Mornar koji je izneverio more

Pred vama se danas nalazi jedan japanski roman objavljen sredinom XX veka. Napisao ga je Jukio Mišima (pseudonim autora po imenu Hiraoka Kimitake), vrlo plodan pisac koji je triput bio nominovan za Nobelovu nagradu. Nevelikog je obima i simbolično podeljen na 2 dela - Leto i Zima. 

Noboru je trinaestogodišnji dečak koji živi s majkom, relativno mladom ženom i udovicom. Već na početku nam pisac otkriva Noboruovu prljavu malu tajnu - on krišom kroz rupicu na zidu svoje sobe posmatra majku pred spavanje, u svoj njenoj razgolićenoj ženstvenosti. Ali, Noboru to ne čini uvek, već samo kada je majka stroga prema njemu; time je na svoj način kažnjava. 

U trinaestoj godini, Noboru je bio ubeđen da je genije (i ostali članovi družine su o sebi isto mislili) i bio je siguran da je život sačinjen od nekoliko jednostavnih znakova i odluka. Smrt je pustila koren već u trenutku rođenja i stoga je čovek jedinu utehu pronalazi u tome da je zaliva i neguje. Razmnožavanje je bilo čista fikcija, a prema tome, i samo društvo. Očevi i učitelji, već samim tim što su očevi i učitelji, nosili su teško breme krivice. Zato je smrt njegovog oca, kada je imao osam godina, bila radostan događaj kojim je mogao da se ponosi. 

Njegova majka, gospođa Kuroda, uspešna je poslovna žena, trgovkinja, koja se upušta u  vezu s mornarom Rjuđijem Cukazakijem. Iako većina izabere posao mornara zato što voli more, Rjuđi je bio vođen mržnjom prema kopnu. Sama činjenica da je Cukazaki mornar, koji je gotovo neprestano odsutan, podriva svaku mogućnost stabilne veze. Međutim, situacija će se kasnije promeniti. 

Noboru je u osetljivim godinama kada je dečacima potreban čvrst muški uzor. Sticajem nesrećnih okolnosti, on je toga lišen, a Cukazaki ne uspeva da se nametne (niti se preterano trudi) da preuzme tu ulogu. Dečaka vaspitava društvo, koje čini odabrana grupica delinkvenata među kojima se ističe dečak koga svi zovu Šef. Autokrata s maskom demokrate,  on upravlja svojom malom državom koju čini nekoliko podanika. Na osnovu razgovora među njima možemo zaključiti da je reč o zanemarenim dečacima koji nisu dobijali ljubav, podršku i vođstvo svojih očeva, kivnim na sebe i ceo svet. 

Prelomna tačka romana je Rjuđijeva odluka da prekne s plovidbom i zasnuje zajednicu s Fusako i njenim sinom. Odricanje od discipline koju sa sobom povlači oficirsko zvanje i neizvesnosti koja je neizostavan pratilac putovanja radi udobnosti domaćeg života u Noboruvom srcu rađa prezir. Mornar koji je izneverio more. Posredna izdaja vrednosti starog Japana - iako nije u pitanju kršenje ljudskih zakona, Noboru to smatra činom odustajanja, moralnog kukavičluka i nedostatka časti. Nešto zbog čega treba ispaštati. Neprirodni, nestabilni trougao Fusako-Noboru-Rjuđi više ne može da funkcioniše. 

Mišima nam je ovde pokazao kakve mogu biti posledice nedostatka muškog uzora u prelomnim godinama dečaštva. Majka nije dovoljna dečaku u tim godinama; njemu je potreban neko na koga će se ugledati, ko će mu biti vodič i oslonac, neko ko će pokazati pravu razmeru nežnosti i čvrstine. U suprotnom, mladi, prijemčivi um se okreće nekome ko će mu pružiti osećaj zajedništva, a uticaj društva može imati razorne posledice po sve učesnike, aktivne, kao i pasivne. 

Književna kritika kaže da ovde imamo alegorijski prikaz sukoba starog i novog Japana, koji je sadržan u likovima Noborua i Rjuđija. 

Lako čitljivim, a ozbiljnim romanom, svedenim stilom karakterističnim za autore istočnoazijskog područja, Jukio Mišima privukao je moju pažnju, tako da ću se svakako okrenuti još nekom njegovom romanu. 

Izdanje: Tanesi, 2012. 

Коментари

  1. Upravo sam za te dve dobila najveće preporuke, pa mi bi žao što nisam neku od njih uzela umesto ovog Mornara, ali biće valjda prilike. Ne sumnjam u tvoj izbor.
    Pozdrav :-))

    ОдговориИзбриши

Постави коментар