Prznica / En Tajler

Vinegar girl / Anne Tyler

''Prznica'' pripada ediciji Hogart Šekspir koju sačinjavaju savremeni romani inspirisani Šekspirovim delima (tako imamo Nesbeovu interpretaciju Magbeta, Buru Margaret Atvud, Otela Trejsi Ševalije itd.)

Upoznajte Kejt Batistu, kćer posvećenog naučnika, koja radi u vrtiću, stara se o domaćinstvu (pošto je njen otac, Luis Batista, udovac, suviše zauzet poslom da bi se time bavio, kao i svojom decom) i pokušava da obuzda mlađu sestru, buntovnu tinejdžerku Bani. Kejtin otac radi u tandemu s Pjotrom Ščerbakovim, strancem iz neimenovane evropske države (kladim se na Rusiju ili drugi bivšu SSSR republiku), talentovanim mladićem kome, avaj, uskoro ističe viza, zbog čega će biti prinuđen da napusti zemlju i ode celokupno istraživanje u propast. Zbog toga je stari Luis došao na ideju da se Pjotr i Kejt venčaju, prevare imigracione vlasti i da na taj način zadrži svog nezamenljivog pomoćnika. Kejt, razume se, kategorički odbija očev predlog dok krišom merka Adama, kolegu vaspitača. S druge strane, oseća se neuspešnom jer je pre nekoliko godina izbačena s fakulteta, radi posao kojim nije baš zadovoljna, živi s ocem i sestrom, štrkljasta je, neženstvena i bez ikakvog izgleda za udaju, premda ima već 29 godina. Pomalo je cinična u radu s malom decom i nije baš uzorna vaspitačica (ali je deca obožavaju), zbog čega povremeno dobija prekore od nadređenih. Nisam je doživela kao neku svađalicu naprasite naravi; deluje mi kao osoba koja je više sklona introspekciji. 

Iskrena da budem, nisam primetila mnogo sličnosti s Ukroćenom goropadnicom, kojom je ovaj roman inspirisan. Sem imena glavnih junaka (Katarina i Pjotr/Petručio), nema mnogo načina na koje se mogu povezati. Kejt uopšte nije svojeglava i razmažena kao Šekspirova Katarina, njena sestra je ta o kojoj bi trebalo povesti više računa, a Pjotr ni izbliza nije promišljen i čvrst kao Petručio. Onaj ko nije čitao Šekspirovu komediju, ne bi ni povezao ove dve priče. Roman En Tajler je pitak i pročita se za dva dana, rečenica je skladna i jasna. Ako vam treba nešto da vas prene iz čitalačke krize ili da vam pomogne da dostignete zadati broj knjiga na Goodreads sajtu (pošto često nailazim na prebrojavanje na društvenim mrežama), ovo je knjiga za vas. Nije za kupovinu po punoj ceni već više za pozajmicu ili, kao što sam ja uradila, kupovinu za 100 dinara. Kupila sam i ''Ime mi je Šajlok'' iz iste edicije, ali mi nije u planu za čitanje u narednih mesec dana. Čita mi se Igra prestola, mada bi trebalo da se pozabavim nepročitanim knjigama, koje se prostiru na gotovo dve police, a ne da se bakćem s Martinom ili Harijem Poterom.  U stvari, čitaću nepročitane i uporedo zavirivati u ove stare znance. Uh. tako mnogo knjiga, tako malo vremena.