Majske ruže i Džentlmen

Evo mene opet - ne znam da li sam vam rekla, ali će ovaj mesec (od sredine maja do sredine juna) biti posvećen istorijskim romanima, tako da ćete, pored Grčkog blaga, moći da čitate utiske i o nekim drugim knjigama tog žanra. Oduvek želim da uvedem malo reda u ovaj kupus od svog bloga, ali mi ne polazi za rukom. Nameravam da se bar naredna tri meseca držim određenih tema kada je o knjigama reč, pa ćemo videti kako ide. Ja ću nastaviti da čitam svašta, ali ću se na blogu držati određenih žanrova. 

Šta jedu vegetarijanci (ovo pitanje redovno dobijam, pa eto jednog primera). Jednom, kad me ne bude mrzelo, napisaću vam post o tome šta jedem, ali pod uslovom da me više ne pitate. 

Ovog Džentlmena sam snimila kad je izašao i htela sam da ga pročitam - govori nam o Lajonelu Sevidžu, mladom piscu (baš je mladac, 22 godine) koji se zbog novca oženio Vivijen Lankaster, ali je ostao bez inspiracije za pisanje. Misleći da je to zbog toga što se prodao, on s đavolom sklapa nekakav nazovidogovor da đavo uzme sebi Vivijen, a da Lajonelu povrati inspiraciju. Tu je i kliše od batlera, Simons, koji ne može a da vam se ne svidi, kao i Lajonelova buntovna sestra Lizi, i svi likovi čine naizgled jednu papazjaniju koja je simpatična, ali ne i neophodna. Provuče se tu i tamo koja misao o knjigama, odnosno ljubiteljima istih, što, kao i uvek, cenim. Rekla bih da su korice, bar po bojama, suviše pop art za moj ukus, pogotovo ako uzmemo u obzir starinsku atmosferu romana koja se naslućuje, ali vizuelno dočaravaju tu zbrku koja nastaje. Ima pred kraj i ljubavi koja mi je legla kao budali šamar i kezila sam se od uva do uva na izlive nežnosti između Lajonela i nećuvamrećikogadanepokvarim. Ukratko, ovo je štivo ''za iz biblioteke'', koje za mene ima šmek ''Fantaziranja doktora Oksa'' Žila Verna - ne umem da objasnim zašto, ali tako je. 
Sad sam zgodno uglavila mini recenziju knjige koja ne zaslužuje zaseban tekst (a i nije istorijski roman). Sad odoh da spremam ručak. Sledeće na blogu - Ben Hur.