Pametna žena, bogata žena

iliti prvi pokušaj decembarske reanimacije bloga 

Ko me poznaje, zna da nisam luda za priručnicima bilo kakve vrste i da ih uvek prenebregnem kada biram štivo za čitanje. Nakon što sam prošle godine čitala priručnik o ekonomiji Janisa Varufakisa, zainteresovala sam se takvu formu saopštavanja relativno važnih činjenica, pogotovo onih koje se tiču poslovnog sveta. U poslednjih godinu dana kupila sam tri knjige koje govore o finansijama, preduzetništvu i poslovnoj motivaciji. 

Prva (i jedina koju sam zasad pročitala) je ''Pametna žena, bogata žena'' (Smart women finish rich) finansijskog stručnjaka Dejvida Baha. Od malih nogu inspirisan primerom svoje preduzimljive bake, Dejvid je život posvetio upravljanju novcem i pokušajima da pomogne ljudima da izađu s tako delikatnim pitanjem nakraj. Činjenica je da se i u 21. veku mnoge žene oslanjaju na muškarce kada je reč o vođenju finansija i izbegavaju da se udube u pitanje novca. Dejvid nas upozorava i podseća da je naša dužnost da brinemo o sebi, i ničija druga. Daje nam vetar u leđa objašnjavajući nam vrste penzionih planova, osiguranja, ilustrujući kako je neophodno što ranije početi s tim, ne bismo li u penziji mogle da uživamo u ušteđevini i plodovima svoga rada - otud na koricama ova žena koja se baškari u bazenu. Što ranije počneš, manje ćeš novca morati da izdvajaš. I obratno. 

Ono što bih izdvojila kao manu je što je autor knjige orijentisan na američko tržište, koje drugačije funkcioniše, ima drugačije poreze, obrasce, planove, tako da se ne može sve primeniti kod nas. Bah je ostavio mnoštvo linkova za sajtove na kojima se čitaoci mogu informisati o raznim aspektima finansija, ali opet, odnose se na SAD. Tamo nije ništa dati otkaz i naći novi posao u struci. Ali, toga smo već svesni i ne treba da nas demotiviše. Retko ko za sebe misli da zarađuje dovoljno novca i da treba da poveća sumu koju ulaže u penziju ili osiguranje. Caka je u tome da se smanje rashodi. Dejvid to zove ''efekat kafe s mlekom'', ilustrujući kako je jedna od polaznica njegovog kursa priznala da svakog dana troši 4$ na svoju omiljenu kafu. Svako od nas troši na nešto što mu nije neophodno, a taj novac se može stavljati sa strane - uz obaveznu kamatu, kako bi se držao korak s inflacijom. Laički rečeno, ako ja danas imam 10.000 evra ušteđevine, to će u vreme kada budem u godinama za penziju vredeti manje zbog inflacije. Zato taj novac ne treba samo da leži negde, već da se umnožava, a deo uvek treba investirati. Moram reći da su mi neki delovi bili naporni za čitanje i da sam morala da se udubim jer je ekonomija za mene špansko selo (sve te osnovice, porezi, kamate na kamatu), premda je ovde uložen izvestan trud da se uprosti cela priča. ''Platite prvo sebi'' glavno je geslo Bahovog učenja, pri čemu podrazumeva da od svakog prihoda treba odvojiti deo koji ide za štednju, pa tek onda plaćati račune, hranu i ostalo. Kako žene duže žive (a u proseku manje zarađuju) od muškaraca, njima je potreban jači penzioni plan - Dejvidov savet je odvajanje 12% od mesečnih bruto prihoda. I to sad ne zvuči komplikovano ako imate pristojnu platu koju vam ne pojedu računi već možete nešto i da ostavite sa strane. Ideja je da svako od nas, koliko god mala primanja imao, može da se odrekne neke sitnice i da novac koji bi na nju potrošio (cigarete, piće u kafiću, nova majica) uplati na štedni račun na kome će se te sitne uplate tokom godina i decenija umnožiti.

Pre više od deset godina sam bila s dečkom u tržnom centru  i videla ženu koja skuplja ostatke hrane iz restorana; vozila je ona kolica iz samoposluge, samo što u njima nije bila plaćena roba već njene lične stvari: nešto ofucane odeće i par kesa. Nakon toga sam je videla još nekoliko puta. Srce mi se smrzlo. Tu sam ja, devojka na početku dvadesetih, student, koju roditelji izdržavaju, oseća se sigurno i ne sumnja u to da će naći posao jer je mlada i zdrava. Ali, godine prolaze i doći ćemo  u situaciju kada više nećemo moći da radimo i zato treba da budemo obezbeđeni. Čitajući ovu knjigu sam shvatila da nisam jedina žena koju povremeno obuzme strah da će kada ostari postati skitnica. Prema Bahovim rečima, tokom godina je na svojim predavanjima upoznao mnoštvo žena koje proživljavaju strah da će postati prosjakinje. I to u Americi čiji se standard ne da porediti sa našim.  Nije mi žao što sam kupila ovaj priručnik i verujem da ću mu se vratiti još koji put u životu. U pitanju je jedno mudrovanje koje me je podbolo da se pokrenem po pitanju ličnih finansija. Ne sumnjam da je Dejvid fino zaradio na njemu, a ako je nekome usput i pomogao, sjajno. 

p.s. fotografiju sam uslikala na proleće kada sam i pročitala ovu knjigu, ali, kao što ste primetili, od proleća do danas nisam ništa pisala, pa se nadam da ćete zanemariti ovaj diskontinuitet.