29.05.2017.

Grad


Nedavno sam pročitala zbirku pesama grčkog pesnika Konstantina Kavafija, a među onima koje su mi se najviše svidele jeste ona pod nazivom Grad (Η Πόλις), pa je stoga danas delim s vama. Poručuje da je sreća u nama samima. Ili nesreća - kako se kome zalomi, i da se od sudbine ne može pobeći. Šta vi mislite o tome? I kako vam se sviđa moja današnja fotografija? Razmišljala sam da je postavim kao zaglavlje na blog (iliti header); da li je to bolji izbor ili da ipak ostavim samo ova slova u ogledalu?


Kažeš: ''Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;
i srce mi je - kao leš - pokopano.
Dokle će mi um ostati u toj tmini.
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
crne ruševine svog života spazim, ovde, 
gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih
i upropastio.''


Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš 
- ne nadaj se-
nema za tebe broda, nema puta. 
Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu, 
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj. 

Κωνσταντίνος Καβάφης

5 коментара:

  1. Анониман29. мај 2017. 19:33

    Volim Kavafija, divno što si ga spomenula ;)
    Fotografija je super - glas za to da bude header!

    Pozdrav, Jelena G

    ОдговориИзбриши
  2. Slazem se da je sreca u nama samima.. i zaista, mozes bjezati, mozes poci bilo kud ali od sebe ne mozes pobjeci. Kao i uvijek, divan post. Hvala ti! Takodje, fotografija je divna! :-) neka bude header :-) Veliki pozdrav iz Kotora grada. :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na divnom komentaru i puno pozdrava za očaravajući Kotor ❤️

      Избриши