Tokom marta - serijal Kod kuće 1. deo

Ovih dana sam stalno kod kuće, kao i većina vas. To polako počinje da utiče na moje raspoloženje, ali 'ajde, znam da treba da budem srećna što smo moja porodica i ja živi i zdravi. Imala sam mnogo planova za poslednji mesec svog porodiljskog odsustva i obaveza koje sam htela da rešim i sad je sve to otkazano. Kućna izolacija ima svoje prednosti, ali je nama s malom decom (Ogi ima 5 godina, a Andrej 10 meseci) prilično teško da se organizujemo i uradimo nešto konkretno jer većinu vremena posvećujemo njima. Dakle, romantične predstave o celodnevnom čitanju knjiga i gledanju propuštenih serija su za mene i meni slične nemoguća misija, ali mi je suprug kod kuće, pa možemo da se smenjujemo oko čuvanja dece. Sad verovatno zvučim kao veštica koja ne uživa u tome što je s decom 24h dnevno, ali me nije briga. Iako mnogo volim vreme koje provedem s njima, volim da imam i nešto vremena za sebe. Za učenje, prvenstveno - sreća pa sam upisala onlajn nastavu i ovo vanredno stanje ne utiče na moje obaveze oko iste. 

Tek pre neku godinu sam počela da uviđam razmere slobode koju sam imala pre nego što su stigla deca - spontani izleti, čitanje knjiga bez prekidanja, filmski maratoni ili jednostavna dokolica. Svoje kasne dvadesete nisam baš najmudrije iskoristila, bila sam lenja, bez mnogo obaveza i dan bi mi proleteo, a da ništa konkretno nisam uradila. Doduše, dobar deo tog perioda sam bila u malom mestu koje je imalo velika ograničenja, ali zato je tu Internet. Coursera pruža ogromne mogućnosti učenja i usavršavanja, pa razni Youtube tutorijali, virtuelne muzejske ture, učenje jezika, dizajna, fotografije, kuvanja, mogućnosti onlajn zarade, ma, šta god da vam padne na pamet. Od oflajn aktivnosti (koje su sada obustavljene) volim bioskop, časove plesa, odlaske u teretanu, pešačenje u društvu; volim da otkrivam fotogenična mesta, da posetim izložbu, probam neobičan kolač u poslastičarnici (ne sećam se da li sam vam pisala o toploj čokoladi s aromom ljute papričice koju sam pila u Bratislavi), idem na plivanje i svašta još, pa sam sad malo žalosna što ću ko zna kada ponovo imati priliku za takve stvari. 

Zainteresovala sam se za oblast preduzetništva otkad sam imala taj predmet, pa nameravam da iščitam knjige koje govore o tome. Nikad nisam bila u ljubavi s popularnom psihologijom, ali imam ove 3 knjige koje se svrstavaju u tu oblast, jedino što nikako da se nakanim da ih pročitam. Hoću da dam šansu ljudima koji pišu o svojim poslovnim uspesima, dele neke strategije i motivišu čitaoce da se angažuju na polju zaposlenja, bilo da rade za sebe ili nekog drugog. Većina savetuje da budete sami svoj gazda, ali je to mač sa dve oštrice. Kad pročitam knjige, podeliću da li sam i šta naučila iz njih.

U planeru pratim neke svoje navike i rutine, a bilo bi lepo i da neke stvari izbacim ili bar smanjim (npr. šećer), pa bih mogla da se motivišem ako upišem i to. Pridodala sam biotin dnevnoj rutini (već uzimam B12 zbog vegetarijanstva, i pijem različite šumeće tablete kad se setim), ali ne primetih neku razliku. Kosa mi jeste oporavljena od iritirajućeg opadanja koje nastupi nekoliko meseci nakon porođaja (prošlo jeee), ali mi se nokti i dalje listaju i izgledaju prilično loše. Unos vode sam zanemarila, kao i svake zime, pa sam nedavno imala napad bubrega (nakon punih 5 godina pauze). 

Moj Ogić je napunio 5 godina prošle nedelje, ali nismo to mogli lepo da proslavimo tokom vikenda jer je već počela da se širi panika zbog virusa. Ipak, najvažniji ljudi su bili uz nas. Od ponedeljka je vrtić zatvoren, tako da nam je veselo u kući. 

Pretpostavljam da ćemo svi mi blogeri/instagrameri/jutjuberi češće nego inače da vam se javljamo, sad kada smo stalno kod kuće. Čini mi se da je većina ljudi ozbiljno shvatila vanredno stanje, mada i dalje vidim pametnjakoviće koji se šetkaju bez povoda i ugrožavaju svoje i tuđe zdravlje. Budite mi dobro 💖