, a mnoštvo najrazličitijih informacija će podstaći čitaoca da nahrani svoju radoznalost. Tekstovi su grupisani u pet oblasti: Kultura i svakodnevni život, Društvo, Hronika, Nauka i tehnologija i Istorija, a uz to imate i 20-30 kolor fotografija, od kojih su pojedine delo autora knjige.

Sam stil je novinarski - kao što pomenuh, u pitanju su članci (čini mi se da su svojevremeno objavljivani u Politici, a autor je radio i za RTS) - dakle, informativan, nepristrasan, bez ukrasa i nagađanja i vešto nam predstavlja najrazličitije aspekte života u Japanu. Dok čitam o uviđavnom ponašanju u gradskom prevozu (Japanci se trude da budu što tiši, ne pričaju telefonom, taman posla da slušaju muziku, a svi koji su iole prehlađeni nose maske preko lica), letećem vozu (koji levitira iznad šina posredstvom magneta), modernoj klinici za kućne ljubimce, rastužim se kada to uporedim sa stanjem u našoj zemlji i koliko mi kaskamo i za zemljama mnogo manje naprednim nego što je Japan. S druge strane, prelazeći poglavlja koja govore o stopi samoubistava, kao i prekovremenom radu koji može dovesti i do smrti, pomislim kako mi i nije tako loše ovde. Feminizacija muškaraca, demencija, sajber samoubistva - samo su neke od bitnih tema koje je Musulin koncizno obradio i približio srpskom čitaocu, a za razbibrigu čitajte o robotu dinosaurusu koji radi kao recepcioner jednog interesantnog hotela, svetskoj pop senzaciji AKB 48, metodi kojom se obeležavaju lopovi da bi bili svima uočljivi... Bilo da je posmatrate sa kulturološke, sociološke, istorijske tačke gledišta ili samo želite da saznate nešto zanimljivo o ljudima s kojima delimo planetu, ova knjiga vas neće razočarati. Zbog toga sam i našla vremena u svom pretrpanom rasporedu i napišem koju reč o njoj, da vam skrenem pažnju da postoji. Znam da ima svoju publiku, ali je uopšte ne viđam kod ljubitelja knjiga koje pratim, a mislim da to zaslužuje.

Obilazila sam ja oko Musulinovih knjiga malo manje od dve godine i najzad se dočepala one  koja je prva objavljena i od koje sam želela da krenem. Veoma mi je prijao ovaj izlet u nefikciju, planiram detaljnije da istražim njena velika prostranstva i nadam se da ću tokom godine uspeti da pročitam Japan iznutra i Knjigu o Japanu i na taj način zaokružim ovu trilogiju.