2021

 

2020. godina je bila drugačija za sve nas. Za čitav svet. Ja sam imala sreće i ništa se značajno nije promenilo. Vreme je proletelo. Mogla bih da se požalim kako nisam otišla nigde van Beograda, kako sam bila umornija nego ikad i kako nisam imala vremena za čitanje kao ranije. To su sitnice. Nažalost, mnogi ljudi su izgubili domove, poslove i članove porodice, prijatelje i više sam nego zahvalna što su mene takve stvari zaobišle. Ne mogu promašenom da nazove godinu u kojoj mi je dete prohodalo, suprug mi se vratio bezbedno sa broda, roditelji su mi zdravi, postala sam tetka dvojici dečaka, kupila sam stan (moramo mom tati još da vraćamo pozajmicu i mali je, ali je naš. Izgleda da zvanično odrasteš kada postaneš roditelj i kada računi za porez glase na tvoje ime). Promenila sam radno mesto - nisam više u knjižari jer mi ne odgovara da radim po smenama. Neka pričaju šta hoće, ali radno vreme do 10 uveče nije normalno, sa ili bez korone. I Ema je dobro. Ovog vikenda treba da se konačno preselimo (nakon krpljenja instalacija i sveg haosa koji je ostao iza majstora). 

Mnogo sam radila i imala manje vremena da se posvetim porodici, zbog čega mi jeste nekako krivo. To su posledice završetka porodiljskog odsustva. I knjige su trpele, naravno. Pošto je ovo blog najviše fokusiran na knjige, da kažem koju i na tu temu. Pročitala bih u proseku dve knjige mesečno (nekad ni toliko). Uglavnom po prevozu (do posla i nazad), ponekad uveče sa upaljenom lampom na telefonu ili nedeljom dok dečaci spavaju preko dana. Da nisam zapisivala naslove, ne bih ni uspela da se setim šta sam pročitala tokom godine. Obnavljala se Agata Kristi (Smrt na Nilu, Treća devojka, kolekcija kratkih priča, Tužni čempres, Gospođa Makginti je mrtva, Zavesa... i na kraju njena Autobiografija), malo domaćih pisaca (Dnevnik o Čarnojeviću, Burleska gospodina Peruna, boga groma, Nušićeve pripovetke), konačno Drakula Brema Stokera, ponovo je pročitan Grof Monte Kristo, poneki triler (Pogodi ko sam, Žena na prozoru, Trinaest...), Markesovi govori, Japanci (Bazen i Antologija savremene japanske naučno-fantastične priče), dve knjige Sage o Vešcu. Bilo je tu još ponečeg (nije mi kompletan spisak pri ruci) i čitalačku godinu sam završila romanom Zmajeve oči Stivena Kinga. Lepo sam obnovila biblioteku tokom Noći knjige, i kupila ponešto u Dereti, Vulkanu i Leo commerce knjižari u Zemunu. Police koje su kupljene 2019. su postale pretesne da prime sve što sam nagomilala u međuvremenu, a čistku tokom godine nisam pravila. Zbog korone je bilo teže organizovati se. Skupljam sada u jednu kutiju višak i čekam priliku da odnesem gde je potrebno, nadam se do kraja ovog meseca. Ako znate nekoga kome je potrebna donacija u vidu knjiga, javite. 

Želim vam svima srećnu i uspešnu (n)ovu godinu, da bude bolja nego prethodna, da budete zdravi i nasmejani, da uživate u malim stvarima, okruženi ljudima koje volite. 

Nisam napravila čestitku i slabo sam stizala da fotografišem, tako da Vam šaljem osmeh kao sa donje slike (koja je sad već stara mesec-dva, ali nema nekih promena).