Devojka iz voza

Rejčel svakog dana putuje vozom do Londona i nazad, prolazeći pokraj mesta u kom je nekad živela i posmatrajući njegove stanovnike kroz prozor. Posebnu pažnju pridaje jednom paru koji joj se čini idiličnim; ne znajući im prava imena, prozvala ih je Džes i Džejson. Međutim, ''Džes'', odnosno, Megan, kako joj je pravo ime, nestaje jednog dana i Rejčel se samovoljno upliće u potragu za njom. Samo Rejčelino pripovedanje je na momente veoma konfuzno, što i nije neočekivano budući da se Rejčel svakodnevno opija, ima rupe u pamćenju i ''ne zna da l' je pošla il' je došla''. 

Nisam se vezala ni za jedan od likova, a sama Rejčel, koja ima najviše prostora u ovoj knjizi je jedna nesrećna pijanica nesposobna da preuzme kontrolu nad svojim životom; krije od cimerke da je dobila otkaz i pretvara se da i dalje svakodnevno putuje na posao, opija se i uznemirava bivšeg muža i njegovu novu suprugu, Anu. Ana je, uz Rejčel i Megan, još jedan lik u čiji svet možemo da zavirimo jer je nekoliko poglavlja napisano iz njene perspektive. 
Bojim se da bih daljim opisivanjem otkrila previše, što zaista nije preporučljivo, ponajmanje u žanru trilera, samo ću reći da sam se razočarala. Ne samim raspletom (koji nisam uspela da pogodim sve do pred kraj), već prilično monotonim pripovedanjem koje me je zaista podsetilo na jednolično kloparanje voza, terajući me da se zapitam hoću li ikada stići u željenu stanicu. 

''Devojka iz voza'' i ''Pre nego što zaspim'' su mi bili u užem izboru za najdosadniji triler pročitan u prošloj godini. Pred kraj je postalo znatno dinamičnije, ali ja od trilera zahtevam da bude konstatno napet i uzbudljiv, a ne da se dosađujem 90% vremena. Planirala sam da pogledam i film jer mi je Emili Blant simpatična, a nadala sam se da ću uspeti da uhvatim i neki lep kadar engleske unutrašnjosti, međutim, sada nisam sigurna da želim da odvojim 2 sata svog života na verovatno nezanimljiv film kome već znam kraj.