Ben Hur

Evo dela o kom sam imala potpuno pogrešnu predstavu - mislila sam da je u pitanju nekakav ratni roman, pun krvi i oružja, a razvučen. Tek kad sam na poleđini pročitala sažetak, koji mi je po zapletu zaličio na Grofa Monte Krista, poželela sam da ga pročitam. I zaista, izvesne sličnosti postoje - junak iz naslova je nepravedno optužen za zločin i bačen u lance, iz kojih se kasnije izbavlja i kreće putem osvete. Druga sličnost koju mogu da primetim je pitak tok pripovedanja i jasno oslikavanje likova. Ipak, moje simpatije ostaju na Diminoj strani, iako mi se i Volasov roman prilično dopao. Moram da prokomentarišem i korice koje su baš po mojoj meri - izuzev ovog natpisa ''Brat protiv brata. Rob protiv carstva.'' - preuveličan kontrast koji baš i ne odgovara sadržaju. 

Pisac nas na samom početku upoznaje sa prilikama u Judeji, koja je nakon Irodovog pada srozana na nivo rimske provincije i dvojicom mladića, nekadašnjih nerazdvojnih prijatelja, koji se sreću nakon nekoliko godina u znatno izmenjenim okolnostima. Mesala, rimski štićenik, postao je oholi mladić koji ne preza ni od čega ne bi li ostvario svoje ambicije, koje najbolje opisuje njegovo geslo ''Eros je mrtav, živeo Mars!'',  dok je kneževski sin Ben Hur ostao pitomi, skromni momak i rodoljub. Vremenom postaje prekaljeni borac, rešen da povrati ono što mu je nepravdom oduzeto. Neprestano u mislima sa majkom i sestrom koje su nestale, pred njim iskrsava i dilema - kojoj devojci se prikloniti? Ira je kći egipatskog bogataša, a njena privlačnost i ambiciozna priroda suprotstavljene su Jestiri, nežnoj i tihoj kćeri jevrejskog trgovca. Bez mudrih reči majke koje su ga ranije vodile kroz život, Ben Hur dovodi sebe u opasnost. Volas je svoje delo smestio u osvit nove ere, koja je započela dolaskom Isusa Hristosa, dugoočekivanog Spasitelja koji će odigrati nemalu ulogu u životu glavnog junaka. Priznajem da sam roman smatrala za avanturu i nisam očekivala da se završi Isusovim raspećem.

Mane: Meni je falilo još patnje. Godine koje je Hur proveo kao rob su mahom preskočene, a ja sam očekivala nešto detaljniju razradu. Prve stranice romana su mnogo obećavale i nisam sigurna da drugi deo uspeva da im parira. Verovatno bi mi se više dopalo da je knjiga obimnija (ima ispod 400 strana), da je bogatija likovima i detaljima. I pored toga, ima moju preporuku i vidim je među svojim favoritima za 2018.

                                                                             📖

Kada bi se od mene tražilo da nađem najjednostavniji simbol za Boga i ljude, ja bih povukla pravu liniju i nacrtala krug. Za pravu liniju bih rekla: ovo je Bog, jer samo on ide uvek pravo napred. Neću uopšte da kažem da postoji razlika u životu naroda. Nema ih ni dva koji su slični. Međutim, razlika nije, kako to neki tvrde, u veličini kruga koji oni opisuju, niti u prostranstvu zemljišta koje zauzimaju, nego u opsegu njihovog kretanja...

*

Ne mogu da mislim na Rim kao na grad dvoraca i hramova u kome vrvi svet. Za mene je on samo čudovište koje se dočepalo jedne od najlepših zemalja i uživa u tome da u toj zemlji ljude nagoni u propast i smrt. Čudovište kome je nemoguće pružiti otpor. Zver ogrezla u krvi...

*

''Četiri vrste ljudi smatraju se mrtvim: slepi, gubavi, siromašni i jalove žene.'' Tako veli Talmud.

*

Ali od svih ovih ljudi verovatno se niko nije divio ovom pejzažu sa većim bolom, slađom tugom i gorčim ponosom nego Ben Hur. Bio je uzbuđen sećajući se svojih sugrađana, njihovih pobeda i nedaća, njihove istorije i Boga. Taj grad su sagradile njihove ruke, trajno svedočanstvo njihovih zločina i pobožnosti, slabosti, duha, vere i bezbožnosti. I ovaj vidik bi ga opio gordošću da nije imao na umu da grad više ne pripada njegovim sugrađanima: služba u Hramu vrši se samo po odobrenju tuđinaca; brežuljak gde je stanovao David bio je sada samo mramorna zgrada u kojoj su izabranicima gospodnjim otimali novac i mučili ih zbog njihove nepobedive vere. 

*

Mladosti nije potrebna religija., potrebna joj je samo poezija i filozofija, i to poezija nadahnuta vinom, zadovoljstvom i ljubavlju, i filozofija koja opravdava ludosti što ne traju duže od jednog leta.