Ispovesti knjigoholičarke

Jedan dan u životu knjiškog moljca

Prošle nedelje sam udomila (čak) 9 svojih knjiga koje više neću čitati i bila sam veoma ponosna na sebe. Ostaje još samo dvadesetak. To neće bogznakako rasteretiti moje police, ali svakako predstavlja lep početak. ''I upražnjeno mesto za nove knjige koje ću kupiti'' mislim u sebi. Ponedeljak, 1. maj bio je divan sunčan dan, pravi prolećni, pa smo drugarica i ja protegnule noge do ne tako davno otvorene Bookastore knjižare-kafeterije u centru grada. Vrlo prijatan ambijent u kome bih mogla da presedim ceo dan, u društvu novih knjiga i drugih zavisnika od pisane reči. Razgledala sam neko vreme, a onda sam se ipak odlučila na jednu od najpopularnijih knjiga objavljenih prošle godine, a to je Moja genijalna prijateljica Elene Ferante. Svi utisci koje sam imala prilike da čujem bili su pozitivni - od onih koji misle da je knjiga genijalna, do onih kojima je samo dobra. I tako sam poklekla i ja koja je uvek izbegavala knjige s kojekakvih top listi i uglavnom čitala neke izvučene iz naftalina.

Moja drugarica knjigoholičarka (smem li da napišem da se zove Maja?) je takođe odvojila neke svoje knjige za rashod jer ni ona nema mesta u kući, i naravno da sam bacila pogled i rekla da mi ne bi smetalo da postanem nova vlasnica njene Umetnosti vožnje po kiši (roman iz perspektive jednog psa koji sam čitala pre neku godinu). I tako mi se u torbu ušunjala još jedna knjiga. Ali, Maja mi je neočekivano donela i dve knjige na pozajmicu jer sam pre izvesnog vremena izjavila da bih volela da ih pročitam (Cimetaste prodavnice i Ćutanje). I tako su se četiri knjige našle u mojoj ciklama ceger-torbi. Već pomalo otežalog ramena iskobeljah se iz Bookastore i uputih se u Knez Mihalovu jer je lep dan, a i baš bi mi trebala pastelna majica s rukavima. Mic po mic, nađosmo se u Vulkanu jer Maja želi da kupi knjigu koja je nedavno izašla, što je već neko vreme iščekivala. ''Doobro, idem da joj pravim društvo''. Uđem, a ono još uvek traje akcija 30% popusta na klasike. A svi na gomili onako lepi, sa sjajnim koricama, ne znaš koju pre da dohvatiš. Pošto posedujem većinu tih naslova, na kraju sam uzela samo jednu, Majstor i Margarita. Čekala sam da mi padne šaka neko bolje izdanje, ali, hajde, nema veze, može i ovo Vulkanovo, ko će sad da traži. A i ona mačka na koricama me gleda i kaže ''Uzmi me, Aleksandra, biće ti lepo sa mnom''. To vam je ona knjižara na Trgu republike u koju retko zalazim, ali baš mi se dopalo što smo mogle da razgledamo koliko hoćemo, bez uplitanja suviše revnosnih prodavaca. Svakako ću opet ići tamo ako mi zatreba nešto od Vulkana. Krenem ka izlazu, zastanem kod Dikensovih knjiga i potpuno neplanski uzmem Ukletu kuću. Da nisam morala kući, ko zna kakvu bih štetu još načinila. Tako biva kad, sva naivna, pođem po jednu knjigu, a ponesem 4 hiljade u novčaniku. 

Na kraju sam potpuno zaboravila da siđem do pijace i kupim lale za prethodnu recenziju (tj. kupim ja cveće za kuću, ali ga često i slikam za blog ili Instagram kad je već tu). Uspela sam da se dočepam praznog sedišta u busu i odmah otvorila da čitam Cimetaste prodavnice. Ulazim u stan sva srećna zbog lepog druženja i kupovine i usput razmišljam kako da sakrijem tolike knjige od ukućana. Kad ono, čim sam ušla, muž se hvata za moju torbu i zaviruje unutra. 

-''Neeee'' viknem ja ''Ne možeš da mi uzimaš torbu tek tako, moraš da poštuješ moju privatnost, a ionako unutra nema ništa zanimljivo''.
- ''Gledam jesi li mi donela one kifle, crkoh od gladi.''