Grad

Nedavno sam pročitala zbirku pesama grčkog pesnika Konstantina Kavafija, a među onima koje su mi se najviše svidele jeste ona pod nazivom Grad (Η Πόλις), pa je stoga danas delim s vama. Poručuje da je sreća u nama samima. Ili nesreća - kako se kome zalomi, i da se od sudbine ne može pobeći. Šta vi mislite o tome? I kako vam se sviđa moja današnja fotografija? Razmišljala sam da je postavim kao zaglavlje na blog (iliti header); da li je to bolji izbor ili da ipak ostavim samo ova slova u ogledalu?

Kažeš: ''Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora.

Naći će se drugi grad bolji od ovog.

Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;

i srce mi je - kao leš - pokopano.

Dokle će mi um ostati u toj tmini.

Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,

crne ruševine svog života spazim, ovde, 

gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih

i upropastio.''

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati

istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:

Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš 

- ne nadaj se-

nema za tebe broda, nema puta. 

Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu, 

straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj. 

Κωνσταντίνος Καβάφης