And they lived happily ever after

Danas je suprugu i meni druga godišnjica braka i zajedno koračamo stazom sećanja.

Zemun.

 Jul, temperatura preko trideset stepeni. Ljudi natiskani u crkvi; znoj nas obliva, što od uzbuđenja, što od vrućine, što od sveća koje kumovi drže iza nas.

 Ipak, drago mi je što smo uspeli sve drage ljude da okupimo na jednom mestu i tako divnim povodom.

                         Buket belih ruža, satenske cipele i venčanica sa krinolinom. 

                         Nakit - mamine  suze i osmeh Najdivnijeg čoveka na svetu.

Sećanja blede, fotografije ostaju.

I kada ne bude nas, živeće u prašnjavim zlatno ukoričenim albumima i digitalnim čuvarima uspomena.