11 dana: priča o nestanku Agate Kristi

Jedanaest dana: misteriozni nestanak Agate Kristi

Ko čita moj blog, zna da volim Agatu Kristi i da uživam u njenim delima u bilo koje doba godine. Skoro sve romane koji su prevedeni kod nas sam pročitala, a mnoge i po više puta. Zbog toga nije bilo neočekivano što sam želela da saznam nešto više o jednoj od najpopularnijih spisateljica svih vremena. Naslov knjige u originalu glasi: Agatha Christie and the eleven missing days (Jared Cade, 1998), a autor je posebnu pažnju posvetio periodu kada je Agata naizgled nestala s lica zemlje i tokom jedanaest dana njena porodica nije znala gde se, tada već široj javnosti poznata književnica, obrela. Naravno, novinari su napravili senzaciju od čitavog događaja, posvetivši mu mnogo više pažnje i pompe nego što su to Agata i članovi njene porodice želeli. Zapravo, sama Agata je do kraja života izbegavala tu temu i ljutila bi se na novinare koji bi je se dotakli. 

Ova knjiga je pre istraživačko novinarstvo nego književnost, što je sasvim očekivano. Kejd se fokusirao na činjenice i nije sebi davao mnogo slobode, a u knjigu je uvrstio i relevantne fotografije koje je uspeo da prikupi. Čitajući, saznaćete ponešto o Agatinom odrastanju, brakovima (udavala se dvaput), privrženosti psu Piteru, njenoj najboljoj prijateljici Nen i mnoge druge detalje. 

Plus: Rekla bih da se autor temeljno pripremio za poduhvat prikazivanja Agatinog života, oslanjajući se na dostupne podatke i komunikaciju s njenim naslednicima. Knjiga se lako čita i više se bavi činjenicama nego pretpostavkama. Džared Kejd je izjavio kako su se članovi Agatine porodice oduševili kada su čuli da je on pročitao sve njene knjige - što je, po mom mišljenju, osnovni preduslov kada želite da pišete nečiju biografiju, ali, izgleda da ne misle svi tako i da se to smatra izuzetnim dostignućem - što implicira da se ostali Agatini biografi nisu zamajavali čitanjem njenog celokupnog opusa, već su bili lenji i površni. 

Minus: Iako sam pročitala većinu Agatinih dela, od onih koje je napisala pod imenom Meri Vestmakot pročitala sam samo jednu, Divov hleb; ostale knjige su mi nepoznate i nije mi se dopalo što ih Kejd prepričava. Shvatam da je želeo da napravi paralelu i istakne događaje iz stvarnog života koje je autorka utkala u ove romane, ali smatram da nije bilo potrebno da ih prepričava na takav način da nam otkrije sve što će se desiti jer Agata svakako nije inspiraciju za sve pronašla u stvarnom životu, već je dobar deo izmislila. 

Druga stvar koja mi se nije dopala je opanjkavanje jedne autorke Agatine biografije, za koju ranije nisam čula. Čitavo poglavlje posvetio je Lauri Tompson i rupama u njenoj knjizi, što je sasvim nepotrebno i trebalo je da se fokusira na svoje delo, a ne da se osvrće na tuđe u tolikoj meri. Ne branim dotičnu Lauru Tompson, ne znam ništa o njoj, ali mi smeta nekolegijalno ponašanje kojem nije mesto u knjizi. Mogao je da piše o tome na svom sajtu ili nekom drugom mediju ako ga već toliko žulja Laurina knjiga, a ne da nas koji želimo da saznamo više o Agati zamajava. 

Lepuškasto mi je ovo izdanje Admiral Books, iako je lektor mogao da ubaci poneki zarez tu i tamo (što i meni promiče kad pišem ovaj blog, znam), a prevodilac bi mogao da napiše primerak knjige umesto kopija.  Često nailazim na taj bukvalni prevod: ''Knjiga je prodata u milion kopija'', pobogu, copy ne znači uvek kopija. A decade ne znači dekada nego decenija (ovo nije greška u knjizi već pominjem uzgred jer sam inspirisana kopijom). Dekada je period od deset dana, a decenija je deset godina. Zatim, za najbolju Agatinu prijateljicu negde piše Nen, a negde Nan; ima još nekoliko nedoslednosti, ali da vas ne davim. Sad kad sam olakšala dušu, mogu vam reći da je ova knjiga u redu što se mene tiče i da mi nije žao što sam je uzela. Pre nekoliko godina kupila sam Tajne beležnice Agate Kristi (autor Džon Kuran, takođe Admiralovo izdanje), koje Kejd takođe pominje na jednom ili dva mesta u Jedanaest dana. 

Pisana je za okorele ljubitelje Agate Kristi i podrazumeva da ste pročitali sva (ili bar skoro sva) njena dela i da ih se sećate jer autor njihove motive često dovodi u vezu s Agatinim životom. Ne pominje sve, naravno, i da bih vam olakšala, reći ću vam koje bi knjige trebalo da pročitate pre nego što se prihvatite ove biografije: Na ivici, Misterija plavog voza, Deset malih crnaca, Zavesa, Misteriozni gospodin Kvin (Arlekinove priče), kao i  Nedovršeni portret, Teret i Divov hleb - Kejd posebnu pažnju pridaje romanima koje je Agata napisala kao Meri Vestmakot i koji ne spadaju u detektivske.