01.05.2017.

La tulipe noire


Danas ću vam pisati o još jednom klasiku, ovog puta čuvenog Aleksandra Dime i njegovoj, možda manje čuvenoj knjizi, ukoliko je poredimo s Tri musketara ili Grofom od Monte Krista. Crna lala ne samo da sadrži znatno manji broj stranica od pomenutih knjiga, već i mnogo manje likova, pa je u tom smislu jednostavnija za čitanje i praćenje. 

Sam roman ima uporište u stvarnim istorijskim događajima 17. veka i počinje ubistvom holandskih državnika, braće Kornelija i Jana de Vita, koje je, saterane u klopku, ubila pomahnitala rulja gladna krvi i osvete. Još jedna istorijska ličnost na koju nailazimo je Viljem Oranski, koji igra nemalu ulogu u raspletu ovog romana. 

Kornelijus fan Barle, kumče Kornelija de Vita, fiktivni je lik i protagonista ove knjige. On živi mirnim životom u Dordrehtu; po profesiji je lekar, ali mu je najveća strast uzgajanje lala. Toliko je uspešan u tome da se, ne znajući, zamerio svom prvom susedu, sredovečnom gospodinu Bakstelu i izazvao ljubomoru tolikih razmera da je pokrenuo čitav niz događaja koji će mu veoma naškoditi. Cvećarsko udruženje u Harlemu raspisalo je veliku nagradu za onog ko uspe da odgaji crnu lalu, savršenu i bez mrlja, tako da se Kornelijus prihvatio tog izazova, radeći marljivo i posvetivši sve svoje vreme i misli svom dragom cveću.  Zavidljivi Bakstel je naumio da prisvoji Kornelijusovo otkriće i pokupi nagradu i slavu koju će mu ono doneti. U priču se upliće i lepa Roza, mlada kći čuvara zatvora, koja je odlučila da svoje srce pokloni našem vrlom ljubitelju lala. 


Meni je roman vrlo simpatičan, čitala sam ga dva-tri puta i pretpostavljam da će se najviše dopasti mlađim čitaocima. Nadam se da će i moje dete jednog dana uživati u knjigama poput ove. Izdavač: Evrobook

📖

Dvadesetog avgusta 1672. grad Hag je tako bučan, čist i tako gizdav kao da je svaki božji dan nedelja; grad Hag, sa svojim senovitim parkovima, visokim drvećem pognutim nad gotskim kućama, sa svojim širokim kanalima u kojima se ogledaju zvonici s gotovo istočnjačkim kubetima.

***
Pij, jedi i troši ako hoćeš stvarno da živiš, jer raditi ceo dan na drvenoj stolici ili u kožnoj fotelji, u laboratoriji ili radnji ne znači živeti. Umrećeš i ti kad na tebe dođe red i, ne budeš li te sreće da imaš sina, pustićeš da se naše ime ugasi, i moje će začuđene forinte naići na nepoznatog gazdu, te nove forinte koje niko drugi nije izbrojao osim mog oca, mene i livca. I osobito nemoj da se ugledaš na svog kuma Kornelija de Vita, koji se upustio u politiku, najnezahvalniji od svih poziva, i koji će sigurno loše završiti. 

1 коментар:

  1. Hvala ti na preporuci! Zaboravim da je Evrobook (davno) izdao te klasike, prosto mi padnu u drugi plan pored ovih Vulkanovih i sl. izdanja kojih ima svugde.. Zabeleženo. :)

    ОдговориИзбриши