Isolation diaries vol III

Vanredno stanje izazvano korona virusom vidim kao priliku da smanjim svoju nepročitanu gomilu jer sam prošle godine preterala s kupovinom knjiga (ali sam navela i opravdanje za to - ukratko: bila sam trudnica/porodilja, nigde nisam izlazila, putovala, kupovala odeću, bilo mi je malko dosadno, ostajalo mi je jedino da kupujem knjige). Uslikala sam srećne dobitnice (zaboravih da umetnem i Priče o čudnovatom Ransoma Rigsa), pa krećem od Rastka Petrovića i Amina Malufa. Naravno da imam i da učim za kurs informacionih tehnologija, dvoje male dece koja mi skaču po glavi, stan koji se zaprlja dok kažeš keks... Sreća pa sam udata za savremenog čoveka koji shvata da brigu o deci valja podeliti i da to nije isključivo ženski posao. I drago mi je što sam zapazila da ima sve više mladih očeva koji aktivno učestvuju u podizanju potomstva, menjaju pelene, uspavljuju decu i svašta još. Pošto se od žena danas očekuje da rade kao muškarci i da ne budu ''samo domaćice'', pošteno je da i teret brige o kući i deci bude podeljen. Nas dvoje trenutno ne idemo na posao, tako da smo svi na okupu po ceo dan. Volela bih da mi je poslednji mesec porodiljskog odsustva prošao produktivnije jer sam isplanirala svašta, uključujući i odlazak na more, ali će biti valjda još prilike ove godine. Umesto toga sam pogledala nekoliko filmova, pročitala nekoliko knjiga i nabacila možda dva kilograma. Pogledala sam Rebeku nakon što sam pročitala knjigu, da lepo zaokružim doživljaj (primećujem da se kraj razlikuje). Đorđe je zaspao na trećini filma. 

 
 

Fali mi fizičke aktivnosti i šetnje, pa sam instalirala aplikaciju za vežbanje na telefon (još kada bi mogla da vežba umesto mene...). Navikne se čovek na ovo. Ja sam inače više kućni tip, pa nisam preterano teško podnela vanredno stanje, ali naravno da mi nedostaje normalan život. Jedanput sam pročitala da je ljudsko telo stvoreno za kretanje, a ne za mirovanje i uvek se toga prisetim kada me nešto mrzi da uradim. Danas me, konkretno, mrzi da učim i samo nalazim izgovore da zabušavam jer je naišla oblast koja me ne interesuje posebno. Kao da ponovo imam 20 godina. Valjalo bi da skratim priču i bacim se na bežične protokole. Ostanite mi zdravi i očekujte još kućnih postova i recenzija knjiga u narednom periodu. Pozdrav!