Moulin Rouge

Moulin rouge: a novel based on the life of Henri de Toulouse-Lautrec / Pierre la Mure

Korice Vulkanovog izdanja ''Mulen ruža'' su mi, ne znam zašto, delovale praznično, tako da sam čitanje ove knjige odlagala cele godine i najzad smo se našli Pjer la Mir i ja. Videli ste da sam pre mesec-dva čitala ''Žudnju za životom'' Irvinga Stouna, koja govori o Van Gogovom životu i u kojoj se kao sporedni lik pojavljuje upravo Anri Tuluz-Lotrek, još jedan slavni slikar impresionističke škole. Ipak, mnogo je veća važnost data Van Gogu u Mulen ružu, nego Lotreku u Žudnji za životom. 

Anri je rođen kao jedinac u aristokratskoj porodici zvučnog imena i dubokog džepa, ali, uprkos novcu i majčinoj ljubavi, a kasnije i slavi, nije imao srećan život. Kao dečaka ga je snašla bolest zbog koje je pretrpeo deformitet, ostajući nizak, s nejakim nogama i glavom odraslog čoveka. Pretpostavlja se da je zbog relativno bliske rodbinske veze svojih roditelja imao genetsku manu. Nesrazmernost njegovog tela odredila je dalji tok njegovog života, onemogućivši ga da, poput pravog naslednika imanja, ide u lov i zasnuje porodicu, nastavljajući porodično ime, i okrenuvši ga mirnijim aktivnostima, odnosno crtanju. 

- Možda bi mogao da pišeš?
- O čemu? Pre nego što počneš da pišeš, moraš živeti.

Punog stomaka i gladnog srca, Anri se obreo u Parizu, u stecištu boema, Monmartru, gde je proveo najveći deo svog ne tako dugog života. Odbacujući stroga pravila koje je nametao impresionizam, napušta školu, uskrativši tako sebi mogućnost da njegova dela budu izložena u čuvenom Salonu, što se smatralo krajnjom potvrdom vrednosti svakog umetnika. Ipak, Anrija su na profesionalnom planu čekale daleko uzbudljivije stvari od pukog odobravanja šačice stručnjaka. Počevši kao impresionista, Lotrek nadrasta taj pravac i kreće putem postimpresionizma. Na privatnom planu nije imao sreće, uprkos tome što je stekao prijatelje. Odbijan od strane žena zbog svog izgleda, okrenuo se prostitutkama, noćnom životu i pijančenju. I ovde uočavamo veliku sklonost samouništenju, koja je opsedala i Van Goga. 

Roman me je zaista podsetio na Žudnju za životom, ne samo po tome što se bavi nesrećnim životom velikog slikara, nego i stilski. Možda bih malu prednost dala Mulen ružu. Kao što Vinsent ima odanog brata Tea, tako Anri ima podršku u svojoj majci Adeli, kojoj se okreće u trenucima krajnjeg očaja. Očeva nezainteresovanost mu je teško padala i razmišljao je o njemu do samog kraja svog života. 

Smeh i žamor u kafanama, potoci apsinta i noćna svetla Monmartra s kraja devetnaestog veka uverljivo su naslikani četkicom Pjera la Mira; uživala sam dovoljno da bih se prihvatila njegove Mesečine sledeće godine (tek treba da je kupim). Sam ''Mulen ruž'' nije zastupljen toliko koliko bi se moglo očekivati na osnovu naslova knjige, ali jeste istaknut Lotrekov doprinos poslovanju čuvenog noćnog kluba, koji se ogleda u tome što je naslikao za tadašnje prilike skandalozan plakat-reklamu, koji nije mogao proći nezapaženo i koji je privukao reke ljudi u Crveni mlin. La Mir nam je ispričao lepu i tužnu priču približivši nam lik ovog plemića, bogalja, alkoholičara i velikog umetnika. 

📖 

Zašto se ljudi kratke pameti tako neumorno trude da ismeju znanje, a slave neznanje kao da je to teško postići?

*** 

- Vidiš li onog gospodina s belom bradom, blizu prozora?, šaputao je grof, naginjući se preko stola. - To je Viktor Igo. Senator. Republikanac, naravno! Danas je svako republikanac. Čini mi se da on nešto i piše. Politika i književnost! Sirota Francuska, one će joj doći glave!

 ***

Dok je opisivao taj događaj, prisećao se uglađene svečanosti, dugačkog stola pokrivenog belim čaršavamo, svetlucavih čaša, sjajnih krutih košulja, žamora koji se mešao s potmulim zveckanjem noževa i viljušaka. Odjednom mu je pažnju privukao De Gru, bledunjavi plavi esteta koji je sedeo u dnu stola, mašući rukom na kojoj je nosio prsten od ametista, i podvriskujući govorio kako, po njegovom mišljenju, nije trebalo pozvati Van Goga na izložbu. Pa taj čovek je besni ludak! Odsekao je čak i spostveno uho! Kada je reč o njegovom radu, pa - šta se i moglo očekivati od jednog stanovnika ludnice?