Lilly of the Nile

Egipatska princeza prvi je deo trilogije o kćeri Kleopatre i Marka Antonija, Seleni. Kod nas su dosad objavljena dva dela, što s trećim verovatno neće biti slučaj. Priča počinje nekoliko trenutaka pre Kleopatrine smrti, kada ona svojoj deci - Kleopatri Seleni, Aleksandru Heliju i najmlađem, Filadelfu zaveštava moćne darove. 

Talasi zelenog Nila zapljuskivali su mi svest, vukući me ka trskama močvare nekakvog budnog sna u kom život buja. Videla sam žabu i ribice, prostranstva plodnog mulja i kako god da se okrenem u vodi, svuda su bila gnezda ptica i rascvetali lokvanji. Prstima sam pravila krugove u vodi. Lagano su se širili po toj nestvarnoj reci, zbog čega ribice počeše da iskaču na površinu. Idući ka obali prođoh pored sasušenog braon lišća, ono ponovo niče zeleno i živo. Zurila sam u usahlu lešinu jedne zmije i ona se pomače, izvijena i svetlucava.

Antonije i Kleopatra su mrtvi, a njihova deca zarobljena i izložena naočigled svima tokom proslave Avgustovog Trijumfa, povratka iz Egipta koji je pripojen Rimu. Selena i Helije su blizanci, od prvog trena svojih života povezani nevidljivim nitima, ali različitih karaktera. Dok je Helije ishitrene i ponosne prirode, Selena je promišljenija u svojim odlukama i u više navrata uspeva da navede cara Oktavijana da im ukaže milost tako što pristaje na njegovu igru. Sanjareći o smaragdnim vodama Nila, lenjim krokodilima i povratku u svoju zemlju, Selena provodi godine u Rimu, u kući Avgustove sestre Oktavije, praveći kompromise, ali i štiteći interese svog naroda. Avgust u ovoj knjizi nije opisan kao neko ko je gradio biblioteke i uvodio druge pozitivne promene u rimsko carstvo, već su istaknute njegove ljudske osobine i slabosti. Slabašnog zdravlja, strog otac i vladar, istovremeno zazirući od Kleopatre i diveći joj se, Avgust u njenoj deci vidi taoce i pione koji bi mu mogli poslužiti u okrutnoj igri prestola čije je jedino pravilo pobedi ili umri. 

Autorka Stefani Drej se posvetila izučavanju religija u kojima je negovan kult ženskog božanstva i pisala je o ženama čija je moć ostavila traga u istoriji. Jedan od glavnih sukoba u shvatanjima Rima i Egipta jeste položaj žene - u Egiptu je ona poštovana i ravnopravna s muškarcima, dok je rimska žena samo senka svom suprugu i dužna da bude pokorna i što manje primetna. Kleopatrina raskošna i odlučna priroda naišla je na sablazan kod rimskog naroda. Kult boginje Izide i njena magijska moć prisutna je sve vreme, a Selena tek počinje da poima razmere dara koji joj je dat u nasleđe. Egipćani slave i poštuju Izidu - ona je istovremeno i majka, i sestra i čuvar i sloboda. Ona je sve boginje u jednoj. 

 Naravno, prisutna je velika doza autorske slobode jer nisu sve činjenice o događajima poznate - na primer, za Helija i Filadelfa se uopšte ne zna da li su poživeli i dočekali Trijumf, istorijski izvori su šturi i nepouzdani i zapravo se i o samoj Seleni zna malo toga sem da je bila dobar diplomata. Ako vam se dopadaju romani Filipe Gregori, verujem da biste mogli uživati i u delima Stefani Drej, pogotovo sada tokom leta. Nažalost, izdavač (Vulkan) nije objavio čitavu trilogiju (kao što sam rekla, nedostaje treći deo), a nema pomena ni o drugim delima ove autorke.