24.05.2017.

Week in pics

(na slici je bezalkoholna margarita u Sugar&Spice koja ima ukus cedevite od pomorandže)

Proteklih dana nisam imala mnogo vremena za bavljenje blogom, a bogami nisam mnogo ni čitala, tako da vi koji pratite moj kanal o knjigama nećete naći mnogo naslova u rekapitulaciji na kraju meseca (biće sjajno ako uspem da izvučem četiri). Snimila sam vam dva kratka videa, napisala jednu kratku recenziju i to je sve. S druge strane, provela sam divne trenutke družeći se s najbližima, osvežila utiske s nekim starim prijateljima i iskoristila tople prolećne dane koliko god sam mogla. Posetila sam jednu izložbu, pogledala jedan novi film, a najveći događaj mi je, da budem iskrena, bilo to što sam odvela svog sina u zoološki vrt prvi put u životu. Mnogo sam volela da idem tamo dok sam bila dete, ali mi već godinama unazad nije toliko zanimljiv jer konačno shvatam kako tužan život mora biti tim životinjama, osuđenim da, bez počinjenog zločina, čitav život provedu u zarobljeništvu. S druge strane, ne smeta mi da nekog od rođaka, kada dođe u Beograd, povedem u Vrt dobre nade, a ovog puta sam želela da usrećim meni najdražu osobu, tako da smo suprug i ja bili veoma uzbuđeni. Kada imate dete, počnete svet da gledate njegovim očima i sve vam deluje veće i lepše, tako da smo kući došli puni utisaka i sa kamerom ispunjenom snimcima. 





Već sam vam pisala da nameravam da iskoristim opciju besplatnih poseta pojedinim muzejima tokom 10 dana maja, ali sam stigla samo na jednu postavku. Galerija Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu izlaže malu zbirku meteorita (delić atmosfere mogli ste da vidite na mom Insta Story), a regularna cena ulaznice je 300 dinara po osobi. Doduše, nisam sigurna da bih platila punu cenu, čini mi se da bih radije dodala malo para i kupila knjigu jer izloženih meteorita stvarno ima malo.  Ove godine sam propustila  Noć muzeja jer volim da tradicionalno odem s tatom (koji je otputovao u Grčku i ostavio me na cedilu ovog puta). Bolje bi mu bilo da mi donese nešto dobro odande. 

U Ušću sam pogledala film Kralj Artur: Legenda o maču i drago mi je što sam otišla jer je utisak mnogo bolji kada se gleda na velikom platnu, bar istorijski spektakli poput ovog. Reditelj Gaj Riči nam je pružio malo drugačije viđenje od uobičajenog - na kraju film jeste ispao komercijalan - ali pozdravljam izbor glumaca i činjenicu da nema golišavih scena, što je u današnje vreme prava retkost. Sad znate i da mi muzika iz filma cele nedelje svira u glavi (možete je poslušati ovde: The Devil and the Huntsman).


Naša čupava lopta Ema se konačno propisno ošišala - možete misliti moje iznenađenje kada je u stan upala sva sređena, sa mašnicama na ušima i namirisana. Ceo stan se osećao na parfem neke držeće gospođe (mada je u pitanju bio ''parfem za pse'', štagod to bilo). U svakom slučaju, lepa promena. Veterinar nam je preporučio šišanje tokom toplih meseci, tako da će biti goluždrava do oktobra, pretpostavljam. I dalje mi je neobično kad je pogledam, posle šišanja mi se čini kao da se smanjila, haha. 

Nadam se da ste vi uspeli da iskoristite lepo vreme i uživate, ja jedva čekam da se završi ovaj oblačni period, pa da organizujem neki piknik. Čitamo se uskoro (a sutra svratite na kanal radi novog videa :-))

1 коментар: